Zato što su u stanju da život kapiraju dovoljno ozbiljno, ali ne i preozbiljno. Zato što uspevaju da ostanu autsajderi, ali i da vide lepe stvari u glavnom toku događaja
“We've seen some change
But we're still outsiders”
U jednom od nedavnih intervjua lider najtraženijeg benda u poslednjih 18 meseci Alex Kapranos rekao je jednu jako pametnu stvar. Ako si autsajder, ne znači da si superioran samo zato što se razlikuješ. Takođe, autsajder nisi po ličnoj volji, već po sopstvenom načinu razmišljanja koje te razlikuje od većine drugih. A ako ne spadaš u mainstream, ne znači da treba da ga odbacuješ.
Samo se setite Blondie ili Talking Heads, koji su na kraju ispali neki od najboljih pop mainstream bendova, a da su uvek ostali na margini po svojoj socijalno-emotivnoj svesti.
Franz Ferdinand su, potpuno neverovatno, to uradili po drugi put. Prkosili mainstreamu, spalili sopstveni most koji je nekada vodio ka njemu, samo da bi opet stvorili novi. Sama činjenica da se ovaj drugi album, sa najarogantnijim mogućim nazivom za follow-up, pojavio nepunih osamnaest meseci iza izdavanja Onog Prvenca (uz turneju od preko 12 meseci) već je sama po sebi neverovatna.
To što su uspeli da prebole Sindrom drugog albuma je za svaku pohvalu, ali to što su pri tom napravili remek-delo i pozitivan preokret u zvuku je već u rangu Molder-Skali slučaja.
Dobitnici prestižne nagrade Mercury verovatno su ponovo glavni konkurenti za istu, samo su sada bliže onoj drugoj struji kasnih 70-ih, koju su predvodili Blondie i Talking Heads, a manje Gang of Four i Magazine, vremenu kada pop nije bila pogrdna reč.
Čim na početku albuma čujete What's wrong with little destruction? u uvodnoj pesmi o posrnulom prijatelju (The Fallen), noge već vrlo poslušno prate ritam, a reči govore da su Franz Ferdinand u top formi, ali i da je powerpop zvuk definitivno zamenio odsečne gitarske rifove, koji su sada više zaštitni znak nekih drugih bendova kao Bloc Party, The Killers i Dead 60s.
Melanž neverovatne arogancije i samouverenosti nekada manje sigurnog Škotlanđanina grčkog porekla koji je donedavno krio svoje godine (Alex ima 33 godine) sada dominira albumom prepunim ruske estetike, palpovskog kempa, bouvijevskog umetništva i pop forme Kinksa i Beatlesa. Rečju, najbolji i najkreativniji pop zvuk danas.
I dok slušate album, imate utisak da se Alex Kapranos i društvo na jedno osamdeset posto materijala istovremeno polivaju šampanjcem i vrišteći voze niz rolerkouster. Zabava počinje i jedva da jenjava od hedonističkog singla Do You Want To, gde se smenjuju fenomenalne izjave poput one da će onaj koji dobije Kapranosa u krevetu večeras biti lucky, lucky, do gotovo tribalnog pokliča I want a car u pesmi o bogatom neženji This Boy.
Majstorstvo je veće time što su u ovakvom ludilu FF napravili predah kakvog nije bilo na prvom albumu u vidu dve prave balade – Eleanor Put Your Boots On (posvećena njegovoj devojci Eleanor Friedberger iz benda Fiery Furnaces) i Fade Together – božanstvene ljubavne balade u maniru Byrdsa.
I zašto treba dati odličnu ocenu ovakvom albumu? Pa kad već pitate:
1. Zato što su svojom jedinstvenom energijom i originalnošću uspeli da u ovo vreme hiperprodukcije ponovo iznenade i postave nove standarde.
2. Zato što su na drugom albumu, umesto pesama u kojima kukaju o teretu slave i pripovedaju kako ne mogu da se odbrane od novinara i paparaca, snimili pesme koje potvrđuju koliko znaju da uživaju u uspehu.
3. Zato što su u stanju da proture svoj homoerotičan antimačo fazon i do najkonzervativnijih sredina, i da nateraju ljude da gledaju malo dalje od površine.
4. Zato što su zajebali hordu svojih sledbenika time što su uspeli da se u roku od godinu dana otisnu na potpuno nov muzički plato.
5. Zato što su u stanju da život kapiraju dovoljno ozbiljno, ali ne i preozbiljno.
6. Zato što uspevaju da ostanu autsajderi, ali i da vide lepe stvari u glavnom toku događaja.
7. Zato što onako mršav čovek može da postane modni trendseter, a da istovremeno piše kolumnu o hrani za The Guardian .
8. Ali pre svega:
9. Zato što daju nadu da sve uvek može još bolje. Sa Franzom Ferdinandom, svakako.
Komentari
-
djape (gost)
| 18.03.2008. 17.24.41
Stvarno vrhunski album.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.