Holivudski rimejci uspešnih neameričkih filmova nisu nikakva retkost, ali izvorni materijal se retko kad tretira sa poštovanjem i taktom. Naravno, ima i izuzetka. Pusti pravog da uđe je jedan od njih
Originalni naslov: Let Me In
Scenario: Matt Reeves, John Ajvide Lindqvist
Uloge: Kodi Smit-McPhee, Chloe Moretz, Richard Jenkins, Elias Koteas
Žanr: horor
Trajanje: 116 minuta
Proizvodnja: SAD, 2010.
Šveđanin Tomas Alfredson je pre dve godine napravio senzaciju filmom Pusti pravog da uđe - atmosferičnom pričom o usamljenosti, odrastanju i vampirizmu. Kada mu je pripao zadatak da radi američki rimejk, režiser/scenarista Matt Reeves (Kloverfild) je švedski izvornik izučio do u detalj. Reeves je radnju premestio na američko tle, ali to nije dovelo do krupnijih pretumbacija. Glavni junaci su zamenili boju kose i dobili nova imena, ali u suštini nisu krupnije varirani. Owen (u originalu Oskar) je i dalje usamljeni dečak koga roditelji zapostavljaju a vršnjaci zlostavljaju. Jedne snežne večeri, on upoznaje Abby (Eli u švedskoj verziji), devojčicu koja tek što se doselila u komšiluk. I taman što je Owen pomislio da je pronašao srodnu dušu, dolazi do preokreta - ispostavlja se da je naizgled bezopasna curica zapravo krvoločan vampir star nekoliko stotina godina.
Iznenađujuće je koliko priča dobro pasuje američkom okruženju. Sve ono što je funkcionisalo u originalu – Reeves je zadržao. Iako je Amerikanac u intervjuima tvrdio da ne snima rimejk švedskog filma, već novu adaptaciju romana Johna Ajvidea Lindqvista koji je i Alfredsonu poslužio kao predložak, ne može se poreći da dva filma veoma liče – i to ne samo u domenu zapleta. Način glume, ritam, ton i fotografija (neki od kadrova su praktično prekopirani) gotovo su identični.
Najkrupnija izmena je što američka verzija nije, za razliku od švedske, linearna. Uvodna sekvenca donosi snažan horor naboj, da bi se radnja zatim premotala na upoznavanje sa Owenom i njegov prvi susret sa Abby. Kasnije, Reeves koristi svaku priliku da osnaži horor faktor i doda na uzbuđenjima (posebno efektna je scena sa prevrtanjem kola koja ne postoji u originalu), ali bez namere da devalvira suptilno i dozirano poigravanje sa jezom koje je bilo toliko uspešno u starijem filmu. Opet, bez obzira na intervencije, švedski i američki film su kao dva oka koja vas posmatraju iz iste glave.
Pretpostavljam da nova verzija na prvi pogled može izgledati nepotrebno, ali ne treba smetnuti s uma da je Reeves uspeo u gotovo neostvarljivom poduhvatu. Za razliku od Gusa Van Santa čiji kadar-za-kadar rimejk Psiha nije bio ni bleda senka Hitchcockovog genija, Reeves je uspešno rekreirao magiju uzora. Po kvalitetu, rimejk se opasno približava originalu – čak je u nekim segmentima i superiorniji. U produkcionom smislu, američki film je, zahvaljujući većem budžetu, vizuelno raskošniji – što je i bilo očekivano - ali to nije jedini plus. Izbačena je, na primer, ozloglašena scena sa napadom mačaka, kao i zbunjujuć, nerazrađen i suštinski nepotreban motiv kastracje.
U američkoj kinematografiji, filmovi poput ovoga su prava retkost. To je potvrdio i Stephen King iznevši sud da je Pusti pravog da uđe najbolji američki film strave u poslednjih 20 godina, dok je John Ajvide Lindqvist izrazio svoje zadovoljstvo činjenicom da su po njegovom debitnatskom romanu snimljena čak dva sjajna filma. Bez podilaženja publici, Pusti pravog da uđe nudi ubedljivu, gotovo art-house priču sa snažnim dramskim temeljem.
Pod uslovom da je američka verzija prva koju ćete pogledati – spremite se za jedno vanserijsko bisokopsko iskustvo. Ako volite švedski film, slobodno pogledajte i rimejk – original ovoga puta nije osknavljen. Naprotiv.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari