Mislim da je važno ono što su Sex Pistols uradili. Ja tada nisam razmišljao o bendu, više sam bio u poeziji. Oni su to promenili
Susret sa Mark E. Smithom i njegovim bendom koji se odigrao u petak u hotelu Slavija lux, delovao je kao neobičan obrt kraja intervjua koji je svojevremeno objavio Ritam. Ulazak Smitha („...duh iz predgrađa, nedodirljivo, džangrizavo, pun zle volje – i do kraja autentično“) u svlačionicu SKC-a, označio je tada kraj razgovora, a tadašnja kalvijaturistkinja Marcia Schofield je zamolila novinare da izađu.
Intervju u petak je bio zakazan za 14 h, ali se Smith pojavio sa više od pola sata zakašnjenja. Druženje novinara sa PR-ovima festivala Jelen pivo live, i narastajuću nervozu, prekinula je omalena figura treće Smithove žene i klavijaturistkinje benda Elene Poulou. Ona se ljubazno izvinila novinarima zbog kašnjenja svog muža. „Sve će biti u redu. Smith će sići za 10-ak minuta, hvala na razumevanju“, rekla je kratko.
Bend je već kretao na probu (zakazanu za 15 h) kada se ukazala harizmatična figura sa svetlom kosom i neobičnom grimasom na licu (koja bi mogla da se opiše samo krajnostima poput zločesto/dobronamerna). Smith je sedeo na jednoj od fotelja u holu, pio je pivo iz čaše, i bio mnogo više raspoložen za običan razgovor sa bilo kim, nego za klasičan intervju.
Neobičan, gotovo groteskni smeh, čuo se gotovo posle svakog pitanja, i odavao je čoveka koji je primio i dao mnogo udaraca u životu. Mark E. Smith je zaista redak slučaj - neko ko prkosi čitavom svetu, i još uvek stoji na nogama, osmehujući se.
Evo kako izgleda 10-ak minuta vremena u takvom društvu.
POPBOKS: Negde sam pročitao da mrziš da provodiš vreme u studiju s muzičarima. Da li je to istina i da li je sa Imperial Wax Solvent bilo drugačije?
Mark E. Smith: To je bilo u redu, bilo je dobro. U stvari, jedini stresni deo ovog posla je studio i snimanje. Malo pre sam rekao jednoj novinarki da su na poslednjem snimanju tri inžinjera/tehničara doživela slom (smeh).
Koliko dugo ste ga snimali?
Veoma dugo, što se mene tiče. Počeli smo u februaru, a ploča je izašla u aprilu naredne godine (2008.- prim aut.).
Moj favorit je 50 Year Old Man...
Stvarno. Sviđa ti se?
Da. Naročito način na koji izgovaraš 'What you gonna do about it?' Ima odličnu energiju. Otkud Steve Albini u pesmi?
Ko?
Steve Albini. On je junak, zar ne?
Svaki put kada treba da izađe novi album, mislim da je to podsvesno, uvek se šalimo da stari Steve Albini hoće da nas producira. Ja ga ne volim. Nikako. Ti ga voliš?
Ne baš sve što radi...
Da, producirao je Nirvanu, ali ja ga pamtim još iz vremena kad je imao fanzin, početkom 80-ih. On je srao kako je stari Fall mrtav zato što smo, po njemu, počeli da snimamo disco pesme (smeh). Prešli su sa punka na disco, ne kupujem ploče Falla, to je pisao. Ljudi obično misle da treba zaboravljati neke stvari. Ja to ne želim da zaboravim.
Je l možeš da nam kažeš nešto više o vremenu kada si bio u Psycho mafiji – kako si postao član i kako je to izgledalo?
(smeh) To nije bilo neuobičajeno za to vreme. To je bilo negde oko ’72. Postojale su brojne bande u Mančesteru. Sada takvih stvari nema, klince zanima nešto drugo. To nije bila posebno zla banda. Čudno pitanje.
Šta misliš o Americi, koliko vremena provodiš tamo u poslednje vreme?
Bio sam tamo često, ali mi to više ne predstavlja zadovoljstvo. Ne osećam nikakvu potrebu da tamo idem. Tamo nam je bio i izdavač, a ranije je važilo da moraš da sviraš po Americi. To smo radili dva-tri puta, svirali smo dosta. Poslednja dva puta smo baš išli po čitavoj Americi. Imaš utisak da je beskrajna...
Sa koliko godina si ušao u Laburističku partiju?
Imao sam 18-19 godina. Ukoliko si bio lučki radnik, tada si morao da uđeš u Laburiste, jer si imao bolje izglede za dobijanja posla.
Da li je istina da si napustio stranku zbog njihove osude rata za Foklandska ostrva?
Da, delimočno se nisam složio sa njima.
Da li ima šanse da britanska rock muzika postane zanimljivija posle raspada Oasisa?
(smeh) Trebalo bi. Mislim, imam toliko zamerki na današnju muziku. Sve prolazi kroz neke institucionalizacije. The Fall nikad nisam video kao britanski, ili mančesterski bend. Da li se tebi nešto dopada što dolazi iz Britanije?
Ne znam da li mi se skoro svideo neki album...
Ma ne...
(smeh) Zamisli, to je nova nada muzike. To je užasno. Zvuči više kao kurs na koledžu nego kao rock bend.
U jednom intervjuu si rekao da ne podnosiš stavove mladih bendova, i da je to muzika za srednju klasu...
Na neki način da, iako ne bih išao baš tako daleko. Jednostavno mi izgleda kao da se sve mnogo promenilo. Mnogi od tih bendova plaćaju da bi svirali negde. Plaćaju kako bi svirali na Glastonburyju, jer imaju bogate roditelje. Čak i zvezde kao što su Madonna i U2 se slažu da bi izdavači trebalo da dobiju 10% od koncerta ili prodaje majica... jesi li čuo za to? Koje je to sranje (smeh)! To bi bilo kao kada bi ti prodao članak nemačkim novinama, a tvoja novina dobila 20% tvog novca. U svakom slučaju, već dugo vremena nisam video dobar britanski bend.
Koju muziku slušaš?
Volim jamajčanske stvari...
Dancehall?
Da, samo tvrđe i brže.
Gledao si Sex Pistolse 1977. Šta misliš o njihovom povratku?
Ne pratim to, zaista. Mislim da je važno ono što su Sex Pistols uradili. Jednsotavno su pomerili stvari. Ja tada nisam razmišljao o bendu, više sam bio u poeziji. Oni su to promenili. Sada se sve vrti oko toga da zaradiš mnogo novca. Tada je bilo drugačije. Prodao bi se ako bi potpisao za izdavačku kuću.
Da li si gledao dokumentarce o Joy Division, Control i Joy Divison?
Nisam. Gledao sam film o Factory Records, u kom smo se i pojavili.
Ok. Kakve filmove voliš? Da li bi mogao za naše čitaoce da preporučiš neki?
Ne volim britanske filmove, ne volim američke filmove (smeh)... Volim italijanske filmove. Volim Fellinija.
Neki posebno?
Ne naročito, možda njegove rane filmove. Volim i britanske horore, na primer House of Horrors i Tales From the Crypt.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari