Let the Right One in (Pusti pravog unutra) pušta pravu magiju unutar svoje horor priče i time prevazilazi žanr. Nije bitno da li volite horor ili ne: ovo je, jednostavno, odličan film
Originalni naslov: Låt Den Rätte Komma In
Scenario: John Ajvide Lindqvist, prema svom romanu
Uloge: Kare Hedebrant, Lina Leandersson, Per Ragnar, Henrik Dahl...
Žanr: horor
Trajanje: 114 min.
Proizvodnja: Švedska, 2008.
Postoje specijalni efekti koji su toliko specijalni da ni Holivud ne može da ih kupi. Reč je o magiji ljudskosti koju nikakva kompjuterska animacija ne može da rekreira ili nadoknadi, magiji savršeno odabranih glumaca čija alhemija transcendira (i smešnim čini) "specijalne efekte" generičkih žanrovskih produkata. Let the Right One in (Pusti pravog unutra) pušta pravu magiju unutar svoje horor priče i time prevazilazi žanr. Nije bitno da li volite horor ili ne: ovo je, jednostavno, odličan film.
Oskar, plavokosi Šveđanin (Kåre Hedebrant), sanja o osveti vršnjacima koji ga svakodnevno zlostavljaju u školi. Njegove prve reči u filmu citat su iz Oslobađanja (John Boorman): "Cvili sada. Cvili kao svinjče". Kasnije ga vidimo kako uvežbava rutinu iz Taksiste (Martin Scorcese): "Da li se meni obraćaš?" Ali on nije ludak: on samo pokušava da preživi i ostane zdrav u hladnom, neprijateljskom okruženju.
Drugi, i ključni učesnik u magiji ovog filma Lina Leandersson dolazi kao spas. Ona Oskara smesta upozori da njih dvoje ne mogu da budu prijatelji, ali ih usamljenost svejedno upućuje jedno na drugo. A razlog što ga ona odvraća od prijateljstva je u tome što ona nije obična devojčica. Eli je vampir. Ona ima "dvanaest godina, manje ili više". Lina Leandersson igra izmučenu dušu gonjenu glađu za krvlju sa ubedljivošću koja slama srce: ona je ranjiva, ukleta i tužna, ali isto tako i jeziva – kad ogladni.
Mada su neki manji efekti (sa žicama i kompjuterskom animacijom) korišćeni za scene Elinih divljih napada i nadljudskih skokova, prava magija isijava u njenim mirnim scenama sa Oskarom. Magija isijava iz načina na koji razgovaraju, iz načina na koji Eli krupnim crnim očima posmatra Oskara, iz načina na koji se njihova tela njišu dok slušaju muziku s gramofona kad Oskarova majka nije kod kuće. U tome je prava magija ovog filma i nikakvi teen supermodeli slatkih lica i cool kožne garderobe koji uz glasnu tehno muziku glumataju vampire s plastičnim očnjacima ne mogu ni da priđu Alfredsonovom filmu.
U smislu originalnosti, Let the Right One in ne kotira se naročito visoko. Već smo videli pretpubertetske vampire zaleđene u vremenu, recimo u Intervjuu sa vampirom (Neil Jordan) i u Blizu tame (Kathryn Bigelow). Dečake koje vršnjaci zlostavljaju viđamo svaki dan u ponekom filmu. Krvavije prizore tranžiranja ljudskog tela nego što to biva u hororu videli smo u krimi-triler-komediji Diler 3 (Pusher 3; N.W. Refn)... Pa, opet, gluma Alfredsovonovih glavnih glumaca nosi ovaj film i čak i prepoznatljive situacije čini svežim i čarobnim.
Jer, iznad svega, ovo je film o odrastanju, ozbiljna i saosećajna storija o prijateljstvu i ljubavi koji prevazilaze sve granice. Horor tropi su tu samo da naglase predtinejdžerski angst s kojim svako može da saoseća. Možda većina nas nije okusila krv, ali svi prepoznajemo glad. Većina nas se u nekom trenutku osetila različitim od drugih i tragala za prihvatanjem i ljubavlju jedne posebne osobe. Ako i nismo nekoga ubili, svi smo bar jednom u životu ozbiljno nekome poželeli smrt. Neka onaj ko nije poželeo da njegov neprijatelj "cvili kao svinjče" baci prvi kamen.
Let the Right One in u srži ima nežno ljudsko srce koje kuca ispod površine hladnog švedskog predgrađa i njegovog krvlju poprskanog snega. Kamera i režija odlični su na suptilan, nenametljiv način: sve je podređeno likovima i drami. To što je naglasak na njima, a ne na efektima i šokovima (iako ima i njih!) čini ga prijatnim izuzetkom u modernom hororu: ovo je film koji uspeva da istovremeno bude dirljiv, magičan, dubokouman i jeziv.
(Viđeno na festivalu Cinema City, Novi Sad, Srbija, juna 2008. gde je film dobio nagradu Srpskog ogranka FIPRESCI-ja)
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari