Štrumpfovanje na srpski način

Naslov originala: The Smurfs 2
Scenario: J. David Stem, David N. Weiss, Jay Scherick, David Ronn, Karey Kirkpatrick
Reditelj sinhronizacije: Dragan Vujić
Uloge: Neil Patrick Harris, Brendan Gleeson, Jayma Mays, Hank Azaria
Glasovi: Dragan Vujić, Slobodan Ninković, Mina Lazarević, Svetlana Aleksić, Jadranka Bugarski, Nebojša Milovanović
Žanr: štrumpfastična porodična avantura
Trajanje: 104 minuta
Proizvodnja: SAD/Srbija, 2013.

Nakon komercijalno uspešnog prvog prvog dela, bilo je samo pitanje vremena kada će se nastaviti bioskopske avanture malih plavih bića koje je pre više od pola veka stvorio belgijski strip crtač Peyo. Dve godine nakon prvih Štrumpfova, filma u kome su igrani i animirani segmenti kombinovani sa 3D tehnologijom, pred publiku je stigao nastavak. I da razjasnimo jednu stvar na samom početku… U pitanju je film prevashodno namenjen najmlađima. Naravno, to ne znači da u filmu ne mogu da uživaju i oni stariji od 12 godina – pod uslovom da odbace cinizam, svedu očekivanja na pravu meru i prepuste se avanturi…

Bez obzira što je, baš kao i prvi deo, nastavak uglavnom naišao na loš prijem od strane kritičara, i ovaj film je sasvim funkcionalan i zabavan.  Ne radi se o klasiku, nije ovo veliki i značajan film, ali svakako spada mešu uspešnije naslove u kategoriji igrano-animiranih ostvarenja namenjenih deci. Takođe, pored okvirne avanture u kojoj figuriraju dobro poznati likovi, Štrumpfovi 2 nude i dodatni sloj. Da li je pravi otac onaj koji nas je stvorio ili onaj koji nas je odgajao i voleo, pitanje je koje se na više mesta postavlja u filmu. Štrumfetinom premišljanu da li da se prikloni Gargamelu (koji je, bar tehnički, zaslužan za njen postanak) ili Velikom Štrumpfu (koji ju je prigrlio kao najrođeniju i naučio pravim vrednostima), pridodato je i dvoumljenje Patricka (Neil Patrick Harris) u vezi sa stavom koji će zauzeti prema svom očuhu Victoru (Brendan Gleeson). Naravno, razrešenja ovih dramskih čvorišta su okvirima očekivanog i ne preterano dramatična, ali treba imati u vidu da je ovo film pre svega namenjen deci.

U tehničkom pogledu, film je baš kakav treba da bude, na novcu i talentu se nije štadelo. 3D je dobar, kao i spoj igranih i animiranih delova. Uz to, sinhronizacija na srpski je sasvim na mestu. Dragan Vujić Vujke (reditelj srpske sinhronizacije i čovek koji je pozajmio glas nevaljalom Gargamelu) i ostali glumci u uradili dobar posao, mada im zadatak nije bio lak. Naime, mora se podvući da prevod nije na nivou – previše je mehanički i nenadahnut. Neprirodne i srpskom jeziku neprimerene rečenice otežavaju poseo glumcima, a i narušavaju ugođaj gledanja filma. U jednom trenutku Patrick i Grace, na primer, počinju da razmenjuju nežnosti, a jedan od štrumpfova im dobaci: „Uzmite pečurku”, što je očigledno prilično nespretan prevod rečenice „Get a muchroom“, štrumpfolike varijacije poznate fraze „Get a room“ („Iznajmite sobu“). Slučaja poput ovog ima još puno...

Inače, Štrumpfovi 2 su zanimljivi i zbog jedne kontroverze. Jedan od glumaca koji je učestvovao u sinhronizaciji, Slobodan Stefanović, izrazio je na Tviteru svoje nezadovoljstvo zbog učešća folk pevačice Svetlane Seke Aleksić koje je podarila glas nevaljaloj Vexy. Ovo je razbuktalo polemiku i pravu pomamu među novinarima željnih estradnih sukoba i senzacija. Aleksićeva je, važno je podvući, sasvim korektno odradila svoj deo posla, nimalo ne zaostajući za profesionalnim glumcima koji su dali svoj doprinos projektu. Dizanje medijske prašine je u biti bilo sasvim nepotrebno, ali, eto, živimo u zemlji u kojoj čak ni štrumpfovi ne mogu ostati pošteđeni razmirica i povlačenja po medijskom mulju.