Album kao kategorija više nije toliko bitan

Nije preterivanje reći da je u domaćim okvirima, već nekoliko decenija unazad, prva asocijacija na reč "gitara" Radomir Mihajlović Točak. Prstolomni virtuoz alfa je i omega kragujevačkog sastava Smak, koji će tik pred Novu godinu, 29. decembra od 20.30 časova održati svoj prvi koncert u Kombank Areni na Novom Beogradu. Karte za ovaj koncert mogu se naći u pretprodaji po cenama od 1200 (nivo 400), 1.500 (parter), 1.800 (nivo 200 druge kategorije) i 2200 dinara (nivo 200 prve kategorije).

Tom prilikom, Smak će svirati u najslavnijoj postavi iz sedamdesetih koju osim Točka čine i Boris Aranđelović (vokal), Zoran Milanović (bas) i Slobodan Stojanović Kepa (bubnjevi). Zamena za preminulog Lazu Ristovskog je klavijaturista Dejan Zdravevski. U susret predstojećem nastupu, iskoristili smo priliku da sa legendarnim gitaristom popričamo za Popboks.

Kako protiču probe za koncert na Pivari, komšije javljaju da vas svakodnevno viđaju u tom delu Kragujevca?

Imali smo jedne nedelje probe u moto klubu Smak koji se nalazi u Pivari. Inače probamo i u Domu omladine. Sve protiče u najboljem redu, već sada mogu reći da smo spremni za izlazak na scenu.

Kako se došlo na ideju da se radi koncert u Areni, koji je povod za ovu svirku?

Povod je stalni poziv ljubitelja naših pesama da se pojavimo pred publikom na koncertu. Do sada smo pokušavali samostalno ali očigledno bez većeg uspeha. Napokon Music Star Production se odlučio da nam ponudi saradnju, tj. mene je pozvao Raka (Radomir) Marić i dogovorili smo se da napravimo seriju koncerata od kojih bi prvi bio u našoj Areni.

Šta možete u ovom trenutku da otkrijete o repertoaru koji spremate za predstojeći koncert?

Repertoarski je prilično definisana situacija, naravno, nećemo otkriti tačno koje to numere izvodimo ali svi će periodi biti označeni ponekom pesmom. Imamo dosta balada, instrumentala, kompozicija koje nisu za izvodjenje, tipa: Put od balona, Biska 18, Maht pustinja i sl. Želje su različite, mislim na publiku, ipak, odabraćemo ono za šta mislimo i znamo da će biti prava stvar.

Nedavno ste objavili novu verziju pesme Nevidljive terazije, pa sa tim u vezi, da li grupa ima ambiciju da se posveti radu na eventualnoj novoj ploči?

Ambicija i želja sigurno imamo, tj. za snimanjem novog materijala. Album kao kategorija više nije toliko bitan, mislim da je dovoljno uraditi nešto i objaviti na YouTubeu. Muzike i pesama sigurno ima.

Reklame za koncert sa prepoznatljivim logotipom grupe se mogu uočiti po Beogradu. Ko je zaslužan za logotip, da li postoji neka posebna priča vezana za izradu?

Logotip je dizajnirao Dragan S. Stefanović za album Crna dama. On je tada živeo i radio u Sarajevu. Nije bio poznat po crtanju logotipa koliko je bio talentovan u fotografiji. U mnogim pokušajima da stvori neki logo napravio je određena slova i onda se iznervirao, precrtao ih ogromnim crnim markerom. U sred te srdžbe Dragan je primetio da ukrštene linije markera daju početak latiničnog slova "s" i na drugom kraju, deo slova "k". Odmah se vratio za sto i kreirao originalni logotip koji nas prati evo, već punih 35 godina.

Laza Ristovski, Miki Petkovski, David Moss, Milan Đurđević... Svirali ste sa brojnim izuzetnim muzičarima. Koga biste posebno izdvojili po kvalitetu svirke, uticaju koji je izvršio na vas ili po nekom trećem kriterijumu?

Ne bih izdvajao bilo koga osim Laze Ristovskog, zato jer više nije s nama. On je bio baš talentovan svirač, orguljaš pre svega. Promenio je iz osnova naš dotadašnji zvuk. Miki Petkovski je takođe posedovao ogromnu erudiciju, bio je veliki improvizator. Moss je bio neka vrsta saradnika mada on sebe smatra standardnim članom grupe, imali smo lepu saradnju na albumu Stranice našeg vremena.

Ulazak u harem važi za jedan od klasika jugoslovenskog i srpskog roka. Kako je nastala ta tema?

Ulazak u harem je bila glavna atrakcija na gitari u Čačku. Moj učitelj Jarak je bio autor i svirao je na jedinstven način, prstima. Izgledalo je vrlo komplikovano. Ja sam kasnije prearanžirao tu stvar po ugledu na Sabre Dance od Hačaturijana, ali aranžiranu od strane Dejva Edmundsa i njegove grupe Love Sculpture.

U svom opusu često ste s uspehom mešali rok sa tradicionalnim muzičkim oblicima. Otkud to interesovanje i zbog čega, po vašem mišljenju, nema previše kvalitetnih žanrovskih ukrštanja tog tipa u domaćoj muzičkoj ponudi, i istorijski gledano i danas?

Stvari se menjaju. Danas postoji tzv. World Music, te u njemu Balkan Jazz. Što se tiče rocka tu i tamo po koji pokušaj jer se ljudi, rekao bih pomalo stide svoje narodne muzike, pokušavajući da što više liče na velike svetske rock grupe. Kod mene dolazi do izražaja muzički temelj, a on je sazdan pre svega od uticaja muzike sa ovih prostora. I ne samo da taj uticaj postoji u mojim pesmama već i u stilu sviranja.

Pažljivo sam preslušavao neka moja sola i shvatio da je u pitanju način sviranja koji zvuči istočno u odnosu na klasično zapadnjačko sviranje. Bilo je ovde gitarista koji su pre mene začeli takav stil u sviranju, pre svih pomenuo bih Aleksandra Slavikovića u grupi Bele Višnje. On je sa njima još 1964. svirao na svom Stratocasteru instrumentalnu verziju pesme Moj dilbere.

Karijera grupe Smak ispresecana je brojnim usponima i padovima, prekidima u radu i novim okupljanjima. Da imate mogućnost da se vratite unazad kroz vreme, šta biste sve promenili?

To se ne može nazvati karijerom. Mene lično je vodila muzika i nikad nisam mogao da shvatim da je tzv. posao važniji od muzike. Šta znači biti profesionalac? Tezgariti ili se ozbiljno baviti muzikom?

Mislim da su to izgovori i da je za svaki kvalitet nužno izdvojiti svaki slobodan trenutak u životu i celog sebe. To sam ja uradio i kada bih morao iz početka scenario bi bio sličan.

Na sceni ste prisutni preko 40 godina. Da li možete da uporedite ambijent u kome se stvarala rok muzika tokom sedamdesetih i osamdesetih sa današnjim prilikama, i u Srbiji i u svetu? Da li postoje neki noviji domaći i strani muzičari čija vam se muzika sviđa?

Današnja rok muzika je sigurno kvalitetnija u produkcionom smislu. Pratim nekoliko grupa na stranoj i na domaćoj sceni To su od stranih Tool, Deftones, System Of Down, Ill Nino..., i domaći Eyesburn, Hipnagoga slike, Darkwood Dub, Bjesovi, Bojan Zulfikarpašić...