Njujork, Njujork

Originalni naziv: Cloverfield
Scenario: Drew Goddard
Producent: J.J. Abrams
Uloge: Michael Stahl-David, T.J. Miller, Lizzy Caplan, Odette Yustman, Jessica Lucas, Mige Vogel
Žanr: drama/triler/fantastika
Trajanje: 85 min.
Proizvodnja: USA, 2008.
Web: http://www.cloverfieldmovie.com

Američkoj Godzili iz 1998. nedostajao je kontekst. Doduše, Emmerichu su zafalili i dobar scenario, zanimljivi likovi, maštovitija režija i još mnogo toga. U svakom slučaju, nova inkarnacija Godzile bila je promašaj u svakom smislu. Nakon 11. septembra 2001. ideja se sama nametala, ali niko još nije želeo da je (zlo)upotrebi na odgovarajući način. J.J. Abrams (idejni tvorac TV serije Lost) odlučio je da promeša karte i prigodnom kontekstu pridružio je odgovarajući koncept: film viđen isključivo kroz kameru jednog od junaka. Dakle, Abrams puno toga duguje kako Paulu Greengrassu, tako i Ruggeru Deodatu.

Ne gledajte Kloverfild ako vas nervira kamera iz ruke koja se non-stop mrda i vrpolji; ako ste imali problema prilikom praćenja poslednja dva filma o Bornu, zaboravite na Kloverfild. Ko očekuje klasičan monster-movie bolje neka odmah odustane; čudovište se vidi ukupno na tri i po minuta, od čega je, u kontekstu ove priče, bar minut viška. Kome je do ljudske drame, bilo dogma-95-realistične ili holivudski zaslađene, toga ovde nema u dovoljnoj meri.

Pogledajte Kloverfild ako ste se uvek pitali kako bi izgledao film o Godzili iz ugla onih nesrećnika koji beže niz ulicu kako ne bi bili pojedeni/zgnječeni. Ako želite filmski ekvivalent adrenalinske vožnje iz nekog od tematskih zabavnih parkova, ovo je pravi film za vas. Ukoliko vam je odavno muka od šablonskih filmova katastrofe koji i kad su zanatski dobro urađeni uvek deluju bezbedno i ušuškano, Kloverfild je pomak u okvirima žanra. Ako se vođeni morbidnom radoznalošću pitate kako je bilo ljudima koji su se našli u centru dešavanja 11. septembra, ovaj film donekle može da dočara taj osećaj. I sve to samo ako ste spremni da kao nosioce zapleta progutate grupicu ne previše razrađenih likova kojima je scenarista dao zadatak da stignu iz tačke A u tačku B, po mogućstvu u jednom komadu, i ne mnogo više od toga.

Mnogi će film mrzeti, mnogi drugi će se dobro zabaviti u bioskopu, a retko ko će poželeti da ga ponovo pogleda na DVD-u. Pa ipak, ako spadate u onu drugu grupu, Kloverfild se već kvalifikuje za jedno od uzbudljivijih bioskopskih iskustava ove godine. Snimak preko postojećeg snimka zanimljiva je dramaturška dosetka kojom su omogućeni svojevrsni rezovi i elipse a da se ne dovede u pitanje osnovni koncept. Tempo je brz, poput produžene scene potere, lokacije su dovoljno raznolike, a tu je i jedno prilično gnusno iznenađenje kad je reč o posledicama napada manjih monstruma parazita.

Likovu su skice, od kojih su najmanje zanimljivi Rob i Bet, i to je jedan od najvećih problema. Had je isuviše obeležen funkcijom snimatelja kako bi se izdvojio kao pravi lik, ali scenarista je pokušao da ga bar učini duhovitim. Jedini lik koji budi simpatije je Marlena, koja uspeva da ostavi utisak zanimljive osobe o kojoj se ponešto i sazna u toku čitave jurnjave; ima i najbolje napisane dijaloge kao i jednu nezaboravnu scenu. Da je ostalim junacima posvećeno toliko pažnje koliko sprovođenju sâmog koncepta, ovo bi možda bio odličan film. Ovako se oseća nota izveštačenosti koja narušava na-licu-mesta utisak.

Što se sâmog čudovišta tiče, dizajn je zanimljiv i originalan, ali monstrum je zaista najmanje bitna stvar. I nema puno veze s gore toliko puta pominjanom Godzilom, osim što oba čudovišta imaju veze sa stvarnim katastrofama. Bombardovanje Hirošime i Nagasakija kad je reč o originalnoj Godzili iz 1954. a 11 septembar u slučaju Kloverfilda. Bitna razlika je u nivoima simbolike; u slučaju Godzile veza je neposredna i suštinska, dok je za Kloverfild u pitanju tek ready-made kontekst.