Na drugom po redu festivalu Tuborg Green bilo je očigledno da se koncertna sezona u Srbiji bliži vrhuncu
Mesto: Beogradska arena, Beograd
Vreme: Sreda, 2. jul 2008.
Organizacija: Exit, Live Nation, Tuborg
Posebna pažnja organizatora drugog Green Festa bila je posvećena motivisanju publike na odlazak na Exit sledeće nedelje. Na video bimovima je, ravnopravno sa reklamama za sponzorsko pivo, sve vreme išla i najava za novosadski festival sa imenima najvećih zvezda, a između nastupa bendova publika je mogla da se zabavi uz set listu u kojoj su dominirale zvezde Exita: Sex Pistols, Primal Scream, Paul Weller…
Sam lineup Green Festa je bez sumnje napravljen prema pokazateljima sa Exita, gde su proteklih godina i Cypress Hill (2004) i Franz Ferdinand (2006) briljirali.
E-Play su pre pola sedam otvorili festival veoma energično, pojačani gitaristom Consecrationa Danilom Nikodinovskim. Nažalost, nastup je ispratilo svega nekoliko desetina ljudi; broj posetilaca se tek neznatno uvećao kada su na binu izašli Danci The Raveonettes.
Postava dua (na koncertima nastupaju kao kvartet, pojačani gitaristkinjom i bubnjarem) je bitno izmenjena, pošto je Sharin Foo zbog trudnoće i snimanja novog albuma odlučila da ostane u Los Anđelesu. Za turneju je pronađeno zanimljivo rešenje u liku njene sestre Louis. “Ista Louise samo deset godina mlađa”, rekao je jednom prilikom gitarista Sune Rose Wagner, koji se beogradskoj publici predstavio i kao ljubitelj vina (jednu flašu je izneo na binu).
Zamena nije bitno uticala na zvuk – jaguar gitare koje neretko proizvode kakofoniju i svedeni ritam ranog rock and rolla propušten kroz moderne efekte i dalje su u prvom planu. Iako malobrojna, publika je bila veoma srčana. Grupa fanova je došla sa transparentom na kom je pisalo Attack of the Ghost Rider (prva pesma i singl sa debija Whip It On iz 2002). Sune Rose Wagner nije uspeo da sakrije zadovoljstvo i delimičnu zbunjenost takvom podrškom. Osim toga što je ispunio muzičku želju, napustio je binu okićen transparentom koji mu je publika dobacila.
U tim trenucima broj i sastav publike se bitno promenio. Arena je već bila pristojno popunjena (konačne procene se kreću između 7.000 i 12.000 ljudi), a isticale su se krupne figure sa maramama ili kačketima na glavi, u gornjim delovima košarkaških dresova ili majicama na bretele koje su isticale provedeno vreme po teretanama.
Kad je na binu izašao popularni američki hip hop kolektiv Cypress Hill, čiji su članovi pozdravljali publiku sa podignuta tri prsta, temperatura je dostigla maksimum. Nastup se nije mnogo razlikovao od onog što je moglo da se vidi na Exitu, ali teško da je to bilo ko i očekivao.
Bend je prošao kroz svoj katalog, ispunjen pesmama čije su glavne teme mržnja prema sistemu i ljubav prema supstanci koju u Evropi možete legalno konzumirati u holandskim kofi šopovima. Na sredini nastupa, bila je napumpana lutka leša stondiranog kralja. Usledila je serija hitova poput How I Could Just Kill a Man i Dr. Greenthumb.
Lider benda, američki reper afro-kubanskog porekla B-Real, uspostavio je tradiciju i, što bi rekli Prtijevci, “srolao je stotku” (kao i na Exitu), ispričavši usput kako se sukobio sa kalifornijskim policajcem. Tokom izvođenje pesme Pigs (naravno, posvećene organima reda), u publici je zapaljena baklja.
Nastup Franz Ferdinanda počeo je oko 23 h, i pokazao je kako treba da zvuči veliki rock bend. Zapaljivo, ozbiljno, duhovito, opušteno i profesionalno u isti mah – bend je tokom više od sat vremena nastupa odisao samopouzdanjem.
Oni više nemaju potrebe da kalkulišu sa set listom i da ostavljaju najveće hitove za kraj. Već njihov nastup na Exitu učinio je podelu na “hitove i nehitove” besmislenom, pošto je publika gotovo sve vreme pevala. Michael i Dark of the Matinee su sinoć izvedene već na početku, a akcenat je bio na pesmama koje će se naći na novom albumu.
Srpski lidera Alexa je sve bolji. Na njegove znake, publika peva ili tapše, bez obzira na to koja pesma je u pitanju. Pomalo očekivano, koncert su završili sa ne toliko komercijalno uspešnim singlom, ali zato za koncerte veoma zahvalnom This Fire sa debi albuma Franz Ferdinand (2004).
Tokom čitavog nastupa osećalo se čvrsto poverenje između benda i publike, što navodi i na možda preuranjen zaključak da u Srbiji postoji nova publika, odrasla uz bendove kao što je Franz Ferdinand.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari