Bend su napustili Dragan i Miloš, ostali smo Cina, Ljuba i ja. Bili smo više zatečeni novonastalom situacijom nego što smo imali plan šta dalje. A onda se pojavio Bebec. Njegovim povratkom u bend svima nam se vratio osmeh na lice. Znali smo dobro da je to veliko pojačanje za bend, vratilo se samopouzdanje, i znali smo da možemo da idemo dalje. Iz današnjeg ugla, nije mogla bolja stvar da nam se desi
U više od 30 godina postojanja, novosadski sastav Obojeni program objavio je devet studijskih albuma, zaključno sa ovogodišnjim izdanjem Kako to misliš: mi. Grupa je sredinom ovog meseca promovisala aktuelno ostvarenje na koncertima u Beogradu i Novom Sadu, te je razgovor za Popboks sa frontmenom benda i jedinim originalnim članom Branislavom Babićem Kebrom otpočeo pitanjem o impresijama sa dva najsvežija nastupa.
Kako si ti lično zadovoljan koncertima u Novom Sadu i Beogradu? Kritici se nastup u beogradskom Domu omladine baš svideo.
Ja sam zadovoljan, bilo je sve OK. Od organizacijskog (Odličan Hrčak) do izvođačkog dela, sve je funkcionisalo kako treba. Koncert u Novom Sadu se pretvorio u neku žurku, zbog prisustva velikog broja prijatelja. To ti je tako kada sviraš kod kuće, zato je u Beogradu bio baš dobar koncert, bili smo više koncentrisani na sam nastup. Na oba koncerta imali smo dve iste predgrupe, Straight Mickey and the Boyz i 16x8x23 i oni su bili odlični. Koncert u Beogradu je snimala televizija Studio B pa ćemo to imati prilike i da vidimo (smeh). Oba koncerta su bila dobro posećena, izlazili smo nekoliko puta na bis, uživali smo u druženju sa našom publikom. Hvala im.
Postava sa dva basa je vrlo neuobičajena. Da li ste do toga u bendu došli spontano ili je postojao neki plan?
Naravno da po tom pitanju nije postojao plan, bend su napustili Dragan i Miloš, ostali smo Cina, Ljuba i ja. Bili smo više zatečeni novonastalom situacijom nego što smo imali plan šta dalje. A onda se pojavio Bebec (smeh). Njegovim povratkom u bend svima nam se vratio osmeh na lice. Znali smo dobro da je to veliko pojačanje za bend, vratilo se samopouzdanje, i znali smo da možemo da idemo dalje. Iz današnjeg ugla, nije mogla bolja stvar da nam se desi ali do dolaska Bebeca to nije tako izgledalo. Takav je život, prepun raznoraznih obrta, ima lepih i manje lepih stvari. Mi živimo za te lepe stvari i kada se dese onda znamo da uživamo u njima. Nadam se da se to i čuje.
Ako se ne varam, grupa postoji od 1981. To je veliko dostignuće. Pošto si ti jedini originalni član, u čemu je tajna dugovečnosti?
(smeh) "Tajna dugovečnosti" - to mi zvuči previše mitološki. Nema tu nikakvih tajni, u pitanju je rad grupe ljudi. To je kula od karata koja je lako oboriva. Ja se samo trudim da je baš svaki vetar ne poruši, a kada se ipak sruši da je sa najmanje muke ponovo postavim. Nekad mi to uspeva bolje, nekada lošije, ali to činim već 30 godina.
Kako nastaju tvoje pesme?
Misliš na pesme Obojenog programa? Ja radim samo tekstove, muziku radimo ili zajedno ili svako svoj deo. Ili neko ima ideju, pa se ostali na svoj način uklope u to. Taj vid rada se kod nas pokazao kao funkcionalan, jer se na taj način svi osećamo ravnopravni i svi to osećamo kao svoje. Tako ja doživljavam bend.
Verovatno znaš i sam da postoje ljudi koji, kad im kažeš ime benda, odgovore "Volim samo njihova prva dva albuma"... Kako ti gledaš na ta izdanja, objavljena pre više od 20 godina, i koji ti je omiljeni OP album?
Da, znam za taj model "Prva dva albuma" i to mi je OK. Ljudi razmišljaju i to doživljavaju na svoj način i ja to poštujem i ne ulazim u njihove razloge za to. Sada se provlači nova priča - prva dva i ovaj poslednji. Meni je ok, bilo koja verzija. Prosto je iluzorno očekivati da se ljudima sviđa baš sve što mi radimo. Ipak smo mi neki alternativni bend, i prevelika popularnost bi nas verovatno više zabrinula nego oduševila. Što se tiče meni omiljenih albuma Obojenog programa, do skoro mi je omiljeni album bio Sva sreća general voli decu ali sada mi je Kako to misliš: mi. I naravno, prva dva albuma (smeh).
Aktuelni album se zove Kako to misliš: mi. Rumunsko-francuski filozof Emil Sioran na jednom mestu (čini mi se u Kratkom pregledu raspadanja) piše da se na svakoga ko kaže "mi" treba hitnuti kamenom. S druge strane, da li je postojanje "ja" uopšte moguće bez "mi", i obrnuto?
(smeh) Volim filozofske rasprave ali bi u ovom slučaju oduzele previše vremena. Kada smo kod Emila Siorana rekao je on svašta pametno (smeh): “Nema istinske umetnosti bez jače doze banalnosti. Onaj ko se stalno služi neobičnim brzo ugnjavi, budući da ništa nije nesnosnije nego jednoličnost izuzetnog.”
Ranije si odao počast Eliotu, na novom albumu pominješ Borhesa i Prevera. Šta si dobro čitao u poslednje vreme, a naravno i koji su albumi, bendovi i filmovi ostavili utisak u poslednje vreme na tebe?
Postoje razni likovi i njihova dela koji se provlače kroz naše tekstove. Od Kafke, Eliota, Poa, Vitgenštajna, Bernharda, Lua, pa do Borhesa i Prevera. Samo različiti su konteksti. Borhes i Prever su više ta doza banalnosti iz prethodnog odgovora.
A što se knjiga, filmova i muzike tiče, sve to naravno pratim jer sve to volim i u svemu tome uživam. Teško je bilo šta izdvojiti, prevelika je ponuda i stalno imam osećaj da kasnim za vremenom. Filmovi režisera kao što su Harmony Korine, Lars von Trier, Wes Anderson, Cronenberg a od muzike Kap Bambino, Black Dice, John Maus, Kindness, Ariel Pink's Haunted Graffiti. To bi bilo nešto što pratim u poslednje vreme.
Šta danas za tebe znači biti "alternativan"? Sedamdesetih i osamdesetih te su granice globalno bile mnogo jasnije, o devedesetima kod nas ne treba ni trošiti reči...
Da, dosta je teško (a često i nepotrebno) definisati to alternativno. To je više osećaj nego pozicija. Kome je u tom osećaju dobro taj je alternativan, ali to sasvim sigurno nije presudna ili bitna stvar kao nekada.
Za kraj, koji su planovi i ambicije grupe u bližoj i daljoj budućnosti?
Naši planovi su vezani isključivo za muziku a to je u današnje vreme široko polje delovanja. Muzika je prisutna svuda oko nas, na svima nama je da je prepoznamo u prostoru i u samom sebi. I kada nam se to desi, ne ostaje nam ništa drugo već da uživamo u tome.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari