Publika se do tada praktično tek samo zagrejala i burno je tražila još. „Hvala vam lepo. Hvala i vama! To je to!“, pokušavao je Kebra, koji je ostao sam na bini, da ubedi auditorijum da je vreme za rastanak. Ali, kako ga je masa ubrzo nadjačala nije mu preostalo ništa drugo osim da bend pozove nazad i za prvi bis otpeva Da li smo naučili živeti u kapsuli
Mesto: KC Grad, Beograd
Vreme: 1. februar 2013.
Povici iz publike i aplauzi bili su uzaludni kada su se svetla sinoć pogasila u Kulturnom centru Grad. Obojeni program je tek pola sata po zamračenju prostora izašao na binu, pokazujući u narednih sat i dvadeset minuta sve svoje boje. Odmah po izlasku na binu, već sa prvom pesmom postalo je očigledno da oko 250 fanova neće moći u potpunosti da uživa u svirci zbog toga što je bend previše glasan, na ivici potpune buke i probijanja zvučnika, dok je vokal Branislava Babića Kebre neopravdano mnogo tiši od muzike. Pozitivne boje Program je pokazao beskompromisnim energičnim izvođenjem svake numere, kao da je u pitanju sastav koji tek počinje karijeru i koji želi da se dokaže.
Nastup u Gradu počeo je sa Mene to ne zanima, pesmom sa aktuelnog albuma Kako to misliš: mi. Numere sa poslednjeg albuma su, kao što se i očekivalo, dominirale u sinoćnjem repertoaru. Posle samo nekoliko stvari, kod Problem ne postoji na binu se ušunjao Dejan Vučetić Vuča, koji je i kasnije tokom većeg dela večeri pevao zajedno sa Kebrom. „Vuča je dobar čovek, baš kao i mi“, kratko ga je Kebra najavio sa bine. Kako je svirka odmicala tako su fanovi iz prvih redova postajali sve navalentniji, vukući Kebru za rukave, tražeći pesme zbog kojih su došli na svirku... On im je uz osmeh klimao ili odmahivao glavom, ali želje su ispunjavane samo toliko koliko su eventualno već bile na set listi. Pesme su očigledno išle svojim redosledom i on se sinoć nije dao menjati. Kebra je ispred sebe veći deo nastupa kao i ranije držao svesku sa tekstovima pesama. „Teško je živeti u Srbiji i biti normalan. To ni malo nije jednostavno, nikako nije jednostavno, ništa nije jednostavno“, bile su Kebrine reči savršen uvod u numeru Kad se neko nečem dobrom nada i u deo svirke u kome su usledile najpoznatije pesme ovog benda.
Glavni aduti Obojenog programa – ABCD Avioni, Kočnice, Nebo, nebo, plavo je, ostavljeni su za finiš oficijelnog dela, koji je usledio posle samo sat vremena svirke. Publika se do tada praktično tek samo zagrejala i burno je tražila još. „Hvala vam lepo. Hvala i vama! To je to!“, pokušavao je Kebra, koji je ostao sam na bini, da ubedi auditorijum da je vreme za rastanak. Ali, kako ga je masa ubrzo nadjačala nije mu preostalo ništa drugo osim da bend pozove nazad i za prvi bis otpeva Da li smo naučili živeti u kapsuli, što je sudeći po reakciji publike verovatno najveći hit sa poslednjeg albuma. Usledila je i Svaka definicija gubitak je slobode, a potom i novo Kebrino nagovaranje prisutnih da krenu kući. „To bi bilo to, to bi bilo to, to bi bilo to... To je to, to je to... Mogu da uzmem u obzir da je opravdano vaše nezadovoljstvo i da hoćete još, ali to je to. Realno gledano to je to. Lep je osećaj stajati ovde na bini i pričati vam da je to bilo to, ali sada je realno zaista to sve... Sudeći po vama nema kraja ovome. Ali, mora da postoji neki kraj. Mora da dođe nekad neki kraj...“, nastavljeno je Kebrino ubeđivanje sa publikom, koje je prekinuto pojedinačnim povicima iz mase „Nema kraja, sviraj dalje!“. Uspeli su fanovi da iskamče još dve pesme, a onda je to zaista bilo to, pošto je umesto Kebrinog ubeđivanja jednostavno puštena muzika sa razglasa. Nisi pomogle ni pojedinačne molbe: „Kebra tebra, daj još nešto“... Kako opseg od tri decenije rada jednostavno nije mogao biti adekvatno obuhvaćen u tako kratkom vremenskom periodu, mnogi su otišli kućama razmišljajući kada će doći sledeća prilika da čuju neke od pesama koje sinoć nisu odsvirane, među koje na primer spada i jedan od najvećih hitova benda – Policajac.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari