U imaginarnom autobusu, metaforičnom limbu između dva od mnogih svetova, reviziju ni po čemu izuzetnih života prave likovi savremene srpske svakodnevice. Na početku knjige već mrtvi, oni „zajedno sami“ (samo zbog pogođenog naslova pisac zaslužuje pohvalu!) nastavljaju s tripovima, sukobima, strahovima, ali i ljubavima i hrabrostima. Izveštač s lica mesta je dorastao zadatku, možda samim tim što je pokušao da, danas i ovde, ponovo promisli Svedenborga i Dantea
Sve se menja, modernizuje, pa i put na onaj svet. Ovih dana, javlja autor dela Zajedno sami (VEGA media, 2008), to se obavlja savremenim, luksuznim autobusima... Međutim, u čistilištu zemlje Srbije sve je isto kao i na površini, i taj „ekspres za nedođiju” doživljava kvar... Zastoj na putu omogućava glavnom junaku da pogleda oko sebe i na kraju – preciznije rečeno, posle kraja – još jednom, poslednji put sagleda ovozemaljsko bitisanje svoje i svojih Bližnjih.
Svi su tu – i seljak, so zemlje, i političar, možda i pošten, ali “koga nikad nije svrbelo, pa ne može da zna kako da počeše”, i pop, „na čijim je usnama med, a u srcu jed”, i devojka koja zna šta hoće, i tipični srpski paranoik (preovlađujuća vrsta 90-ih), i rok zvezda, i Ciganka, i šporet s dušom... I piščev alter-ego Radoje – Raša Bakrač, koji jednako začuđeno i lucidno sagledava i sopstvenu i situaciju ljudi oko sebe.
Ovako postavljenu scenu Marko Šelić Marčelo sagledava nekad više, nekad manje uspešno. Kao što rekosmo, sama zapitanost i trud da se odgovori, ali i često maestralno ispisani redovi i zapažanja čine da čitalac oprosti pomalo zbrkanu kompoziciju i ponekad nezavršena istraživanja. Ono što valja su metatekstualna naracija i diskretne reference koje traže zahtevnog čitaoca. To i ovu knjigu, poput mnogih drugih koje imaju šta da kažu, zapravo čini ogledalom: čitalac od knjige dobije onoliko koliko u čitanje knjige uloži, bilo da je to pažnja ili erudicija.
Istina, tekst bi malo trebalo očistiti od (budimo pošteni: malo) stilskih posrtanja kao što su “kursorom u obliku penisalnog štapa kliknu na folder ’psovke’...”. Sigurni smo da pisac već zna koja su to posrtanja i zbog čega ih valja izbrisati... Nama smetaju jer mogu da skrenu pažnju čitalaca sa izvanredno iznijansiranih unutrašnjih monologa i scena koje se pojavljuju u flešbekovima junaka, a koje će pošteni kritičar svrstati u bolje momente savremene srpske proze.
Šta još valja kod Šelića? U knjizi ćete naći priču o duhovima s humanom porukom, kvalitetnu SF crticu koja ima smisla i koja podseća na najbolje dane magazina Sirijus. Knjiga je doslovno i fiction i faction, pa uz duhove i aliene na mnogo mesta servira i dobro napisane porodične priče i uvek aktuelna promišljanja čovekove sudbine.
Još tu ima da se radi... Iako je izabrana tema pogodna za polivalentnu sagu o svemu, pisac treba da zna kako sve što želi da poruči svetu ne može da stane u jednu knjigu. I ne treba. Šelić je kvalitetan pisac i tema ima još puno i, svakako, treba da bude još knjiga.
Jer, kada autor pričom u kojoj su svi junaci mrtvi ovako snažno progovori o životu, valja ga čuvati i podržavati.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
dexa pantelejski (gost)
| 10.11.2008. 14.17.22
Na žalost, meni je ova knjiga bila razočarenje. Kažem nažalost, jer je Marčelo daleko bolji na hip-hop terenu a prilično dobro piše publicističke tekstove. Kao pisac je negde ispod osrednjosti a sam roman je izuzetno slab. Neubedljiv i već viđen zaplet, kopija Šijanovog autobusa iz "Ko to tamo peva", niz opštih mesta, šareni ali slabo obrađeni likovi, nedostatak motivacije, a na momente i nedostatak logike, stilska i zanatska nemuštost... sve to čini ovaj roman, izuzetno slabim. Stoga mi nije jasno šta je to, zaista, prema recenzentu u njemu "maestralno"?
"izvanredno iznijansiranih unutrašnjih monologa i scena koje se pojavljuju u flešbekovima junaka, a koje će pošteni kritičar svrstati u bolje momente savremene srpske proze."
Ti "bolji" momenti svakako postoje, ali u prozi jednog Ćirića, Karanovića ili Valjarevića. Marčelo samo ponekad ume da se izdigne iznad osrednjosti, ali to svakako nisu dometi tog kalibra. "Zajedno sami" me je dakle razočarao svojim (ne)kvalitetom i preambicioznošću koja je pojela svaki autorov trud već na samom početku, ali niko mi nije kriv što Marčela gotivim pa sam očekivao više. U svakom slučaju, bez obzira na neuspešan prvenac, očekujem od njega kvalitetnije i pre svega zrelije stvari u budućnosti.
-
mile (gost)
| 12.11.2008. 11.51.06
"...dobro pogodjen naslov...itd":
zajedno sami - together alone - crowded house album iz 1993
http://en.wikipedia.org/wiki/Together_Alone
vidjeno iz drugog ugla:
"svaka je mudrost plagirana, samo je glupost originalna" - volter
-
Rac-Q (gost)
| 14.11.2008. 21.04.03
Stavljati u isti kontekst Svedenborga i Dantea sa piscem koji ima umetnički nadimak Marčelo, mnogo li je...Ajd Dantea i nekako, ali Svedenborga? E je.i ga...
-
tozzinjo (gost)
| 15.11.2008. 17.22.37
hm, neshto ne verujem da crowded house spada pod muzicki ukus doticnog pisca o cijoj se knjizi ovde raspravlja....jednostavno je doshao do istog pojma na drugi nachin, ne verujem da je ikad chuo za crowded house. ako mislis da nije,(unapred se izvinjavam na banalnoj paraleli) onda se seti i da ni meni ni tebi niko nije pokazao kako se brise "donji deo ledja" nakon velike nuzde, pa ipak nekako to svi znamo, tj nadodjemo na ideju kako se to radi.
jer, da je uzeo, verovatno bi to spomenuo, kao sto je i za naslov novog albuma lepo rekao da je preuzet iz jedne epizode Dilan Doga.
mislim da je recenzija dobro napisana, da pogadja u srzh i ukazuje na pojedine "dechije bolesti" knjizevnog prvenca, ali da je sam roman jako dobar, obzirom da je debi. doduse, to je naravno subjektivno..meni s enpr valjarevic ne svidja nimalo, dosadan mi je i "spor" nekako..dok mi je npr ciric sasvim oke.
-
kaca (gost)
| 12.02.2009. 14.55.14
aaa marcelo je naaajbolji.. knjiga je fuul
-
vukasin belosevic (gost)
| 13.02.2009. 16.45.53
auuuu
kako je knjiga extra
-
Realno (gost)
| 01.10.2010. 20.40.31
Jako zanimljiva , poucna i kvalitetna knjiga.Svaka cast Marko .
-
Aca (gost)
| 18.09.2012. 17.07.11
Da li neko zna gde moze da se nabavi ova knjiga?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.