(Beoštampa, 2012)
Drugi roman Marka Šelića donosi žanrovsku mešavinu, razmišljanja o stanju u srpskom društvu, reference na popularnu kulturu i, što je i najvažnije, zanimljivu priču koja podstiče na dalje čitanje
Marko Šelić, poklonicima hip-hopa poznatiji kao Marčelo, gaji ozbiljne književne ambicije i ne skriva da mu je pisanje važnije od muzike (pogledajte video intervju u drugom delu teksta). Posle debitantskog romana Zajedno sami (Popboksova nagrada publike za najbolju knjigu 2008. godine), Šelić je krajem prošle godine ispisao novo poglavlje u svom književnom opusu. Već posle samo nekoliko pročitanih stranica drugog romana, postaje jasno da je mladi autor pisanju pristupio sa puno poleta, ponudivši jedno ambiciozno i nekonvencionalno koncipirano delo.
Šelić svoju priču ispreda gotovo isključivo uz pomoć dijaloga i tek ponekim prstohvatom unutrašnjih monologa glavnog junaka Lea, frontmena popularne grupe Tanatos. Piščeva odluka da roman bude svojevrsna kompilacija Leovih razgovora sa ostalim likovima je mač sa dve oštirce. Šelić se uspešno igra sa rečima, dijalozi su uglavnom dobro napisani, prirodni su i duhoviti (mada ponekad i samodovoljni, previše udaljeni od glavnog toka priče). Nažalost, (gotovo) potpuno odsustvo opisa do izvesne mere krnji postojeći potencijal i romanu sa vremena na vreme zafale pogodnosti klasične naracije. To je doneke prevaziđeno zanimljivim „dodacima“. Naime, čitaocima je pružena prilika da zavire u Opsenarijum, rukom pisan „dnevnik uvreda“ u kojem se Leo, uz pomoć svog demonskog (M)alterega, obračunava sa svima koji su mu iz ovog ili onog razloga stali na žulj. Ovi delovi sadrže snažan horor naboj i dobro se uklapaju u početnu krimi postavku (mentalno nestabilni Leo nije siguran da li je umešan u smrt tabloidne novinarke koja ga je ražestila neposredno pre nego što će biti ubijena). Pored stranica Opsenarijuma, u romanu se mogu pronaći i isečci iz (žute) štampe i nekoliko neodoljivo grotesknih ilustracija Ivice Stevanovića (zaduženog i za dizajn korica). Mozaička ili - još preciznije - kolažna struktura i često preplitanje vremenskih tokova otežavaju probijanje kroz tekst (ping-pong sadašnjosti i prošlosti je naročito izražen u drugoj polovini), ali će pažljivi čitaoci, kada sklope sve delove slagalice, biti nagrađenim kompleksnom i intrigantnom pričom – ili barem njenim početkom pošto je Rubikova stolica zapravo prvi deo trilogije.
Kao što je već primetio pisac/kritičar Pavle Zelić, Malterego: Rubikova stolica po konceptu podseća na epizodu Dilana Doga – pre svega po načinu na koji autor, po oprobanom receptu Dilanovog „tate“ Tizijana Sclavija, prisvaja i varira već postojeće horor motive (primetne su, između ostalog, posvete mangi Death Note i Kingovom romanu Tamna polovina). Imajući u vidu da radi kao urednik u izdavačkoj kući Veseli četvrtak koja na srpskom tržištu objavljuje avanture Dilana Doga, Šelić odlično poznaje ovog italijanskog strip junaka i ne čudi što je u svoj roman upleo Sclavijevu poetiku. Ljubav prema stripovima (Šelić, na primer, roman ne deli da glave ili poglavlja – već na epizode) i poznavanje istih nije jedini autobiografski momenat u Malteregu. Leo je modeliran, reklo bi se, po uzoru na samog autora. Koliko Šelića zaista ima u Leu znaju pisac i njegov najuži krug, ali su neke paralele lako uočljive svima koji, pa makar i površno, poznaju Šelićev životni put i stavove koje iznosi u kolumnama i intervjuima.
Neosporno, roman je mogao biti pitkiji i dinamičniji da se na njemu urednički ozbiljnije poradilo: da je, na primer, ublažena moralizatorska crta i/ili odstranjeni suvišni dijalozi/ponavljanja, ali i u svom trenutnom obliku predstavlja sasvim zadovoljavajuće čitalačko iskustvo i budi zanimanje za nastavak. Posebno su intrigantni i psiholiško uverljivo iznijansirani delovi o problemima koje Leo ima sa psihotičnim obožavacem Jasminom Kanovićem, ali kako je ovaj narativni luk zatvoren na kraju prve knjige, biće zanimljivo videti u kom će pravcu Šelić dalje voditi priču. Intriga u vezi sa Opsenarijumom je i dalje u igri, a svi su izgledi da će u nastavku aktivniji udeo u događajima dobiti likovi uvedeni u prvom delu (pre svega: članovi Tanatosa, zatim Leova devojka Anita i njegov biseksualni prijatelj Maks). Imajući u vidu da horor/triler delovi posebno dobro funkcionišu, ne bi bilo loše da se Šelić u nastavcima još doslednije opredeli za žanrovski ključ, ali sve opcije su još uvek otvorene.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
tozzinjo (gost)
| 09.01.2013. 09.30.34
"Imajući u vidu da radi kao urednik u izdavačkoj kući Veseli četvrtak koja na srpskom tržištu objavljuje avanture Dilana Doga, Šelić odlično poznaje ovog italijanskog strip junaka i ne čudi što je u svoj roman upleo Sclavijevu poetiku"
Ne treba uopste to "imati u vidu". dovoljno je pogledati sliku iznad teksta. Crni sako, crna kravata, crvena kosulja...izgleda poznato?
I mislim da je ovde obrnuta postavka - ne poznaje Marko Selic odlicno Dilana Doga zato sto je u redakciji Vesselog Cetvrtka, nego je u redakciju Veselog Cetvrtka upao zato sto odlicno poznaje Dilana Doga.
Mislim da, poznavajuci njegov stil, znam sta mogu ocekivati- upravo ono sto je kriticar i rekao: dobar horor triler, koji ce mnogi da popljuju jer ga je, eto, uradio Marcelo. Momak je izuzetno talentovan za pisanje, a godine rped njim ce to jos samo vise pokazati.
Jos jedna stvar - cudi me da recenzent nije "pronasao" Zorana zivkovica kao ocigledan uticaj na ovog pisca( / muzicara) i njegov stil, sto uopste nije lose, naprotiv - Zivkovic je izvanredan pisac (oke, "Poslednja kniga" je malo previse pitko i za njega neocekivano djelo).
-
sve se nado da če ljubav proći (gost)
| 09.01.2013. 21.05.31
Ja naivan pomislio da će sad kad je Tadić sišao sa vlasti prestati i pomama za ovim Marčelom.
-
Dunja (gost)
| 17.04.2013. 21.05.16
Ma i ja. Bila sam ubedjena da nece vise niko pismen ostati u Srbiji posle toga... Eto, vidis, prevarila sam se. I drago mi je sto je on jos tu, jedan od retkih pozitivnih primera za danasnje turbo-dizel-folk generacije.
Svaka cast Selicu, samo napred! Jedva cekam da procitam.
-
ta trane (gost)
| 09.01.2013. 21.25.09
dilan dog je loš strip.
-
tozzinjo (gost)
| 09.01.2013. 23.36.15
@ta trane ???
dylan dog je kruna rada omiljenog pisca umberta eka.
daleko je danasnji dilan od nekadasnjeg kad je sclavi stvarao viseslojne postmoderne price, ali i dan danas zna da zablista, pogotovo sa scenaristkinjom paolom barbato - nekropolis, sedmi krug...ima ona izuzetna scenarija..
-
alex (gost)
| 27.01.2013. 07.51.43
Ljudi su sujetni i teško podnose tuđi uspeh. Čim čuju reper odmah su u fazonu I ja to umem,ili sta tu ima da se zna.I svima fali ljubavi i razumevanja kad si drugačiji.I kladim se, da im covek da knjigu u ruke a da ne znaju ko je napisao,da bi se sebi pos..li u usta ako bi im se svidela,a zašto i ne bi.Svaka čast autoru,još od novembra jedva čekam nastavak :)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.