Sudeći po sinoćnjem koncertu, Kaiser Chiefs su definitivno najzabavniji bend koji je smo u Beogradu skoro imali prilike da slušamo uživo. Atmosfera sa njihovog nastupa je nalik odličnoj žurci u vašem stanu. Pod uslovom da vam je dnevna soba veličine košarkaškog igrališta
Mesto: Beogradska arena
Vreme: Utorak, 19. jun, 2007.
Produkcija: Beogradska arena
Brze i energične numere Kaiser Chiefsa najprirodnije zvuče u velikim salama, ali ogromna Arena bi bila prevelik zalogaj i u nekoj drugoj sredini. I pre samog događaja se nametalo pitanje o šansama za uspeh ovog koncerta, zakazanog tačno između dva spektekla - nastupa
Chemical Brothersa na istom mestu i
Red Hot Chili Papersa u Inđiji, za koje mudrija i taktičnija reklamna kampanja traje već mesecima.
Takođe, ova dva benda su odavno poznata srpskoj publici, dok su Kaiser Chiefs mlad sastav sa dva albuma i nedovoljno Velikih Hitova. Ono na šta su organizatori računali bila je sličnost sa
Franz Ferdinandom, koji su više nego uspešan srpski debi uživo obavili na već etabliranom festivalu, pred brojnom i po interesovanjima širokom publikom.
Prodaja karata je očigledno išla slabo, tako da je organizatore u poslednji čas uhvatila panika: ako ste u prethodnih par dana u dali krv na Trgu republike, slušali skoro bilo koji gradski radio ili šetali pored kafića na Adi, mogli ste da prisustvujete ovom koncertu.
Kaiser Chiefs su nastupili pred oko 4.000 ljudi u prostoru koji prima četiri puta više.
Pored neverovatno loše promocije ovog događaja, izbor predgrupa upada u oči, pošto oni stilski nemaju nikakve veze jedni sa drugima, niti dele sličnu publiku.
Dža ili Bu su se približili nekakvom nu metal zvuku, sa jetkim tekstovima o tranzicionoj svakodnevnici (već posle prve pesme halom odjekuje Sabljarev povik “Mamu vam jebem!”), dok su
Block Out odlučili da nas zagreju sa tri karakteristično introspektivne numere u trajanju od po cca. osam minuta.
Profil publike koja je tu došla zbog KC je, međutim, želeo nešto sasvim treće. Istina, posetioci nisu ostali sasvim hladnokrvni na svirku Block Outa ili Dža ili Bu, ali u Srbiji postoji sasvim dovoljno pop bendova koji bi daleko više odgovarali senziblitetu Kaiser Chiefsa. Sve to samo doprinosi utisku da je u slučaju ovog koncerta mnogo toga odrađeno traljavo i na brzinu.
Ali, u trenutku kada su Kaiseri zasvirali Everyday I Love You Less and Less, sve ove primedbe ste mogli da zaboravite i nesmetano se prepustite zabavi. Tokom malo više od sat vremena publika ne prestaje da skače, tapše i uz bend peva pesme koje su sve od reda singl materijal – Ruby, Modern Way, Everything is Average Nowadays, Heat Dies Down i The Angry Mob.
Bend je uigran, bubnjar Nick Hodgson između pesama razgovara sa pevačem Rickijem Wilsonom, dok ovaj diriguje publikom, poziva ih da prate ritam ili pevaju refrene umesto njega.
I ljudi su razdragano poslušni: čak i da su se na ovom koncertu možda zatekli slučajno, nisu bili opterećeni diktatom beogradskog fenseraja, oslobođeni su te snobovske samosvesti da ne treba tapšati ili dizati ruke u vazduh tokom koncerta. A što se nikada ne događa na kamernim događajima na koje tradicionalno dolaze samo oni koji su poštovaoci benda (ali ih to u većini slučajeva ne sprečava da kucaju SMS poruke ili pričaju glasno tokom nekog akustičnog nastupa).
Veliko je iznenađenje videti tu gomilu indie-go klinaca, uzrasta do 20 godina: između zvezda Granda i novog “revivala” heavy metala, oni su skoro nevidljivi. Ali njihova sjajna reakcija na Kaiser Chiefse, poznavanje repertoara benda i spremnost da prisustvuju ovom koncertu govori da vredi ulagati u ovakve događaje i dalje (izvestan broj njih ostaje da đuska u parteru uz
Arctic Monkeys u trenutku kada se svetla upale).
Gotovo je sigurno da organizatorima ne možemo pripisati vizionarske namere da edukuju publiku da bi sutra u ovaj prostor došli Interpol,
The Killers ili
The Arcade Fire, jer ovaj koncert je stvar slučajnosti. Ali dobro je znati da na pravom mestu i uz odgovarajući marketing, ovakvi nastupi imaju smisla.
Stih poslednje pesme na koncertu “Oh my God I can’t believe this, I’ve never been this far away from home”, zvuči istinito. Sinoć u Beogradu, više nego bilo gde drugde.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.