I dalje postoji veliki broj ljudi koji voli muziku i ide na koncerte jer je fascinirano živom svirkom. To je veoma važna stvar zbog toga što ništa ne može da se poredi sa koncertom nekog benda. Možeš da osetiš emociju, energiju i zbog toga su nastupi nešto specijalno. DVD, televizija i ostali mediji ne mogu to da prenesu na neposredan način
Sredinom poslednje decenije prošlog veka, u smiraj tzv. grunge pokreta, irski sastav The Cranberries ustoličio se kao jedan od planetarno najprepoznatljivijih bendova gitarskog usmerenja. Predvođeni pevačicom Dolores O' Riordan, Irci su nakon dugogodišnje pauze početkom 2012. objavili novi studijski album Roses, koji trenutno promovišu na povratničkoj evropskoj turneji.
U sklopu ove turneje, grupa će 4. decembra u Hali sportova premijerno gostovati i u Beogradu, a karte za ovaj koncert mogu se nabaviti po cenama od 2500, 2900 i 3500 dinara. O prvom putovanju u Srbiju, i još mnogo čemu drugom vezanom za bend, telefonom smo, ekskluzivno za Popboks, popričali sa bubnjarem grupe Fergalom Lawlerom.
Trenutno se nalazite u Francuskoj. Da li možeš da nam kažeš nešto više o dosadašnjim iskustvima sa turneje?
Turneja je počela veoma lepo, zaista uživamo dok sviramo. Publika je do sada bila sjajna, reakcija na našu muziku je izvanredna. Dosta ljudi nam prilazi i kaže da ih novi album Roses podseća na zvuk sa prve dve ploče u kombinaciji sa nečim novim.
Album Roses se pojavio nakon duže pauze u prodaji početkom godine. Pretpostavljam da proces ponovnog okupljanja članova nije bio lak...
Ne, bio je. Imali smo pauzu od otprilike šest godina, previše smo vremena proveli zajedno na turnejama, i bio nam je neophodan odmor. I onda kada smo se ponovo okupili, posle samo dve-tri nedelje zajedničkih svirki izgledalo je kao da nikada nismo ni prekidali. Opet je sve bilo sveže i uzbudljivo. Počeli smo nakon prve turneje da pišemo materijal za Roses. Veoma smo zadovoljni zvukom i mogućnošću da opet radimo sa producentom Stevenom Streetom, kome uvek polazi za rukom da savršeno “uhvati” Cranberries zvuk. I zbog toga sam vrlo, vrlo srećan.
Devedesetih ste bili veoma popularni. Šta vas je navelo da se okupite ponovo?
Ovo je jedini bend u kome smo svirali. Dolores (O' Riordan, pevačica grupe – prim. nov.) je imala izlet u solo vode, ja sam producirao neke bendove, ali hemija između nas i naš specifičan zvuk su neponovljivi. Istina je da nam je rad u grupi posao, ali takođe zauzima i veliki deo naših života. I to nam je nedostajalo kada je bend bio raspušten, i srećni smo što smo ponovo na okupu.
Sa tvoje tačke gledišta, koje su razlike između muzičke industrije danas i one iz devedesetih godina?
Očigledno, mnogo mlađih ljudi danas ne kupuje kompakt diskove, već “skida” muziku sa Interneta, iTunesa ili nečeg trećeg. To je najveća razlika, mada i dalje postoji veliki broj ljudi koji voli muziku i ide na koncerte jer su fascinirani živom svirkom. To je veoma važna stvar jer ništa ne može da se poredi sa koncertom nekog benda. I ja lično pokušavam da vidim što više bendova uživo, čak i kada sam na turneji. Možeš da osetiš emociju, energiju i zbog toga su nastupi nešto specijalno. DVD, televizija i ostali mediji ne mogu to da prenesu na neposredan način.
Vi ste jedan od retkih bendova sa stabilnom postavom. Šta je sve potrebno da bi se održala “hemija” u grupi?
Mi smo kao porodica, zajedno smo već 20 godina, a upoznali smo se sa 13-14 godina. Zajedno smo odrastali, napravili bend i jednostavno ne bi bilo isto da neko od nas nije u čitavoj priči.
Ti si bubnjar. Šta voliš da slušaš, ko je ostvario najveći uticaj na tebe?
Kada sam imao 17 godina voleo sam da slušam bendove kao što su The Doors, Led Zeppelin, The Cure, Smiths, New Order... Od novijih bendova volim Black Keys, a dosta mi se sviđa i Bat For Lashes.
Šta misliš o kineskoj verziji pesme Dreams, iz kultnog Wong Kar Waijevog filma Chungking Express. Kakve filmove voliš da gledaš?
Nisam imao prilike da čujem tu verziju Dreams, ali sam čuo da je bila veliki hit na Tajvanu. Čast je i kompliment kada neki muzičar obradi tvoju pesmu.
Mi smo svi u bendu veliki filmofili. Poslednji koji mi se svideo je Skyfall, najnoviji film o Jamesu Bondu. Gledao sam ga sa svojim sinom, koji ima 12 godina. Prošle godine smo zajedno odgledali sve James Bond filmove.
Za kraj, šta ste spremili za Beograd?
Stižemo prvi put u Beograd, najzad ćemo svirati u njemu, zbog čega smo uzbuđeni. Ljudi mogu da očekuju pesme sa Roses u kombinaciji sa repertoarom sa svih ostalih albuma, koje smo objavili u prošlih 20 godina.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari