Priče iz susedstva

Foto: Stanislav Milojković

Mesto: Centar za kulturu Božidarac, Beograd
Datum: 1. mart 2013.

Proleće je tokom dana pokazivalo prve znake svog postojanja, da bi zamicanjem sunca na zapad stiglo podsećanje da ćemo na lepše i toplije vreme još malo pričekati, onako kako već ustaljeni redosled smene godišnjih doba nalaže. I festival Vračar Rocks! kao najkonstantnije koncertno dešavanje u srpskoj metropoli nas je iz petka u petak navikavalo na dobrodošla minimalna kašnjenja u satnici. Dođeš u osam, sve počne u pola devet... Nažalost, to sinoć nije bio slučaj.

Pola sata posle osam ispred Božidarca tek šaka ljudi, među kojima su oni sa konzervama u rukama ubijali vreme pevajući najveće hitove Džeja Ramadanovskog. Ni pola sata nakon toga, u samom prostoru dešavanja, ni traga od uobičajene pristojne popunjenosti. "Au, pa što je ovako prazno?", "Nema baš puno ljudi", neki su od komentara uhvaćenih u prolazu čije autore pojedina čula i dalje dobro služe.

Toxara

Domaćini su nas dočekali uobičajenom muzikom sa razglasa - no za rap gostovanje Hrvata u Beogradu, Darkwood Dub i Plejboj i nisu najsrećniji izbor. DJ Pips je popravio tu situaciju tako što je pustio neki prigodan mix u kome su se mogla čuti zanimljiva preplitanja tipa repovanja Mobb Deep preko AC/DC matrice, te je narednih sat vremena čekanja u toplom nešto lakše prošlo.

Najzad, pred ne više od stotinak prisutnih, skoro dva i po sata nakon najavljenog početka na bini, oko 22 i 20 su se pojavili Kandžija, Toxara, General Woo, Brka i DJ Pips. Kandžija i Toxara su bez najavljenih Golih žena odvrnuli česmu sa aktuelne kompilacije Zlatne žbice uvodnim Dugim kandžama. U odnosu na ustaljenu koncertnu dinamiku prema kojoj prvo sviraju jedni pa drugi, sinoć smo prisustvovali reperskoj modifikaciji mešanja izvođačkog špila - gotovo sve vreme svi stoje na bini, nekoliko pesama izvedu Toxara, uživo ubedljiviji nego na snimcima, i Kandžija, pa ih zatim odmene General Woo i Brka. Falilo je samo ulične vatrice, nalik onoj sa omota debija grupe Cypress Hill, pa da pravi reperski ugođaj bude kompletan.

Kandžija

Prvo primetnije dizanje ruku prouzrokovao je beogradski debitant General Woo koji za početak svog prvog bloka nije slučajno odabrao Pad sistema - Tram 11 klasik ne samo hrvatskog već i balkanskog repa s kraja prošlog veka. Uz peškirče zadenuto u zadnji džep, Woo baca majice i rizle u publiku, a godine rutine čine svoje - njegov glas je prepoznatljiv i razgovetan, a ostvarivanje kontakta sa publikom prirodno i neusiljeno. Vitalni veteran nije sinoć bio besprekoran kao Steph Curry pre neko veče u Madison Square Gardenu - ali i kada izgubi nit u repovanju i široko se osmehne pa nastavi udarnički dalje, kod njega se i dalje prepoznaje onaj dečački žar i posvećenost koji su neophodni za dugotrajnije zadržavanje prvoligaškog statusa. Ako je ikad i bilo sumnje, više je nema - on je igrač upravo tog kalibra, a beogradska publika je to znala da prepozna.

Tokom osamdesetak minuta događanja na bini, glavninu nastupa činile su pesme sa aktuelnih albuma - osim Zlatnih žbica s uspehom je pročešljan i Verbalni delikt. Kao specijalni gost na bini se za potrebe Svemirske mise, daleko najbolje pesme na Kandžijinoj i Toxarinoj kompilaciji, pojavio i Bvana, beogradski reper koji je u nekoliko poslednjih godina najviše napredovao u svojoj hip hop generaciji (Bad Copy, Prti Bee Gee, Beogradski Sindikat...). Trenerka i kožnjak je zvučala dobro i bez opravdano odsutnih Krankšvester, dok su završne HŽ i Bicikl unele u čitavu priču i nešto hard core siline. Nije sporno da šarmantni i harizmatični Kandžija ima lep koncertni potencijal, samo ga juče nije prikazao u dovoljnoj meri.

General Woo

Woo je uz pomoć kompetentnog Brke, repera iz Vinkovaca, publici sinoć, između ostalog, podario i pucačke Bankstere, Tram 11 medley, sastavljen od Hrvatskih velikana, Samo kod nas i Kaj ima lima?, i Repchuge, sretnog i spretnog spajanja muzičke podloge osamdesetih sa liričkim udarcem devedesetih u uspešan brak za novi milenijum. Veče se završilo pretežno nerazgovetnim i samim tim za slušanje napornim open mic sessionom.

Nedugo po izlasku u lavirint uskih vračarskih ulica, primećena je polno mešovita grupa primetno nacvrckane omladine u navijačkom pokušaju pevanja najpoznatije pesme koju je svojevremeno napisao, ali ne i potpisao regionalni hitmejker čarobnjačkog nadimka. Ma znate već o čemu pričam. Svako je bar jednom probao te usne od čemera. Još uvek se čeka spasilac koji će oterati ludilo. Pod uslovom da je konkurs uopšte i dalje otvoren.