Svako ko ima potrebu treba da se izrazi kroz umetnost i da se ne koči tražeći izgovor da mu država ne pomaže
Na sceni aktivan već gotovo četvrt veka, beogradski sastav Deca loših muzičara važi, po mišljenju i publike i kritike, za jedan od najboljih domaćih sastava iz plejade bendova koji su širu afirmaciju stekli tokom poslednje decenije prošlog veka.
U poslednjih nekoliko godina bend je tek sporadično nastupao, uz minimalna istupanja u medijima, uprkos jakoj reputaciji, posebno kada su u pitanju žive svirke. Povodom sutrašnjeg koncerta (subota, 9. februar od 22 sata) u zemunskom klubu Fest (cena karte 500 dinara u pretprodaji (na šanku kluba i u prodavnici Felix, TC Sremska), 700 na dan koncerta), zamolili smo pevača Ivana Jevtovića da nas "iz prve ruke" izvesti o trenutnim aktivnostima grupe.
Vas malo ima, pa vas malo više nema. Šta se dešava sa DLM?
Mi radimo non-stop, probamo, radimo novi materijal. Sviramo povremeno, ne znam čija je sad inicijativa bila da sviramo u tom klubu, simpatično je, i biće lepo. Svirali smo prošle godine, ne preterano, ali smo napravili dve nove pesme koje treba da se pojave uskoro... Ne znam koliko vremena treba za te spotove da daju signal, pošto očigledno da danas spotom pokazuješ da si živ.
Šta možeš da kažeš o novim pesmama i što se toliko dugo čeka na nešto novo od vas?
Nove pesme će biti super, pune su energije i stava, ima mnogo toga iz zemlje i sveta što nas podstiče da budemo još žustriji, još bešnji i još ljući. A istovremeno i lucidni, zato što su naši tekstovi, zahvaljujući Miljetu (nekadašnji saksofonista benda, prim. nov), uvek bili takvi.
Nismo u tom stalnom sistemu, nemamo tu dinamiku da izbacujemo stvari, ne znam da li postoji neki obavezan period kada bi to trebalo da se desi. Ne mislim da je sasvim opravdan stav da treba svake godine nešto novo objavljivati. Svaka banda ili trupa ili grupa, bez obzira da li se radi o muzici ili pozorištu treba da izađe sa stvarima kada one bude spremne, završene i kada se svi osećaju dobro u vezi sa njima.
DLM ima reputaciju jednog od najatraktivnijih srpskih bendova uživo. Zašto ne svirate češće?
Realno gledano, mislim da pravo tržište ne postoji. Iz godine u godinu su sve komplikovanije okolnosti, da ne ulazim dalje u to, svi znamo šta su to okolnosti. I zato mi kao bend trenutno funkcionišemo na probama, a onda u tim ne-okolnostima se sa vremena na vreme desi da negde nastupamo. I onda to bude super, jer imamo strasnu interakciju sa publikom. Dođu klinci, nikad nisu ni čuli za tebe jer nemaju gde da čuju, jer su mediji zatvoreni i za bendove koji non-stop izbacuju nešto novo, ne mogu da nauče ništa ni o novim bendovima, a kamoli za ove koji postoje nekoliko decenija. I ti klinci odu oduševljeni sa koncerta. Na primer, prošle godine festival u Pančevu - posle koncerta nam dolaze uplakana deca i kažu: “Vi ste dali smisao ovogodišnjem festivalu”, itd.
Kad sam pominjao ne-okolnosti, ja nisam mislio samo na finansije, već i na neke standarde i stanje u kojima su organizacije i institucije. Ti kad pogledaš Rumuniju, Bugarsku, Kosovo i Albaniju, Bosnu – tamo postoje neki kriterijumi. Ovde ih nema. Kapitalizam i demokratija u Srba ne uspeva. Pozvaću se na našeg bubnjara Mikca, on je baš juče izneo jednu odličnu tvrdnju po kojoj je demokratija pokazala sve totalne i korenite slabosti koje ovaj narod ima. Evo što se konkretno tiče muzike, ta priča je već malo i dosadna: kako je moguće da su svi ti bendovi, uključujući i DLM, koji su nastali usred diktature i dan danas najatraktivniji? A u ovih 12 godina, za koje smo se nadali da će se obezbediti pravi uslovi? Mislim na festivale, podrške, domove kulture... Pazi, to je glavna fora, u domu kulture mora da bude glavni neko ko će da kaže: “Neću da svom narodu nudim ništa ispod crte, ni za Novu godinu, ni za Dan grada, ni za festivale...” Ja bih tu crtu okončao na Evi Braun, ako me razumeš. I ispod toga ne može ništa da se naziva muzikom, već šundom, i onda postoji specijalan porez na šund. A ljudi u košuljama i sakoima su 12 godina podsticali da to postane mejnstrim, i mi smo tu svi nagrabusili, posebno klinci... Mi smo često svirali u BIGZ-u, ja sam sa pozorištem putovao dosta i upoznavao divne ljude i bendove. Neki narodi i neke zemlje u koje putujem bi se dičile takvim bendovima, a oni su zbog olujnih 12 godina nestajali. Cenim šta vi i neki vama slični radite, super, samo napred, ali pogledaj državu, ne samo danas, nego i juče...
Imamo i tu veliku priču oko Exita, koji je u početku bio okrenut ka domaćim stvarima, a onda su to sve olako, turistički-komercijalno, zaboravili... Ne pokazuje se strancima domaća scena sa samo jednom binom, Balkan Fusion stageom, već sa mnogo više...
To je bila precizna dijagnoza, da li imaš neka konkretna rešenja?
Ne treba očajavati zato što država i strukture ne postoje. Evo meni se u pozorištu dešava da radimo na predstavi u čijem stvaranju već svi zajedno uživamo. I onda ako se ta predstava ili koncert izvode 5, 50 ili 50 hiljada puta, i uspeju da ostvare interakciju sa publikom – super, ali to ne treba da bude osnovni kriterijum. Svako ko ima potrebu treba da se izrazi kroz umetnost i da se ne koči tražeći izgovor da mu država ne pomaže. Iskreno se nadam da će i ljudi sa ove naše rokenrol planete biti još agilniji u smislu da u svim ovim našim gradovima postoje brojni otvoreni i zatvoreni prostori koje treba bukvalno napadati, tražiti ih od mesnih zajednica i opština. Stalno treba praviti te kreativne, gerilske akcije koje će pokazati impulse postojanja te kulture. I onda će da dođu neka deca, na žalost nema ih mnogo , zato što su nam zatvoreni mediji, a medije nismo ni komentarisali, niti ćemo, niti ima potrebe... Ali doći će neka deca koja će hteti da se priključe i naravno, samo izvol'te. Ne treba popustiti. Ne treba očekivati ni ovozemaljska zadovoljstva u vidu “moram da postanem poznat”, “moram da se slikam” ili “moram da zaradim”, nego čoveče sedi i napravi pesmu! Ili smisli jedan rif, jer dobar rif može da da smisao čitavom životu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari