O Mayo, Mayo, pomfit sa tartufima ti je udario u glavu
Prvo je YouTube zabranio emitovanje spota za pesmu Born Free, zbog prikazanog nasilja. Onda je M.I.A. provela jedan dan kao gost/domaćin Twitter naloga magazina Pitchfork, što je iskoristila da se putem ove mreže obračuna sa novinarkom New York Timesa, Lyn Hirschberg, zbog intervjua u kome je prikazana u negativnom svetlu, kao osoba kojoj je stalo do genocida u Šri Lanki isto koliko i do pomfrita sa tartufima u fensi hotelu, pa u jednom trenutku osvetnički objavila telefon Hirshenbergove.
Već tad je bilo jasno da će medijski skandali zaseniti priču o muzici na trećem albumu tigrice sa Šri Lanke.
Ne može se pričati o M.I.A. a da se ne spomene da je ona zahvaljujući političkim stavovima, postala pop glasnogovornik naroda i narodnosti Trećeg sveta. Njena muzika j predstavlja dobro odabranu kombinaciju hip-hop bitova i world musica, koja je zaintrigirala i alternativnu i čistokrvnu pop publiku.
Ali i jedni i drugi su znali, ili barem pretpostavljali, da je Maya vrhunska folirantkinja, Madonna u doba rapidne globalizacije. Kao i stara dobra Madge,. M.I.A. zna da je umesto talenta za stvaranje muzike, važniji talenat za odabir saradnika. Na prethodna dva albuma (Arular nazvan po ocu, navodnom pripadniku Tamilskih tigrova, i Kala, koji je nazvan po majci) u tome ju je pratila sreća.
Treći album, koji je nazvala po sebi, pati od očekivanog “mnogo htela, mnogo započela” sindroma. Ovde nema tropske egzotike provučene kroz elektroniku londonskih predgrađa, zvuk, sem u hard core Born Free, je sintetički. Umesto traženja dobrih semplova, M.I.A. se oslonila na efekte kao što je bušilica u numeri Steppin Up, autotune peglanje u It Takes a Muscle ili Tell Me Why, koje su delo njenog bivšeg dečka hit producenta Dipla.
Njegov uticaj je bio presudan na prva dva albuma, a ovde se sveo na elektronske restlove preko kojih Maya neinspirativno peva. U intervjuu posle izlaska albuma, Diplo optužuje svoju nekadašnju ljubav da je bila nezainteresovana za rad na albumu, očigledan primer za to je da kad joj zafali smislenih stihova, Maya rimuje reči kao što su “sticky icky”, “rama dama dum”.
Provokaciju, zvučnu i lirsku, nalazimo u pesmi Lovealot, koja je već postala kontraverzna, jer mnogi umesto naslova čuju “I really love Allah”. Maya se uživljava u ulogu muslimanske teroristkinje koja je postavila bombu u moskovski metro, zato koristi YouTube simbole da bi kreirala zar koji joj prekriva lice na naslovnoj strani albuma.
Story to Be Told, koja predstavlja priču o mučenju zatvorenika, započinje procesovanim pozivom na indijski ili avganistanski moleban, a završava se poletanjem aviona, koji u svetu u kome živi M.I.A. predstavlja i beg u slobodu i smrtonosno oružje. XXXO je standardni plesni hit, pesma koja će naterati većinu da ovaj album preslušaju.
Da li zato što ga je ostavila zbog bogatog naslednika poslovne imperije, koja uključuje kompanije kao što su Universal i Seagram, bivši momak Diplo je poručio Mayinim fanovima da ako hoće da saznaju nešto o politici treba da čitaju knjige, jer ništa neće saznati preslušavanjem njenog novog albuma.
U međuvremenu, Maya je malo batalila političke propovedi i okomila se na Lady GaGu. Nekom medijski promućurnom, kao što je Maya Arulpragasam, ne može se zameriti da je izdala principe, ali bez politike, ona neće preživeti u cirkus muzičke industrije.
Poruka narodu (The Message) je da kad koriste Google automatski su povezani sa vladom. Ideja albuma je bila osuda savremenog doba informacija, koje samim brojem i svepristnošću, obesmišljavaju potragu za istinom i svaki pokušaj borbe za nju. Ali, teško je da će bilo ko posle ovakvog albuma poželeti da se bori za nešto važno, bilo to zaustavljanje ubijanja u Šri Lanki i vojne intervencije u Afganistanu ili očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta otadžbine.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari