Postoje umetnici fah-idioti, tj. vrhunski stručnjaci jednog stila, jedne vrste izražavanja, jedne oblasti interesovanja. Oni su sa sobom i svetom uvek načisto, a i svet je načisto s njima. Znamo šta se od njih može očekivati, a šta ne. E, Gus Van Sant ne spada među takve
Scenario: Dustin Lance Black
Uloge: Sean Penn, Emile Hirsch, Josh Brolin, James Franco
Žanr: biografski film
Trajanje: 128 min.
Proizvodnja: SAD, 2008.
Režirajući i konvencionalne i nekonvencionalne filmove i druge narativne sadržaje tokom 30 godina karijere, Gus Van Sant je očigledno naučio sve. I u Milku nam je to pokazao. Nešto konvencionalnije nego što smo očekivali s obzirom na njegova dela iz neposredne prošlosti, ali ne manje zanimljivo. Zanimljivo i sasvim u skladu s replikom Harveyja Milka: "Nisam ja kandidat, ja sam deo pokreta. Pokret je kanditat”.
Sledeći projekat Van Santovog filmskog pokretanja biće Howl reditelja Jeffreyja Friedmana i Roba Epsteina (o pesnika Allenu Ginbergu), a Van Sant ovog puta ima funkciju izvršnog producenta.
Harvey Milk bio je jedan od najznačajnijih ljudi gej-pokreta u Americi, a bogami i šire, budući da je zahvaljujući njemu pozicija gej-populacije u Americi značajno izmenjena. Kad se u Americi nešto dogodi, to odmah, znamo, utiče na čitavu savremenu, tzv. zapadnu civilizaciju. Na taj način su se svetom proširile razne loše stvari, ali i mnoge dobre, a borba protiv diskriminacije istopolno orijentisanih ljudi jedna je od najboljih.
Borba Harveyja Milka značajna je barem trostruko. Prvenstveno, ona je značajna za gej ljude maltretirane, obespravljene i nezaštićene kroz celu judeo-hrišćansku istoriju: stigmatizovani su i etiketirani među prostim, patrijarhalnim svetom; totalitarni, konzervativni psihijatri su ih proglašavali bolesnima; u totalitarnim sistemima proganjnani su kao kriminalci.
Posle gej-populacije, Milkov angažman više je nego koristan za sve diskriminisane: zbog svoje vere, rase, klase, nacije, invaliditeta, uzrasta, pola ili životnog stila. Naime, društva koja uspeju da toleranciju prema homoseksualcima učine zakonskom obavezom, lakše će prihvatiti i pisane i nepisane forme liberalnog i tolerantnog ponašanja prema svima onima koji su im neslični.
Na kraju, Milkova bezrezervna i uporna borba uči aktivizmu i sve ostale ljude na svetu, bili oni svojim rođenjem ili ličnim izborom manjinski ili većinski orijentisani. A to je od ogromnog značaja jer prikrivanje i ćutanje zlato su samo ponekad, a prinudni muk i potiskivanja dovode do ogromnih deformiteta, počev od ličnosti pojedinca do društava u celini.
Od scenarija Dustina Lancea Blacka, preko fascinantne, genijalne glume Oskarom nagrađenog Seana Penna i cele glumačke družine vođene Van Santovom sigurnom rukom, do kamere Harrisa Savidesa i muzike Dannyja Elfmana, film Milk je dobar i važan jer jasno, otvoreno, beskompromisno a nenasilno pokazuje sve ono za šta se Harvey Milk zalagao.
Akcioni, emocionalni i idejni tokovi Milka teku simultano, dopunjavaju se i nadgrađuju, a razlog za devet zvezdica ali ne i desetu leži naprosto u samom biopicu kao žanru donekle ograničenom istinitim i istorijskim sadržajima.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari