Dok je bila beba roditelji su je uspavljivali puštajući joj pesme Smithsa, Soft Machinea i R.E.M.-a
Florence Welch ima smisao za humor, ali se na njega morate privići. Prvi singl Kiss With the Fist, koji je zimus cirkulisao po raznim blogovima, nije vapaj iz sigurne kuće, već rockabilly pričica o tome kako su se dvoje lemali... ups, voleli.
Pesma Dog Days Are Over pokazala nam je drugačije lice ove devojke. Tapšanje koje diktira ritam, gitara, dominantan glas koji ume da uzleti kad treba i da poentira kao u stihu “Happiness hit her like a bullet in the head”. Do tad bi trebalo da je i vas zveknula ta količina ničim izazvanog optimizma.
Florence u spotu trči šumom, udružena sa gomilom čudaka, cirkuskih artista, stavljajući nam do znanja da je ona ustvari vilinsko stvorenje iz čudesne šume, moderni hipik, Kate Bush za Ipod eru. Priznajem, mene je sva ta radost skroz kupila i bez obzira na medijsko potenciranje koje ide u svaku novu pojavu, činilo da se tu ima nečega. Za početak – talenta koji može da izdrži sve pritiske muzičke industrije. Dve nedelje po izlasku debi albuma, koji je završio na drugom mestu britanske liste, odmah iza Michaela Jacksona, Florence and the Machine je već nominovana za prestižnu nagradu Mercury.
Album Lungs je zasnovan na zvuku koji inspiraciju vuče iz prirode (dosta pesama sadrži u nazivu neku životinju – tu su psi, zečevi, ptice...). Organski pristup podrazumeva akustičnu gitaru, bubanj, povremene gudače. Očekivano, Florence se koristi harfom, glokenšpilom i ksilofonom. Pri tom, ona nije nova Joanna Newsome, pošto je osnova malopre opisane ezoterije čist pop.
I da vas inicijalno odbijaju reference iz sveta životinjskog carstva, pri preslušavanju ovog albuma biće vam jasno da Florence najviše voli igru rečima, lingvističke dosetke ispunjene ironijom. Odrasla u južnom Londonu, Florence je oduvek bila okrenuta umetnosti, čak je i kratko studirala ilustraciju, a kao najveći uticaj navodi viktorijanske romane.
I svojom pojavom, koju karakteriše duga riđa griva, Florence Welch kao da je iskočila iz Millaisove slike Ofelije potpoljene u potoku. U tom smilsu, gotski prizori (Girl With One Eye ili My Boy Builds Coffins) ili već spomenute životinje, ne predstavljaju pretenziju da se stvori samo njoj razumljiv svet, već su u pitanju bajkolike pop vinjete o ljubavi, ljubomori, traženju svog mesta u univerzumu.
Singl Rabbit Heart (Raise It Up) zatiče Alisu ovog puta odraslu, ali i dalje zbunjenu (“was that the wrong pill to take”) koja razmišlja o slavi (“this is the gift, it comes with the price, who is the lamb and who is the knife”), koju realno Florence nije još iskusila. I ovde je ambicija krenula da pomalja svoje ružno lice. Bogata produkcija je rezultirala solidnim pesmama koje se baziraju na kulminirajućem refrenu, oslanjajući se na samouveren vokal Florence Welch.
Ista stvar se ponavlja iz pesme u pesmu, bez obzira da li je gospel za indi ekipu (You’ve Got the Love je obrada Candi Staton), otrežnjenje posle raskida (Blinding) ili urlik kome nije potrebno ništa sem ritmičke podrške (Howl). Nema loših pesama na albumu Lungs, one su odveć slične jedna drugoj.
Manir je učinio da od potencijalnog vrhunskog dobijemo solidan album. A tako sam navijala za tebe Florence.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari