Šta je ostavilo najjače utiske na našeg saradnika tokom prva dva dana festivala koji se održava u Palićkoj šumi
Mesto: Palićka šuma
Vreme: Petak i subota, 30. april i 1. maj 2010.
Organizacija: Fokus
Retko srećan spoj dobrih bendova, lepog vremena, veselih ljudi i lepog okruženja – tako bi se najlakše mogao opisati ovogodišnji festival Trenchtown. Uz ogradu da nismo bili poslednjeg dana (kada su nastupili još Psihomodo Pop, Lollobrigida i Line Out), može se slobodno reći da su u šumarku kod Palića ove godine svirali domaći bendovi koji u ovom trenutku imaju najviše da ponude. Bilo da imaju aktuelne nove albume (Veliki Prezir, Autopark), da se vraćaju na scenu (Sunshine), da su oduvek tu (Obojeni Program)...
Ili da su Nežni Dalibor, bend koji je bez pardona izveo dovoljno novih pesama za ceo jedan novi album!
Jedini problem na festivalu predstavljala je neverovatna količina prašine koja je gutala sve pred sobom, naročito na puteljku kojim se prilazi festivalskom prostoru. Generalno, ako niste do ulaza u festival dolazili kolima, autobusom ili prevozom, trebalo vam je tuširanje a da koncerti nisu ni počeli.
Bendovi su svirali na dve bine, velikoj i maloj, a prostora na Paliću makar ne fali: ma kolika gužva da se stvori, imate utisak da prostora ima za još toliko ljudi. Mada, posetioci ranijih izdanja festivala kažu da je prošle godine bilo više publike.
Možda je to tako zbog koncepcije festivala i ovogodišnjeg programa. Iako ime manifestacije i zaštitne red-gold-and-green boje sugerišu jamajčanske korene muzičkog izbora, već prvi pogled na izbor učesnika ove godine govori da je rokenrol muzika koja ovde dominira.
Probijajući se kroz palićku pustinju i prašumu, propustili smo, na žalost, nastup Stuttgart Onlinea, ali smo na malom stejdžu na kratko ulovili Irie FM, čiji je reggae delovao previše beskrvno za uslove u kojima su se pojavili. Fanovima benda koji su se njihali ispred bine ništa nije smetalo, a mnogima od onih koji su tamo mogli da se vide za zabavu je bilo dovoljno par likova koji vitlaju onim svetlećim konopcima. Možda sam nakrivo nasađen, ali meni nije. A i veći deo publike potegao je do Palića iz raznih krajeva Srbije, Mađarske i Hrvatske, pa se glad za energičnom svirkom mogla osetiti u vazduhu.
Za njih se na velikoj bini pobrinuo Veliki Prezir.
Od objavljivanja albuma Nikadjekraj Prezir je u punom zamahu. Taman kad ih negde odgledate uživo i ponadate se da su baš tu priliku izabrali da sviraju bolje nego ikad, onda ih malo kasnije vidite u akciji još jednom i oni prosto budu – još bolji. Pred nevelikom publikom ispred glavne bine Trenchtowna oni su svirali kao da su u najmanju ruku headlineri na Exitu (inače, uzmite lupu pa ih nađite na flajeru petrovaradinskog festivala, eno ih negde dole levo, sitnim slovima, tamo između imena kao što su To Moj Tim, Sok 91, Frajle...). Možda jeste falila Hej, ali je zato bila tu Danima. Idealan završetak Dobro je idealno je zatvorila njihov nastup.
Iako sam želeo da gledam Prti Bee Gee na maloj bini, ono što se dešavalo na velikoj me je sprečilo. Jednostavno, nastup mađarskog benda Irie Maffia vas ne može ostaviti ravnodušnim. Čuti i videti 11 muzičara (od kojih je dvoje, što bi rekao Brüno, Afroamerikanaca) kako repuju na mađarskom i engleskom dok gruvaju trube i tromboni i ko zna koji sve ne instrumenti, prizor je koji se ne propušta. Gužva je bila i na bini i u prostoru za publiku, a veliki deo posetilaca znao je tekstove nepamet.
Nakon kraće pauze, na binu je izašao Obojeni Program. Možda je to samo moj utisak, ali delovali su mi bučniji nego inače. Ali kada su u set-listu uvršćene i ABCD avioni i Kad se neko nečem dobrom nada, onda ne treba previše brinuti o čistoti zvuka gitare ili Kebrinog glasa. Videti tog mršavog genijalca kako steže sveščicu i skakuće po bini dok bend praši iza njega pesme poput dve pomenute dovoljno je da kod vas trenutno proizvede izliv potpune sreće i pozitivne energije. To je ono zbog čega ljudi dolaze na rock festivale. To je i razlog zašto ni meni nije teško pao mali blackout tokom povratka od festivala do smeštaja. Katarzičan završetak prvog dana festivala.
Okrepljeni i nahranjeni (ako ste negde u prolazu, od srca preporučujem jagnjetinu i prisnac u obližnjem Majkinom salašu), drugog dana Trencha čekao nas je malo šareniji muzički izbor. Od hercegovačkih reggae šaljivdžija (!) Zostera (ja kad čujem stih "Majko Jamajko" meni to, iskreno, nije smešno nego nekako više tužno), preko Darkwood Dub wannabes zvanih Memlah pa do pravih Darkwooda, Sunshinea i Autoparka, put vas je u jednom trenutku naveo i na malu binu gde je svima njima ukrao šou – Nežni Dalibor.
Ne slušajte one koji se sprdaju s njihovim imenom i pripadanjem magli – nove pesme koje su svirali na Trenchtownu danas na srpskoj rock sceni ne pravi više niko. I Veliki Prezir je novi album manje-više napravio od pesama koje je publika dobrim delom već zanala s njihovih nastupa poslednjih godina, a Dalibori su lepo izašli na binu i otprašili nešto što mirne duše može biti novi album. I to kakav!
Nisam uspevao baš do kraja da ispratim sve tekstove i da pohvatam nazive pesama, ali znam da sam se trudio da što manje razgovaram s bilo kim tokom njihovog nastupa da bih što više uhvatio. I nisam uspeo. Znam da su pesme bile taman onoliko catchy, pametne, glasne i nežne koliko je potrebno.
Kada ta ploča izađe, biće to nešto posebno.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari