Drugi dan ARF-a delovao je kao čist zicer bar kad su izvođači u udarnim terminima u pitanju. Block Out i Bjesovi su možda i najbolji koncertni bendovi u zemlji. Svako ko je odlučio da prošeta u subotu do SKC-a, mogao se uveriti u ovu tvrdnju
Mesto: Bašta SKC-a, Beograd
Vreme: Subota, 5. jul 2008.
Organizacija: SKC Beograd
Možda zbog predrasude da to nekako nije to bez Silje, DLM sam tek na ovogodišnjem ARF-u slušao u novoj postavi. Međutim, mora se priznati da se Ivan Jevtović svojski trudi da postane pravi frontmen. Tokom nastupa je neprestano igrao, skakao i uvijao se na bini, pritom stalno bodreći publiku koje je u tom trenutku ipak bilo za nijansu premalo za adekvatnu reakciju.
Bend je svirao stare hitove, poput Prolećni dan, Ubiše Pabla, Ljubav... Nastup je zaokružen zaredom odsviranim Vlade Divac i Dobar dan, a te dve pesme su izazvale i najbolju reakciju publike koja se u tom trenutku pošteno razigrala. Nakon ove sasvim solidne svirke DLM-a usledila je manja pauza.
Prošlo je bar dobrih 20 minuta pre sledećeg nastupa, ali s obzirom da je došlo vreme za Block Out, moglo se i očekivati da će se perfekcionisti koji ne dopuštaju da se ijedan akord, zvučni efekat ili treptaj reflektora otrgne kontroli, svojski pripremiti za ovaj nastup.
U skladu sa tim, sve je bilo savršeno tempirano, isplanirano i krajnje profesionalno odrađeno, a sâma muzika je pak priča za sebe... Block Out na koncertima (a i inače) ume da podeli ljude u dve grupe – one što se najgore smore i one koji sve to progutaju sa uživanjem do te mere da i sâmi bivaju usisani, progutani i svareni nastupom. Velika većina do tada već brojne publike u subotu se pronašla u ovoj potonjoj grupi i jedinstveni audio-vizuelni ugođaj mogao je da počne.
Nova pesma za početak. Zvuci nalik na brodsku sirenu hipnotički odjekuju pre nego što se Mita prihvati mikrofona. Zatim sledi Vertikalno gledano, Deponija, Protiv sebe, Dan koji nikad nije došao... Muzika stvara gustu gotovo lepljivu atmosferu. Melanholija ujeda. Prijatna napetost raste i raste, dok se one meditativnije (reći ‘laganije’ kad je Block Out u pitanju bilo bi pogrešno) numere smenjuju sve do trenutka kad sve eksplodira i doživi vrhunac uz SDSS. Publika skače i masa je uzburkana...
I za kraj (i to kakav!) Bjesovi. Ime su odsvirali već na početku. Publika igra, skače i peva, a tako će ostati sve do kraja ovih brzih, žestokih i emocijama nabijenih sat vremena. Gavran, U osvit zadnjeg dana, Bolje ti (nova/stara pesma, na kocertima već poznata, ali nikako da se skrasi na albumu), Vraćam se dole... Marinko pušta glas koji kao da ima sopstveni život dok prelazi kroz skoro sve zamislive raspone, sve do totalne distorzije i primalnog krika tamo gde to sleduje.
Malo pre ponoći Marinko pita publiku koliko je sati, i na očekivani odgovor kreću žmarci uz dobro poznate uvodne taktove i čitava publika horski peva: "Vreme je! " Jedan od vrhunaca čitave večeri, bar što se mene tiče. A nakon toga sledi neobični bis za kraj. Publika traži Avioni pevaju, ali Marinko ima drugačiju ideju i Bjesovi finiširaju koncert slično kako su i počeli. Ponovo ide Ime i krug se zatvara, samo što ovaj put pesmu po zamisli benda peva neko iz publike.
Koncert za pamćenje.
Povezani članci:
Preporođeni 4. jula - I dan ARF-a
Celo selo voli belo (odelo) - III dan
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari