Vrati mi film

Orginalni naziv: Identity Thief
Scenario: Craig Mazin
Uloge: Melissa McCarthy, Jason Bateman, John Cho, Morris Chestnut
Žanr: Komedija
Trajanje: 111 min
Proizvodnja: SAD, 2013.

Sendi Bigelou je prosečni fini Amerikanac. Ima porodicu, finansijske probleme i dobar je u onom što radi. On živi u skladu sa svim normama savremenog društva, što podrazumeva i da olako prihvata da ga beskrupulozni šef neskriveno nipodaštava. Kada se ispostavi da se ni kriv ni dužan nađe u ozbiljnom problemu, pošto mu neko ukrade identitet, sistem koji verno poštuje neće mu pomoći. Biće primoran da preuzme stvari u svoje ruke i pokaže da nije bitno to što ima ženskasto ime, oko čega je inače formulisana većina fora vezana za njegovu nit priče.

Jason Bateman se prilično izveštio u tumačenju finih i ćutljiv likova. Često im dodaje dozu rezigniranosti, na granici sa mizantropijom, što doziva preispitivanje ideje o prosečnom finom muškarcu. Šteta je što u ovom filmu toga ima samo u jednoj sceni, hladnokrvnoj i arogantnoj prozivci u motelu. U ostatku filma njegov lik sveden je samo na jednodimenzionalnog dobricu.

Sa druge strane imamo lažnu Sendi, lik koji tumači Melissa McCarthy. Ona žudi za konceptom normalnosti koju pravi Sendi otelotvoruje. Spremna je da plati celom baru piće kako bi osetila da ima prijatelja, i da kupi svaki proizvod u tržnom centru kako bi privremeno zadobila poziciju identiteta koju taj proizvod nudi. Ona zapravo nema svoj identitet, nema ime i prezime, i tu prazninu takođe nadomešćuje bukvalnom krađom tuđih identiteta. Ona je debela, nezgrapna i šta god radi čini to na groteskni i vrlo komični način.

Ovo je zanimljiva postavka koja je preispitujući ustaljene ideje normalnosti i identiteta, preko interakcije dvoje junaka, mogla da ponudi dosta razloga za smeh. Film se međutim razvija u drugačijem pravcu. Priča je obogaćena zapletom potere što zapravo odvraća pažnju od samih likova. Razvoj njihovog odnosa svodi se na banalno pomirenje, gde se raskalašna Sendi, kroz požrtvovanost i pokajanje, kroti približavanjem konceptu normalnosti, dok uštogljeni mekušac Sendi dobija na neophodnoj čvrstini što ga čini pravim muškarcem koji kontroliše svoj život. Ono što je bilo zanimljivo u prvih nekoliko scena zamenjeno je konvencijom koja ukalupljuje junake i priču, a to je filmu oduzelo glavni izvor komedije.