Lep ti bicikl, koliko može da razvije?

Originalni naziv: Premium Rush
Scenario:  David Koepp, John Kamps
Uloge: Joseph Gordon-Levitt, Michael Shannon, Dania Ramirez, Kym Perfetto, Anthony Chisholm
Žanr: Akcioni triler
Trajanje: 91 min
Proizvodnja: SAD, 2012.

Premium Rush je film koji je zamalo stigao do naših bioskopa. Distributer ga je jedno vreme najavljivao, potpirivao naše nade (ili samo moje), a onda je olako, kao i već toliko puta do sad, odustao od njegove distribucije.  A kada se pogleda koliko je malo para film zaradio, i, nekako, sveukupno prošao vrlo nezapaženo, to i ima smisla. Međutim, slobodno možemo reći da smo ostali uskraćeni za pravi bioskopski doživljaj, jer ovaj film upravo nudi ono što je u moru bioskopske ponude skoro pa poptuno iščezlo.

To će reći da film pripada onom duhu brzih mali nepretencioznih holivudskih filmova koji, vrlo često, publici nude samo sekunde predaha. I pri tom, u pitanju je akcioni film koga, sem u par momenata, ne krase ozbiljne, dramatične i životne sekiracije. Film zapravo više naginje crtanom filmu no nekom teškaškom akcionašu. Kako uostalom drugačije i shvatiti film o jurnjavi bajkovima uzduž Menhetna.

Premium rush je relativno kratak (91 min), nabijen je zapletima i podzapletima, te zgodnim likovima koji jasno znaju šta žele. Njih vidimo u taman onoliko situacija koliko je potrebno da dobijemo dovoljno informacija kako ti likovi ne bi ostali na nivou beživotnih skica karaktera. Glavni junak funkcioniše kao oličenje slobodarskog duha, on je momak koji je umesto odela, kravate i studija prava izabrao slabo plaćen posao kurira na biciklu, odnosno odabrao je vožnju nasuprot društvenim konvencijama. Ideja lika izražena je i kroz samu akciju – on recimo ne koristi kočnice i ograničenja, jer one znače smrt i povrede, što je bitan pokretač mnogih vratolomija u koje se upušta vozeći svoj bajk.

Drugi likovi i dodatni podzapleti predstavljeni su kroz flešbekove, i sve je konstruisano tako da se dodatno kondezuju vreme i priča, tako da od praćenje svega što se dešava na ekranu stvara skoro čisto ushićenje. Jedna scena potere, recimo, između glavnog junaka i negativca obuhvata jurnjavu bicikla i automobila njujorškom avenijom u suprotnom smeru,  podzemni parking,  prepreke u vidu semafora i naravno gungulu pešaka i saobraćaja, sve sa policajcom na bajku koji ih juri.  Organizacija dešavanja u sceni omogućava  preglednost akcije, i tako zahteva još više pažnje kako bi sve pohvatali. Prikazi akcije ostvareni su, najčešće, kroz šire planove - obuhvataju i onog koji juri i onog koji je juren, jasan nam je odnos junaka i prepreka koje im se nalaze na putu, te osećaj dešavanja u okviru stvarnog prostora podupire efekat napetosti i uzbuđenja (kako filmaši tvrde, vrlo malo stvari je odrađeno pomoću kompjuterski stvorenih prikaza).

Mali, vrlo inventivno skrojen akcioni film pun pažljivo konstruisanih i nadasve zabavnih potera.