Žustra rasprava oko autorskih prava

Mesto: KC Grad, Beograd
Vreme: 12. decembar, 2012.

Nakon pozdravnog govora moderatora Aleksandra Đerića iz Academice, suorganizatora debate, uvodnu reč na panelu dao je profesor Slobodan Marković sa beogradskog Pravnog fakulteta, stručnjak za oblasti autorskih prava i zaštite intelektualne svojine. Marković je ocenio da se autorsko pravo nalazi u krizi, pa čak i na stranputici što se ogleda u činjenici da je regulativa kojom je uređena ova oblast u svetu nikad strožija, a da je moć država da je primeni nikad slabija. Prema njegovom mišljenju, reforma u ovoj oblasti izazvana digitalnom revolucijom je neminovna i da ostaje da se vidi kako će ona biti regulisana, ali da za veliki broj autora koncept autorskih prava nema alternativu. To se ne odnosi na vajare i slikare zbog specifičnosti njihovih umetnosti, kao ni za muzičare koji stvaranje shvataju kao reklamu za performanse, ali da povrede autorskih prava mogu uticati na filmske umetnike, posebno one koji se bave svojim poslom u tzv. A produkciji.

Direktor SOKOJ-a Aleksandar Kovačević osvrnuo se na skupštinsku debatu o predlogu izmene zakona o autorskim pravima, ocenivši da je ovaj predlog loš jer dovodi u pitanje čitav koncept uređenja ove oblasti tako što potpuno izuzima iz primene zakona zanatlije, čime se ugrožava Ustav koji poznaje pravo svojine i time se, prema njegovim tvrdnjama, menja uobičajena međunarodna praksa. Kovačević je ovu situaciju uporedio sa situacijom u kojoj slikar prodaje svoje slike, ali ako se kojim slučajem one dopadnu nekom zanatliji, onda umetnik mora da mu pokloni slike. Prema njegovim rečima, SOKOJ trenutno štiti autorska prava preko 11 hiljada izvođača, i nalazi se u komplikovanim pregovorima oko regulacije položaja njegovih štićenika na popularnom servisu Youtube i kupoprodajnim aranžmanima kojima se korisnicima nude sadržaji zaštićeni autorskim pravom.

Nekadašnja ministarka za telekomunikacije a sadašnja savetnica ministra finansija Jasna Matić iznela je ocenu da se predlagač zakona odlučio za izuzimanje zanatlija od plaćanja autorskih prava kako bi podstakao proizvodnju, a svoja iskustva na mestu državnog sekretara za digitalnu agendu sažela je mišljenjem da trenutna zakonska regulativa, posebno u oblasti proizvodnje softvera, mora pretrpeti modifikacije kako bi bila od veće koristi onima koji se bave tim poslom.

Predlog izmene zakona o autorskim pravima bio je i u fokusu Vladimira Marića iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, koji je izneo zapažanje da “ako se zanatlije izuzimaju od plaćanja, onda bi trebalo uvesti i član 3, po kome autori mogu da se šišaju besplatno”. Marić je govorio i o strategiji razvoja 2011-2015 koja je pravljena sa željom da se sistem unapredi do nivoa EU, rekavši da je to i obaveza Srbije po članu 5 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. On je podsetio da Srbija kao potpisnica Pariske konvencije ima dugu tradiciju zaštite autorskih prava, iznoseći ocenu da su trenutni zakoni dobri, ali da je njihovo sprovođenje veliki problem, i da se u tom smeru ulažu napori u vidu obučavanja sudija i ostalih državnih kadrova. Marićevo nadahnuto izlaganje bilo je prepuno citata i narodnih izreka, od kojih je najveći smeh u sali izazvala opaska da “na tuđoj grbači nijedna batina nije teška”.

Na loše sproveđenje domaćih zakona osvrnuo se i Vladimir Jerić ispred srpskog ogranka Creative Commonsa navodeći konkretan primer da je grupa u kojoj je svirao (Darkwood Dub) 2005. podnela tužbu protiv jednog pozorišta koje je na programu imalo predstavu u kojoj je neovlašćeno korišćena jedna pesma njegove grupe. Iako je situacija bila čista, jer je prema njegovim rečima tužena strana odmah priznala krivicu – do presude i završetka sudskog postupka došlo je tek pre dve nedelje, sedam godina kasnije. Kao alternativu postojećem, Jerić se založio za Creative Commons, alternativni sistem autorskih ugovora koji je regulativno priznat u 70 zemalja sveta, dok u još 30 čeka na usvajanje. On se usprotivio  gledanju na autorska prava kao na oblast kojom se reguliše “to što će neko na internetu pogledati Hobita ili “skinuti” pesmu Jennifer Lopez”, već je reč “o pitanju opstanka, kako ćemo živeti i kako ćemo se lečiti”, iznevši ocenu da zakone o autorskim pravima pišu korporativni lobiji, čija se moć komunikacije iscrpljuje u “utuvljivanju, podmićivanju i pretnjama”, ali ne i u razgovoru otvorenom za argumente. Drugi deo svog izlaganja, Jerić je posvetio opisu prakse projektovanja parkova u skandinavskim zemljama – pošto se napravi park, čeka se da padne prvi sneg da bi se videlo kojim se putevima građani kreću, pa se prema tim iskustvima iduće godine prave prilazi.

Predstavnik srpske Piratske partije Aleksandar Blagojević je na samom početku diskusije, “kao predstavnik otvorene kulture”, a “s obzirom da je vreme darivanja”, poklonio uramljenu fotografiju direktoru SOKOJ Kovačeviću, “predstavniku zatvorene kulture”. Blagojević je priznao “da je jedva saslušao izlaganja prethodnika”, i pozvao sve ljude da se odreknu autorskih prava, kao prevaziđenog koncepta jer, po njegovom mišljenju, intelektualna svojina “ne postoji”.

Iako je postojalo veliko interesovanje da se učesnicima panela postave brojna pitanja iz publike, na taj segment je potrošeno relativno malo vremena, a po završetku zvaničnog dela debate, diskusija se nastavila uz prigodno posluženje.