Arcade Fire, Pulp i M.I.A.
Mesto: Petrovaradinska tvrđava
Vreme: 7-10. jul, 2011.
Arcade Fire: Potraži me u predgrađu
Kanadski bend Arcade Fire je stigao u Srbiju ovenčan Grammy nagradom za najbolji album za treće izdanje The Suburbs, pa se s' pravom može reći da smo imali prilike da slušamo bend na svom vrhuncu. Mnogočlana postava na sceni, pod vođstvom Wina Butlera je otvorila nastup pesmom Ready to Start, a zatim su se ređale numere sa prethodnog albuma Neon Bible (No Cars Go), debija Funeral (Neighborhood#2 (Laika) i aktuelnog izdanja (Roccoco, The Suburbs).
Za ovaj bend se može reći da su najbolji indikator opšteg stanja na muzičkoj sceni danas – oni su glasnogovornici generacije, kojoj takve uloge ne trebaju, jer kad poželi nešto da kaže ima Twitter za to. Zato Arcade Fire nikada neće postati mega popularan bend, ni u svetu, a pogotovu ne u Srbiji. Uticajni, voljeni od strane kritike, oni mogu da se pohvale odličnim autorom, kao što je Win Butler, koji je uspeo da promeni zvuk benda, veoma glatkim potezom - od mračne, namerne low-fi produkcije do savremene verzije stadionskog roka. Ali, rock koji oni sviraju vas neće oduvati, bez obzira na veliki broj ljudi na sceni i činjenicu da danas više zvuče kao Bruce Springsteen, nego kao Talking Heads.
Arcade Fire su suviše pristojni da bi bili uzbudljiv bend uživo. Možda čak i pomalo staromodno smerni - Regine Chassagne dok peva Haiti izgleda kao kandidatkinja za Miss države Tennessi, koja je izabrala mahanje šarenim trakama kao tačku, kojom će pokazati svoj talenat. Publiku će prodrmati tek kad zađu u poslednju trećinu svirke, frenetičnom izvedbom Month of May, koja se nastavila u Rebellion (Lies).
Bend će iskoristiti svoj pun potencijal – doboš, gudačke instrumente, horsko pevanje, u pesmi Wake Up, ali to znači da je koncertu već došao kraj.
Pulp: F.E.E.L.I.N.G. C.A.L.L.E.D. L.O.V.E
Ne postoji ništa gore od turneja ponovno okupljenih postava, bez ikakve najave novog materijala. Sem, kad u pitanju nije jedan od vaših omiljenih bendova. Pulp definitivno spadaju u tu kategoriju - povratka na scenu, koji apsolutno ima smisla. I pored činjenice da sviraju greatest hits repertoar, njima ne manjka strasti – u većini pesama Jarvis stenje kao napaljeni tinejdžer, što publika oduševljeno pozdravlja.
Možda nije svestan koliko nas je „boleo“ nastup Amy Winehouse, koja nije ni primetila da je publika tu zbog nje, ali Cocker se potrudio i naučio nekoliko fraza na srpskom, pa smo posle uvodne Do You Remember the First Time dobili Ružičastu rukavicu (Pink Glove). Zanima ga koliko ljudi u publici je iz Srbije, a koliko je tu po prvi put. „Mora da se sad upoznajete“ njegov je komentar na stanje, koje ukazuje da je Exit stvarno postao sredina, na kojoj lokalna publika više ne čini ubedljivu većinu.
I pojavom i zvukom, Pulp su na vrhuncu karijere sredinom devedesetih delovali retro. Sada kada publika peva iz sveg glasa hitove kao što su Disco 2000, Sorted Out for E's and Wizz, Babies, Mis-Shapes, nostalgija je ključno osećanje. Ali ovi britki Britanci čine da ona ne bude ljigava, već veoma privlačna.
Grupe koje su u stanju da očuvaju oštricu posedovanja jasnog stava, a da pri tom zvuče kao vrhunski profesionalci, ni jednom ne skliznuvši u kategoriju „zabavljača“, danas predstavljaju retkost – jasno je tokom izvođenja antologijske Common People, kojom su Pulp završili svoj nastup u Novom Sadu.
M.I.A: Kineska pijaca
Posle nastupa M.I.A. drugog dana festivala, jedna stvar je jasna – ova devojka ne zna da peva, niti da repuje, ali vrlo dobro zna šta je spektakl. Kako drugačije opisati kakofoniju zvukova, u rasponu od bolivudskih melodija, sempla repetiranja pištolja i indijanskog dozivanja, koji većinom dopiru sa matrice, i eksploziju boja na slikama na video bimu, koje od flourescentnog treša osamdesetih prave vrhunsku (hipstersku) estetiku.
Pojačana koleginicom sa roze perikom, koja peva i repuje, bubnjarkom koja šmira i DJem, koja pušta matrice, M.I.A. može da radi ono što očigledno zna najbolje – „loži“ publiku izvođenjem pesama, kao što su Bucky Gone Down, Boyz, Bamboo Banga. Pri tome koristi sva dostupna „oružja“ – izvrće pravilo koje važi za fotografe na festivalu da snimaju izvođenje prve tri pesme, tako što izvodi fotografe na scenu i pušta ih da snimaju nju izbliza i publiku iz perspektive bine, a onda se to pretvara u oluju bliceva, koji sevaju na sve strane. Momak u beloj košulji, koji karakteristično đuska podseća na Beza iz grupe Happy Mondays, a African Boy će odraditi svoju deonicu u pesmi Hussel. Njih dvojica će zatim sići u publiku i izvesti pedesetak devojaka, koja će igrati, skakati, grliti M.I.A. i slikati se sa njom, tokom izvođenja pesme Born Free. To emitovanje „do jaja smo“ stava sa bine, čini se da, izaziva kontraefekat u publici, ljudi već posustaju sa đuskanjem. Čitava stvar sad više ima veze sa Pink diskotekom, nego sa Tamilskim tigrovima, koji simbolizuju Majinu borbu za obespravljene, bez obzira na to da nam se M.I.A. obraća sa improvizovane govornice.
Majin nastup, baziran na iskalkulisanim provokacijama, „ludilu sastavljenim iz hiljadu malih ludila“ je više (loš) performans, nego muzički koncert.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari