Čekam te u limuzini

Originalni naziv: Cosmopolis
Scenario:  David Cronenberg, prema romanu Dona DeLila
Uloge: Robert Pattinson, Jay Baruchel, Juliette Binoche, Kevin Durand
Žanr: Art house drama
Trajanje: 109 min
Proizvodnja: Francuska, Kanada, Portugal, Italija, 2012.

Cosmopolis je novi film reditelja Davida Cronenberga snimljen prema istoimenom romanu Dona DeLilla. Počinje tako što misteriozno važan i vrlo ozbiljan lik, glavni protagonista, odluči da se ošiša. Brica kod koga želi da ode nalazi se na drugom kraju grada, i on je rešen da se tamo preveze nasuprot brojnim preprekama koje stoje pred njim. Tako počinje vožnja kroz zakrčeni kosmopolis u kome se u tom trenutku odvija  poseta predsednika države, masovna sahrana poznate ličnosti, koji potresaju protesti anarho grupa, poplave i sl. Tokom vožnje, protagonista se u svojoj beloj limuzini, čija je karoserija podešena da amortizuje efekat gradske buke, pojedinačno sastaje sa svojim saradnicima diskutujući o stanju sveta, berze, principima poslovanja, odnosu prema novcu, ljubavi i ostalom.

Srž ovog filma čine sam dijalog i konstrukcija priča. Prvo što se da primetiti jeste da je Cosmopolis film u kome se izuzetno mnogo, i konstantno, razgovara. Priča se razvija kroz mnogobrojne dijaloške scene između glavnog junaka i brojnih epizodnih likova. I upravo osobenost samog dijaloga skreće pažnju na sebe. Jezik koji likovi koriste je vrlo specifičan, napadno oštrouman i pronicljiv, dok su teme o kojima se priča suludo ozbiljne, dubokoumne i kvazimetafizičke. Nastaje utisak koji bi trebalo da nas uveri kako su u pitanju vrlo promoćurni i mnogo pametni ljudi koji poseduju neverovatan uvid u to kako svet funkcioniše, i u kakvom se stanju nalazi savremeni čovek.

Veo misterije obavijen je oko glavnog aktera. Njegove opservacije i promišljanja, njegovi postupci i motivacija deluju da pripadaju stvarnosti potpuno izmeštenoj iz svakodnevnice prosečnog života. Oni kao da pripadaju prostoru čije su tačke oslonca ukorenjene u verovanju o sopstvenoj nadmoći i izuzetnosti, u prepoznavanju i razumevanju skrivenih tajni na osnovu kojih svet funkcioniše, te stoga poseduju posebnu važnost i značaj za svet u svojoj takvosti. Junaka u toku filma više likova prepoznaje kao spectora, onoga koji vidi, i stoga onoga koji zna, koji poseduje informacije i ume da ih iskoristi za svoju dobrobit. Dakle stvarnost u kojoj on obitava (kao osoba na vrhu piramidalne lestvice) je stvarnost uspeha i puke moći ("ljudi jedu i spavaju u senci onoga što mi radimo", primećuje njegov dugogodišnji poslovni saradnik), stoga stvarnost koja je skoro nepojmljiva za običnog čoveka/gledaoca. Njegova stvarnost u filmu je jednostavno i upečatljivo otelotvorena kroz prostor njegove limuzine, u kojoj provodi najveći deo vremena. Nadmoć i snaga njegove volje bukvalno su izraženi u okviru priče kroz poziciju i kretanje te limuzine, njegovog ličnog prostora. Odlučan da se, sa naoko trivijalnim motivom, preveze s jednog na drugi kraj grada i pored svih neverovatnih prepreka, on dokazuje nadmoć sopstvenog,  individualnog, nad onim spoljnim, društvenim.

Glavni junak filma, u neku ruku, predstavlja amblem savremenog sajber liberal kapitalizma, onog koji počiva na potpunoj isprepletanosti kapitala i tehnologije, onoga koji omogućava i učvršćuje vrtoglavu razliku između onih na vrhu i onih na dnu, i gde zapravo ta vrtoglava visina sa koje se gleda na dole sačinjava neizostavnu motivaciju u stremljenju pojedinca ka većim visinama. Tako, u otkrivanju misterije glavnog junaka Cosmopolis pokušava da ocrta muskulaturu savremenog koncepta beskompromisnog individualizma na kome počiva takav kapitalizam.

Robert Pattinson, sa najčešće ledenim izrazom lica, sa krupnom vilicom i širokim crtama lica i deluje kao neprozirni paravan koje tek sporadično daje nagoveštaje onog što se dešava iza. On je misterija oko koje je sama priča je konstruisana. Svako novo dešavanje, svaki novi razgovor, ne donose samo informacije o radnji i onome što se dešava, već pre svega upućuju na razumevanje prirode glavnog junaka. Svaki novi lik sa kojim se susreće glavni protagonista poteže novu temu za razgovor i donosi nove informacije o prošlosti junaka, njegovoj trenutnoj poziciji ili njegovim stavovima. Ono što se dešava u filmu značajno je isto koliko i otkrivanje glavnog junaka i njegovog odnosa prema istim dešavanjima, jer taj odnos određuje njegovu dalju motivaciju. Film je tako ne samo izlaganje priče, već i istovremeno otkrivanje glavnog junaka, krucijalne enigme filma.

Putem vizuelnih predstava film konstantno pokušava da materijalizuje taj prostor individualne superiornosti. Najveći deo filma odvija se u prostoru ograničenom unutrašnjošću limuzine. Svaki od susreta koji se tu dešava pažljivo je postavljen, tako da koordinisanje kretnje aktera, pozicije koji oni zauzimaju i radnje koje čine, efektno izražavaju i odražavaju odnose tokom komunikacije kao i njenu sadržinu. Svaki od razgovora uključije drugog/novog protagonistu, te su i teme razgovora kao i odnos svakog lika prema glavnom junaku drugačiji. Dominiraju krupni i srednji plan, te ljudsko telo, grimasa lica i gest postaju izuzetno primetni, skoro opipljivi, dok sama skučenost prostora čini da sve ono što se dešava, ili izgovori, u okviru njega poseduje urgentnu važnost. Nastala filmska predstava proizvodi specifičan efekat filmske stvarnosti kao apstraktnog polja u okviru koga se preispituje sam koncepta bivstvovanja tako detaljno postavljen kroz samu priču.

Vizuelni segment filma na taj način nudi specifičan filmski doživljaj koji nas postavlja u centar sveta mladog milijardera. Taj njegov svet je u suštini nedostupan, on je obavijen velom misterije i zapravo je nedostižan,  jer da jeste, takvih likova, takvih uspešnih ljudi ne bi bilo toliko malo. On funkcioniše na principima koji su idejno miljama udaljeni od regularnog čoveka, i ovaj film nas približava tom izmaknutom svetu u trenutku kada, kroz neizbežni susret sa običnim i prizemnim, dolazi do momenta njegovog mogućeg, potpunog raspada.