Pozitivna strana 63. Berlinalea

Prince Avalanche – David Gordon Green

Novi film reditelja Davida Gordona Greena predstavlja, posle nekoliko zanimljivih holivudskih komedija, njegov povratak nezavisnoj američkoj produkciji. Prince Avalanche, smešten je u Teksas krajem osamdesetih, u šumu koja je upravo pretrpela veliki požar, a  Paul Rudd i Emile Hirsch igraju dvojicu likova koji rade na popravljanju asfaltiranog puta. Njih dvojca su drastično različiti i teško uspevaju da nađu zajednički jezik. Naravno, obojica su zatvoreni u svoje svetove, prepune specifičnih pravila i problema koji deluju nepremostivo. Ma koliko njihove situacije delovale trivijalno, film kroz jednu intimnu perpsektivu, bez trunke ironije ili osude, pažljivo trasira njihova emotivna stanja. Kroz okvir ponovnog rađanja i oporavka šume oko njih, nastaje priča o ličnom pomirenju i počinjanju iznova.  Odbacujući stereotipe američke kulture koji hilbili amerikanu predstavljaju sa ogromnom primesom cinizima i izrugavanja, film funkcioniše kao lirična bromans oda nesavršenim, prosečnim ljudima američke zabiti.

Ocena: 7/10

 

Side Effects – Steven Soderbergh

U prvom delu filma Soderbergh nam nudi pokaznu vežbu u ekonomičnosti filmskog pripovedanja. Svedeno i precizano, film gradi odličnu atmosferu trilera, o likovima nam govori taman onoliko koliko je potrebno da se vežemo za njih i situacije u kojoj se nalaze, i priču dalje razvija bez ijednog suvišnog momenta. Ovakav postupak iznosi pronicljiv prikaz savremenog društva velikog grada koje je jasno ustrojeno količinom novca koju osoba poseduje ili bi želela da poseduje. Kasnije, kada se priča dodatno komplikuje, film efektno održva nivo napetosti i uzbudljivosti, no praćenje narativnih zapleta, zarad poštovanja žanrovskih konvencija koje ipak deluju istrošeno, oduzima na probojnosti uvida u savremeni život koju je film do tada ostvario.

Ocena: 7/10

Don Jon's Addiction – Joseph Gordon-Levitt

Don Jon's Addiction je rediteljski debi jednog od najaktivnijih i najtraženijih mladih američkih glumaca Josepha Gordon-Levitta. U pitanju je vrlo zanimljiva ljubavna komedija koja pokušava da ocrta na koji način popularni mediji utiču i formiraju obrasce pomoću kojih ljudi razumeju stvarnost oko sebe i stupaju u komunikaciju sa drugim osobama. Možda i ne najveštije sastavljen film, zapanjuje doslednost i uverljivost u načinu na koji reditelj ostvaruje svoju nameru. Rezultat je film koji donosi nekoliko vrlo šarmantnih i komičnih situacija, i idealnu ulogu za Scarlett Johansson u neodoljivom tumačenju klasične bimbo cice sa odgovarajućim njudžersijevskim akcentom.

Ocena: 7/10

 

Paradies: Hoffnung – Ulirch Seidl

Raj: Nada je poslednji film u trilogiji Ljubav, Vera, Nada austrijskog reditelja Ulircha Seidla. Sva tri filma prikazana su sukcesivno na tri velika festivala, i ovo je prvi put da je to neko učinio još od trilogije Plavo, Belo, Crveno Krzysztofa Kieslowskog. Na taj način, Seidl se zacementirao kao bonafide majstor umetničkog filma. Čak je i u jednoj od značajnijih Berlinskih galerija priređena njegova izložba fotografija sa snimanja trilogije. Na pitanje šta misli o takvom spletu okolnosti, Seidl je izjavio da je umetničkom svetu dugo trebalo da prizna značaj njegovog rada i da je zadovoljan što se to napokon dogodilo. Raj: Nada pokazao se kao najslabiji film u nizu. Minuciozno i detaljno razrađen rediteljski postupak u kome kroz dugačke statične kadrove reditelj pokušava da zabeleži paradoksalnosti i sumanutosti savremenog evropskog društva u ovom se filmu pokazuje kao relativno isprazan filmski izraz. Ako je on u prethodna dva flma stvarno ukazao na kontradiktornosti i rascepe između pozicije i delovanja individue i idejnih društvenih obrazaca u okviru kojih ona to čini, ovaj film slabo šta otkriva osim rediteljevog mizantropskog i nadmenog stava.

Ocena: 5/10

The Act of Killing – Joshua Oppenheimer

The Act of Killing je privukao veliku pažnju kritike tokom festivala, i odneo je nagradu publike za najbolji dokumetarni film u okviru programa Panorama. U pitanju je film o gangsterskim vođama u Indoneziji koji su tokom '60-ih i '70-ih pomogli vlasti u borbi sa komunistima, tačnije njihovom istrebljenju. Zbog toga, oni su danas cenjenji ljudi i nalaze se na visokim društvenim pozicijama. Film, zgrožen nad ovom činjenicom pokušao je da pronikne u prirodu zla koju po njemu ovi ljudi otelotvoruju. Međutim, film ni u jednom trenutku ne pokušava da razume istorijiski i društveni okvir i sistem ideja (ideologiju) koji su omogućili ovakvu specifičnu situaciju. Umesto toga, on se radije opredeljuje da funkcioniše kao savremeni vid cirkusa nakaza. Da je stvarno pokušao da pronikne u prirodu tih ljudi i njihovih zlodela možda bi otrkio da njihov sistem nije toliko drastično različit od našeg zapadnjačkog, civilizovanog. Kontoroverzna tema tako na najjednostavniji način omogućava festivalskoj publici izuzetno efektan doživljaj zgrožavanja nad užasavajućom pojavom u dalekom Indonežanskom društvu, utvrđujući uverenje u ispravnost sopstvene društvene i političke pozicije.

Ocena: 3/10 

 

Stemple Pass – James Benning

U okviru programa Forum, prikazan je i novi film jednog od najvećih i najpoznatijih imena nekonvenciolnalnog filmskog izraza današnjice, Jamesa Benninga. U svom novom filmu, Benning nudi četiri statična kadra različitih godišnjih doba jedne kolibe u šumi, tokom kojih iščitava tekstove, dnevnike, opažanja i manifest Teda Kačinskog, poznatijeg pod nadimkom Unabomber, teroriste koji je delovao u Americi od kraja sedamdestih do sredine devedesetih. Film je potpuno oslobođen koncepta priče i narativne organizacije filmskih predstava. Na vrlo specifičan način on omogućava gledaocu poziciju sa koje može da nastane promišljanje i povezivanje ideja slobodnjačkog američkog duha duboko povezanog sa nesputanim životom u prirodi, zgorženog nad konceptom savremenog tehnološkog društva i društvenog delovanja koje se jasno protivi takvom istorijskom i civilizcijskom razvoju.

Ocena: 7/10

Baek Ya – LeeSong Hee-il

Bele noći su kvir film koji dolazi iz Južne Koreje. Od početka osetno spor i vrlo suzdržan, film prati protagonistu koji se posle dužeg vremena vratio u svoju zemlju na jedan dan. Ćutljiv i povučen on se nalazi sa mladim momkom na blajnd dejtu. Ono što bi trebalo da se odigra kao brzi usputni seks, tako karakterističan za gej način života, pretvoriće se u dugačku noć kroz koju će dvojca junaka uspostaviti prisan i iskren odnos. Glavna odlika filmskog junaka, njegova odsečna zatvorenost, otkriće se da je motivisana incidentom koji upućuje na poziciju gej osoba u korejskom gradu. Njegovo otvaranje predstavlja upravo način pomirenja sa sopstvenom pozicijom u netolerantnom društvu. Kroz taj proces, dolazi do rastvaranja hladnokrvnog i vrlo sebičnog obrasca kvir života koji je junak upražnjavao na startu filma. Očarava kako film upravo označitelje koje je u početku koristio da bi ocrtao takav način života na kraju upotrebljava da bi pokazao i izrazio prisnost i novonastalu emotivnu vezu između dvojce protagonista. Ono što tako nastaje jeste specifičan i upečatljiv oblik ljubavnog odnosa koji se ostetno razlikuje od ustaljenih i mehaničkih načina predstavljanja gej veza.  

Ocena: 7/10
 

Povezano:

• BERLINALE 2013 (1)