Negde sam pročitao da je najteži sport za čovekov organizam - biatlon. Ni u jednoj od tih disciplina zasebno takmičari nisu najbolji, ali skup svih njih ih čini posebnim. Ja se ložim na to
Nedavno objavljeni debi beogradskog dua Stuttgart Online, Radost svakom domaćinstvu, predstavlja novo poglavlje u sagi o superherojstvu u ovom gradu i zemlji. U skladu sa lokalnom tradicijom (koja postaje vidljiva krajem 70-ih), pojam superherojstva u ovom kontekstu nema toliko veze sa nekakvim nadnaravnim moćima već, upravo suprotno - prefiks 'super' se poistovećuje sa izvornim ljudskim kvalitetima.
Ukratko, smisao cele priče je da se pokaže šta može da uradi (mlad) čovek "kad je volja jaka". Ako vam i dalje nije skroz jasno o čemu se radi, svratite na neki od koncerata Stuttgarta, koji su inače veoma aktivni, i proverite količinu decibela i prolivenog znoja po minuti...
Bojan i Marko su prošle nedelje svratili do Popboksa, i uz neobavezno ćaskanje o Sankt Peterburgu, Koji, uz druženje sa miljenicom redakcija Popboksa i Novog Radio Beograda, mačkom Terezom, i uz mandarine, uspeli smo da sklopimo i kockice o debiju, sceni, ljubavnim pesmama i novom albumu Velikog Prezira (recenziju ćete moći da pročitate sutra)...
POPBOKS: Šta trenutno radi Stuttgart Online? Kada će biti gotov spot za Superheroja?
Do sada je snimljeno dve trećine spota. Poslednja sekvenca bi trebalo da bude snimljena sledeće nedelje. Oko 20. bi trebalo da se pojavi.
Otkud ideja da se u spotu pojavi Džoni Racković?
To je ideja reditelja, Vlade Milovanovića. Svidela nam se, a Džoni je manje-više sam osmislio deo spota u kom se pojavljuje.
Da li ste se upoznali sa Džonijem? Šta vam je rekao kad ste pričali?
Rekao mi je da me nije tako zamišljao dok je slušao pesmu (smeh).
Koliko je trajalo snimanje albuma i koliko promena su pretrpele pesme u odnosu na prve verzije?
Album je snimljen dve i po godine od kad smo počeli da sviramo, i naravno da su neke stvari izmenjene. Vremenom smo rasvirali te pesme, i videli šta je višak, a gde još treba eventualno nešto dodati. Trudili smo se da budu podređene formi – da sve stanu na album, a da album bude ispod 40 minuta. Konkretno, album traje 36 minuta. Mislim da je to forma koja može da prođe, ako neko odluči da pesluša album. Ceo postupak zahteva pola sata strpljenja.
Da li to znači da danas ljudi nemaju vremena za muziku?
Nisam siguran, ali došli smo do zaključka da je budućnost u tri do šest pesama na svakih šest meseci.
Zašto baš taj tempo?
Princip je – češće a manje. To je ista stvar kao sa gojenjem. Ako jedeš malo obroka koji su obimni, to nije dobro. Pravilnije je kad pravilno rasporediš više jednakih obroka.
Na albumu se u par navrata čuje hor ljudi koji sviraju u vama bliskim bendovima ili iz vašeg okruženja. Da li se može reći da ste ideju podmazivanja grla proširili na tzv. Novu srpsku scenu?
Ideja je zapravo da treba da postoji zajedništvo. Mi se moramo držati zajedno kako bi to opstalo. To je danas prosto tako. Često se viđamo. Ne možeš ti sad tu da se ne vidiš sa nekim po mesec-dva dana. Oni nisu morali da se uklapaju, znaju taj film, znaju šta nama treba. Svako od gostiju je dao neki svoj fazon.
Meni je zanimljivo da sada u toj tradiciji, pored kratkih tekstova i pokliča, zahvaljujući Stuttgartima imamo i pesme sa pričom, veoma konkretnom. Recimo, kako Mirko kasni na sastanak. Uzgred, pretpostavljam da Mirko postoji?
Postoji, ali to nije toliko važno.
Dobro, vraćamo se na konkretnu priču...
Jeste. Recimo, kod nas imaš vrlo malo pesama u kojima se pominju imena. Čak se može reći da postoji tradicija izbegavanja toga. I ne samo to. Neke ozbiljne reči se izbegavaju. Kao, nije fazon ako ih upotrebiš. Kao na primer ’ljubavi’, ’draga’... Razumeš? To su ozbiljne reči, ali nisi kul ako ih imaš u svojim pesmama.
A kako se to dogodilo, da li je uvek bilo tako ili...
Zato što su loši tekstopisci. Ti danas imaš gomilu bendova, i svaki od njih ima neko svoje okruženje. Svi postoje, i svi tvrde da su baš oni u pravu. To je jedna jako komplikovana situacija. Snimati muziku je jedna od stvari koju je danas lakše uraditi nego ranije. Uštekaš se i to se tamo snimi... To je pre 15 godina bilo nemoguće. Ranije je neko morao to da čuje, a sad je potpuno drugačija situacija. Danas svi nešto slušaju. I onda se tu provuče, kao u apstrakciji u slikarstvu, kad se provuklo najviše trasha... Lako je folirati.
Da li možeš da mi kažeš nešto više o pesmi Crna ovca? Osim toga što je na omotu naziv otštampan drugačije, u crnom fontu, ona poseduje i sasvim drugačiju oštrinu u odnosu na ostale pesme na albumu.
Boris Mladenović (producent - prim.aut) je smatrao da treba da izbacimo tu stvar sa albuma, upravo zato što ima tu oštrinu. Ali mislim da je bitan taj momenat gorčine. To je odličan tekst koji se dogodio na sasvim neobičan način. To su veoma jaki aduti koji tu pesmu čine važnom.
O kom iskustvu ona govori?
Znaš, kad se desi neko sranje, ljudi se osete odbačenim. Shvataš, svi se mi na neki nači osećamo odbačenim ponekad. Ja se izvinjavam, to je govno koje čovek ponekad pojede. Ne mogu sad ja da se ložim na Lollobrigidu. Mislim, njima je super, shvataš. U nekim visokorazvijenim zemljama postoji problem u stvaralaštvu. Mislim na zemlje koje su uređene, čiji su sistemi izbrušeni do savršenstva... Ja mislim da je svaka kreacija reakcija na nešto. I sad je pitanje, kakva je reakcija na to blagostanje, shvataš? Najkraće rečeno, oni nemaju protiv koga. Ovde je totalno suprotno, ti kao u supermarketu možeš da izabereš u toj riznici problema. Odatle dolazi Crna ovca.
Koliko ste često svirali na velikoj bini i kakav je doživljaj bio na FENODOM-u?
Svirali smo par puta na većoj bini. Ali iskreno, meni to nije bio nikakav doživljaj. Međutim, sad smo prilagodili binu nama. Na poslednjih 10-ak koncerata smo svirali tako da je bubanj bio izbačen skroz napred. To je bio slučaj i na FENODOM-u. Jer, moramo mi biti jedno pored drugog. Vrlo je bitno kako bend izgleda na bini i kakvu ima interakciju sa publikom. Publika se mnogo više loži kad je Marko ispred, kad smo on i ja jedan pored drugog, u istoj ravni. Ali odmah se javi problem - kako to da se uradi, šta ćemo sa rasvetom...
Da li je to lakše izvesti u malom klubu?
Perfektan ambijent za naš koncert je prostor u koji staje 200 do 400 ljudi. Takav je, na primer, KSET u Zagrebu.
Tamo ste svirali čuveni koncert sa Repetitorom. Da li možete sada da se prisetite tog nastupa?
Bio je januar, sneg... Koncert je bio rasprodat dan ranije. Sve je bilo odlično organizovano. Klub je bio prepun. Bili smo preumorni i bolesni, sa temperaturama. Događaj je kulminirao na nastupu Repetitora – Boris se bacio u publiku koja ga je nosila dok je solirao. Poslednji put sam to video ’94. na MTV-ju, na koncertu Nirvane. Pored Eddieja Veddera, koji se takođe bacao u publiku, ali on nije imao gitaru (smeh). Još jedan dobar koncert je bio onaj u BIGZ-u – off događaj u prostoriji Petrola. Svirali su, ovim redom – Repetitor, Stuttgart Online, Kriške i posle je bio neki ludak iz Holandije, i još neki su svirali. Bilo je oko 150 ljudi. Hodnik je bio pun, koncert preglasan, atmosfera nikad luđa, pakao Vijetnama. Euforija je trajala par dana nakon svega...super!
Jednom prilikom si mi rekao da sebe ne smatraš muzičarem. Kako bi onda odredio to što radiš?
Ja se bavim raznim oblicima likovne umetnosti, tako da muziku doživljavam kao još jedan segment u kom delujem, u kom učestvujem zajedno sa Markom. Negde sam pročitao da je najteži sport za čovekov organizam - biatlon. Ni u jednoj od tih disciplina zasebno takmičari nisu najbolji, ali skup svih tih disciplina ih čini posebnim. Ja se ložim na to. Ozbiljno. Što se tiče kreativnosti, ja mislim da nije važno da se ti sad ograničiš samo na likovnu ili neku drugu sferu, bitno je da se čovek izražava. To što je sad trzalica a nije četka, to je pitanje trenutka.
Šta vas motiviše da imate bend? Zašto ste izabrali da svirate ako postoji toliko različitih vidova kreativnosti?
To je jedna vrhunska zajebancija. U svoj toj ozbiljnosti je najveći procenat zabave. Mi nudimo jedan dobar šou za razmrdavanje.
Da li ste od početka zamislili pesmu Dan kada je ubijen Zoran Đinđić kao odvojenu u odnosu na ostale?
Ta pesma je snimljena pola godine pre albuma, možda čak i više. Snimili smo je kod jednog drugara na gajbi. Bili smo nestrpljivi kada je reč o snimanju albuma, i onda smo se dogovorili da snimimo nju, a da posle snimimo ostale pesme. Posle toga je ona ušla na liste, a pored toga, ona ima neki svoj lični fazon. Ona je zato izostavljena – imala je svoj život na listama, takva je kakva je, teška... Nije prijatna, ali je istinita. Najlakše bi bilo da smo je stavili na album. Naravno da bi ljudi onda pomislili da hoćemo da profitiramo od toga. A uopšte se ne radi o tome. Mi tu pesmu volimo, i vrlo rado je sviramo.
Šta volite da slušate u poslednje vreme?
Često na poslu slušamo novi album Velikog Prezira. Odličan je.
Zašto ti se sviđa?
To je trijumf pop muzike ovde kod nas, jer čuju se svi ti uticaji 90-ih, a ima i neke pinkfloydovske atmosfere. Vidi se da su to Kole i ekipa žvakali i prežvakali. To je jedna podla, žestoka svirka, koja se sada dopada mnogima, što je jako dobro. A i Kole sada živi u Beogradu pa se u novim pesmama može čuti oštrina asfalta.
Kako vidiš Stuttgart Online u budućnosti? Da li je on moguć na tržištu, koje je njegovo mesto na sceni?
Mislim da je za opstanak benda najvažnija stvar da se baza fanova osvežava. Samo rad u kontinuitetu je dobar. Naravno, prijao bi nam i rast popularnosti odmah (smeh). Ali to nas je očigledno promašilo. I neka je.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari