Ukupnim moralnim nastupom u svakoj pesmi posebno, beogradski duo uspostavlja nova merila za savest, odnosno za novi osećaj stida nad učinjenim
Pogledavši unazad, ustanovićemo da je četvorougao Šarlo Akrobata – Disciplina Kičme – Obojeni Program - Boye, jedna od najvažnijih pojava u jugoslovenskoj, pa onda i srpskoj rock muzici, odnosno ono kreativno jezgro koje je od rock n rolla napravilo umetnički izraz vredan poštovanja.
Da, postoji i škola Partibrejkersa, postoje i EKV i još neki čiji se uticaj prelio van granica jedne karijere, ali ova grupa bendova predstavlja sasvim jedinstvenu školu razmišljanja o rock n rollu na naš način – zasnovana je na filozofiji zvuka koji je mogao da nastane samo kod nas i nigde drugde. Stoga skinimo odmah sa dnevnog reda pitanje zvučne sličnosti Stuttgart Online sa ovim grupama – inspiracije jednom od najjačih naših škola su dozvoljene, ali ovde nema „skidanja“, bilo bi glupo da ga ima, jer je sama škola bila protiv toga, odnosno njen osnovi nauk je da „skidanja“ nema. Svaki doživljaj je uvek nov.
Zato Radost svakom domaćinstvu jeste savršen doprinos širenju žanrovskih granica domaće scene duboko u 21. veku, i što se mog uvida tiče, ključni doprinos njenom samopoštovanju. Samopoštovanje se postiže kroz prepoznavanje vlastitih vrednosti - sve do ove generacije, mi nismo bili naročito bogati bendovima koji predstavljaju nastavljače tradicije, koji su oličenje nekakvog kontinuiteta na sceni. Naši sastavi su se godinama opredeljivali za izmišljanje sveta od početka, odnosno za diskontinuitet, i to je najveća boljka svih jugoslovenskih rock scena.
Danas je situacija drugačija, i pomenuti veliki primeri više nisu tako premoćno blistavo sa nama svaki dan – u stvari, više silaze sa pozornice nego što se na nju penju. Nema potrebe više da se pravimo prepametni i izmišljamo kosmos, već otvoreno žudimo za momentima u vremenu kad je nešto tako lucidno kao Šarlo ili Disciplina bilo moguće. Tako treba i razumeti kako je iz nemaštine 90-ih i nultih godina iznikla generacija kojoj je potrebno da održi kičmu uspravnom, voleći veliku rock muziku na srpskom jeziku, ali svirajući je na svoj način.
Zato tek sad po prvi put imamo normalnu istorijsku situaciju, u kojoj neke grupe za svoju kreativnu vodilju uzimaju domaće, a ne strane grupe – što je činjenica vredna svake pažnje i pokazatelj kakve-takve nove samosvesti naše rock scene.
Podsetiću da je jednom davno, grupa Crni Lilihip ponudila prvi postmoderni pogled unazad na vrhunsko kreativno dostignuće ove grupe bendova, tako što ga je izmenila na svoj način, svirajući ključnim rock instrumentom – električnom gitarom - ono što je originalno bilo izvrnuto kroz tumačenje istih arhetipskih motiva bas gitarom. Vrativši na taj način našu izvrnutu verziju rock istorije u „normalu“, Crni Lilihip je pokazao koliko je ovo izvrtanje rock istorije kroz njeno sviranje na nama bliskom basu, bilo efektno i samorodno.
Međutim, prirodan razvoj domaće scene je u drugoj polovini 90-ih bio zamalo ugušen - ustvari je tek nedavno nastavljen - te su sad Stuttgart Online došli do daha i eksplodirali kao beskompromisna rock n roll grupa u ključu Šarla Akrobate, što je nekad delovalo kao nemoguća misija. Ali ako ste osnovani u fabrici kablova, verovatno je to bio jedini mogući put. I ostvarenje sna jednog Šarla...
To je još jedna činjenica koja bode oči prilikom suočavanja sa dometima nove generacije sastava – njeno socijalno poreklo je dramatično drugačije od nekadašnjih prezaštićenih generacija, možda je to i dalje srednja klasa, ali daleko više ugrožena. Smer kretanja je zato obrnut – dok se nekad rock bend borio da na svaki način dovede u pitanje sistem, čiji zadatak je bio dovođenje pojedinca u pitanje, današnji rock bend se bori sa opštom ravnodušnošću u kojoj je očigledna besmislenost sistema, i u kojoj je jedini sistem vrednosti onaj kog sam stvoriš, a tu se već moraš ugledati na nekog.
Umesto borbe sa nametnutim lažnim viškom smisla, današnji bendovi se bore sa nametnutim besramnim besmislom, i zato je nalaženje nasušnog svakodnevnog rezona u zaostavštini naše rock n roll scene kulturni događaj velike važnosti i opšteg značaja za ovdašnje prilike.
Uostalom, i nekadašnji bendovi nisu krili svoje heroje, simpatije i uticaje, jer bez njih se ne može i ne treba: nastavljači tradicije na „novoj srpskoj sceni“, jer to je njena glavna tema, pre svega su Repetitor, u kome prepoznajemo ukrštanje Šarla i ranog Orgazma, potom Petrol zaigrani senkom EKV, te Stuttgart Online, kao nedostajuća karika između Šarla i Obojenog. Ako primetimo da Nikad dosta imaju neke veze sa ranim Presingom, te da ŽeneKese vole da se zezaju kao kad su Partibrejkersi opušteni, kompletna slika u kojoj svaki novi bend daje svoje tumačenje naše rock istorije počinje da se pomalja.
Debi album Stuttgart Online predstavlja jedan od vrhunskih izraza ovog podsvesnog toka u razvoju ovdašnjeg rock n rolla koji konačno otkriva samog sebe i tako ga treba gledati. Da nema njih, bilo bi manje savesti na sceni, a savest je drugo ime za kod nas nasušno potrebno prepoznavanje stida. Stuttgart svojim ukupnim moralnim nastupom u svakoj svojoj pesmi posebno, uspostavljaju nova merila za savest, odnosno za novi osećaj stida nad učinjenim - a mnogo šta toga poganog se desilo u našoj okolini od kad je Obojeni program bio najveća grupa u zemlji. Ovo prepoznavanje stida nad besmislom i beslovesnošću, ovo strasno spasavanje naivnosti, predstavlja ključni poetski iskaz Stuttgarta, i ono ih, a ne sviračka sličnost, stavlja u red sa pomenutim velikanima, sa kojima dele isti ugao gledanja.
Uostalom, odavno nije bilo svežih rock iskaza na svakodnevne životne teme tipa kašnjenja na sastanak sa devojkom zbog sporog prevoza, doživljaju lepih 25 stepeni Celzijusa napolju dok je držiš za ruku, pričica o crnoj ovci, malom dečku i dva miliona ljudi u jednom gradu. Ne pamtimo kad je grad poslednji put zvučao tako uzbudljivo kroz naše rock pesme, kao poprište nekih važnih događaja u kojima i sami učestvujemo.
Namerno nećemo opisivati pesme ovog dua i odličnu produkciju B. Mladenovića, samo ćemo zaključiti da su, pored programske Sad ili nikad (u kojoj sijaju ingeniozno zvrknuti prateći vokali kojima bi bilo mesta i na drugim njihovim pesmama), svakako najvažnije izjave ovog sastava tri pesme od koji su samo dve tu – Dva miliona ljudi i Muzika je važna. Prva daje ton seriji njihovih stvari u kojima se svet gleda iz ugla najmanjeg pojedinca na svetu, sa nepresušnom verom u njegovu moć, a druga daje ton seriji stvari u kojima su muzika i devojka jedna te ista inspiracija, nešto veće od života, nešto što ga određuje.
Ova nepopravljiva romantika najviše se ogleda u odsutnoj pesmi, jedinoj pravoj baladi, ako se tako sme nazvati svojevrsna obrada Lou Reeda u Dan kad je ubijen Zoran Đinđić – paradoksalno, ali ako ste ikad čuli ovu stvar, tek njeno odsustvo čini da se taj doživljaj oseća jače tokom celog albuma.
“Sanjao i na neki način shvatio – zašto zbog srca pucaju u grudi”
Taj stih iz odsutne pesme definiše i Stuttgart Online. Frenetični rock n roll malog čoveka kog nudi Stuttgart Online predstavlja jedno od najsnažnijih savremenih svedočanstava o stanju preostalih duhova u zemlji ugušenih, jednoj od mnogih u Evropi.
No, borba se nastavlja. Puštamo ploču ponovo.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari