Light Up Gold

(Dull Tools/What's your Rupture?)



Taman kada je postalo gotovo izvesno da će “pravi” debi (imaju i jednu lo-fi kasetu) bande Teksašana stacionirane u Brooklynu postati siguran znak raspoznavanja među opsesivnijim blog-diskofilima (ovo je u neku ruku pleonazam) na prošlogodišnjim listama najboljih albuma, inicijalno prošlog avgusta samizdat prvenac početkom ove godine plasiran je ponovo na tržište sa žigom etikete What's your Rupture? Usledila je iznenađujuća lavina pozitivnih kritika po belosvetskoj (muzičkoj) štampi, i lepa prilika za širi auditorijum da nadoknadi propušteno. Prava muzika uvek nađe svoj put.

Što se vašeg recenzenta tiče, on tokom čitave prošle godine nije čuo bolji “alternativni” gitarski album sa korenima u punku od Light Up Gold (u konkurenciji je još i Killing Time, odličan debi pop-punk grupe Terry Malts). Energični, ekscentrično-duhoviti i kompaktno složen sadržaj ovog izdanja mami suzu radosnicu na obraz svakoga ko je u magičnom sadejstvu vokala, gitara i bubnjeva potražio i na margini našao izlaz iz naturanog, jednoobraznog konteksta savremenog življenja.

Ovoga su itekako bili svesni i članovi benda, čim su album posvetili “žrtvama preterano socijalizovane, “možeš biti šta poželiš”, Nickelodeonovim programom indukovane letargije devedesetih, koje su bežale od kuće ne da bi izmakle nevinom sanjarenju u bilo kom velegradu, već od podsvesnog povratka skandaloznom poreklu Amerike”. Ova duboka a jednostavna, tipično “američki praktična” misao postavlja Parquet Courts u ravan sa kultnim bendovima osamdesetih poput Minutemen i i dalje aktivnih Camper Van Beethoven. Dakle, u ligu sastava koji muzički nisu čistokrvni punk, ali vam u široj  perspektivi ništa punkerskije od njih ne pada na pamet.

Post-punk iz kuhinje Parquet Courts je mekše prirode i nastao je pod različitim uticajima: od krautrocka preko The Fall do Pavement, ali je nesvodiv na uzore. Zarazni jedno/dvo/trominutni dragulji (Borrowed Time, Careers In Combat, Light Up Gold II, Disney P. T.) i arhetipske harmonije (N. Dakota, Picture of Health)  nalaze svoj kontrapunkt u dužim, podjednako atraktivnim vožnjama (Stoned and Starving, Tears O Plenty) čime se doprinosi višedimenzionalnosti ove lako pamtljive i teško svodive kolekcije svežih indie pesama, koja se najbolje konzumira onako kako to dolikuje istinski velikim pločama – odmah i u celini.  Light Up Gold se može pohvaliti spretnom duhovitošću na nivou debija Franz Ferdinand, kao i kaskadama urgentnosti i eksplozivnosti kakve se sa ove strane mainstreama, ako računamo labudovu pesmu At The Drive-In kao poslednje pravo underground brčkanje u koritu srednjeg toka, nisu čule još od diskografskog starta Kings of Leon odnosno znakova života koje je davao Gossip pre nestanka u blještavoj tmini diskaća.

Diskografsko “vatreno krštenje” bruklinsko-teksaškog benda je pošteno, srčano, neposredno, zabavno, zanosno i katarzično ostvarenje. Ukratko, sve ono što rock n' roll čini sjajnim i, pre svega, vitalnim.