U Domu omladine sinoć je u dobrom raspoloženju testiran let na liniji Kingston-Beograd-Kingston
Mesto: Dom omladine Beograda, Amerikana
Vreme: 9. decembar, 2012.
Ideja da se iskustvo novonastalih sibirskih meteoroloških okolnosti bar na kratko zameni toplinom karipskih zvukova u okviru festivala 100% Live, sinoć je u beogradskom Domu omladine okupila oko dvestotinak duša. Respektabilna cifra, s obzirom na sada već poslovičnu promociju kratkog daha ovakvih blic okupljanja, kojih je poslednjih godina k'o žena u onoj odjavljujućoj pesmi Vlade Georgijeva – “ne zna im se broj”, i već pomenuti snežni kijamet. Osim što je ponovo iznenadila putare, obilna pojava zimske padavine je svojim propratnim efektima još jedared podsetila na staro uverenje da je pakao, ako ga ima, jedno izuzetno hladno mesto.
Mnogoljudnoj skupini Irie FM pripala je čast da otvori ovaj festival, dvadesetak minuta posle najavljenog početka od 21 čas. Predvođena momčinom koja će doveka za veliku većinu ostati Beban, iako je dugokosi pevač/trombonista odavno prevazišao posprdni pavićevski žig (kovanica koja, da se razumemo, u ovim ušima nema negativan prizvuk), grupa u ponudi ima roots reggae, izuzetno prijatan za uho, svirački solidan, uz neka sitna brzanja, ako već tražimo dlaku u jajetu.
Osim duženja danka tradiciji koja se očituje i u nedovoljnoj diferenciranosti pesama (ili neuvijenije: fali još pamtljivijih stvari), primećujemo i dobrodošlu želju grupe da sa merom i ukusom iskorači u druge žanrove – kao što su rock (veoma nadaren gitarista) i jazz (zaigrana duvačka sekcija), a u 40 minuta svirke bilo je i momenata za dub sladokusce (ova pohvala, pretpostavljam, ide i toncu). Delovanje ovog benda, koje je sve zapaženije van granica ove, u nedostatku bolje reči, države, još jedna je potvrda koliki je planetarni fenomen žanr koji je pre nešto jače od pola veka bio tek delić jamajčanskog folklora.
Slična želja za globalnim prodorom primećuje se i pri rukovanju ovdašnjom muzičkom baštinom – njen, u tranzicijskom smislu te reči, osavremenjeni hibrid bio je suma sumarum polusatnog nastupa idućeg benda na programu, grupe Bizar Bazar. Najnovijeg predstavnika sve prisutnije ljaxploatacije krasi tvrđi (pravoverniji) pristup materiji, ovaploćen u liku zarumenelog, vazda nasmejanog junoše, koji izgleda kao da je tek gepekovan sa lokalne svadbe, i u slast razvlači šumadijsku dugmetaru, kao staramajka kore za gibanicu, o oblandama u Gruži neki drugi put. On je samo jedan od učesnika scenskog spektakla u kome još igraju i u drečava “pozne jagnjeće brigade” odela obučeni gitarista i basista, renesansni i afro “picnuti” duvači, prateći vokal u pojavnom obliku plavokose domine sa čipkastim rukavicama, u korsetu i kožnim pantalonama te vokalno neuverljivi i vizuelno pamtljivi pevač koji na Tarzan Ingliš pokušava da prevede trilere sa Ibarske magistrale.
Ako malo ogrešimo dušu, problem ovog benda je previše podilazeće računice (Dubioza, Neozbiljni pesimisti, S.A.R.S.) i igre na kartu šoka (Let 3, posebno iz “čačanske” faze), a premalo inspiracije. Da je ipak ne grešimo - bend je reš & svež i ima još prostora da se razmaše, fali mu koncertne rutine i idejni napredak od vašarske dekadencije No Smoking Orchestra, muzičke potvrde zapadnjačkih stereotipa o ovom kutku sveta. Prikazane sviračke mogućnosti su respektabilne, još samo da se sve posloži kako treba. Do tada, sa spremnim čašama od kristala u rukama čekamo verodostojan prevod “ćirilice” na “latinicu”, i iako se, bar neki od nas, vragolasto smeškamo kad zasvira Pero Defformero ili za zagrebačke Brkove zapeva Shamso 69, znamo da to još uvek nije to.
I dok se ljaxploatacija još uvek rve sa svojim maglovitim identitetom, reggae je već odavno zaokružena celina – i vizuelno, i ideološki/duhovno i muzički. Prvu stavku nije bilo teško zapaziti međ' publikom zaogrnutom u pletene kape, dredove i boje Etiopije (a trebalo je videti i te izraze lica za vreme nastupa Bizar Bazara), dok je druge dve u punom sjaju predstavio neumorni Hornsman Coyote, ovog puta ispred Balkan Music Box Riddima (tako nekako). Od poznatih lica tu su Utvar za bubnjem i već hvaljeni gitarista Irie FM, prate ih perkusionista, klavijaturista, basista, duvač i upečatljivi prateći vokal, koja izgledom i neobičnom jeans kreacijom kao da se pomoću vremenske kapsule tek vratila sa svetske turneje Boba Marleya.
Po nadimku je Coyote, no po stažu na (ne samo domaćoj) sceni je odavno stari vuk – najveće domaće žanrovsko ime u matici (preko, boje Balkana s uspehom brane i po političkom radikalizmu poznati FC Apatride United) u potpunosti je opravdalo status headlinera večeri, razigravajući s bine nekoliko tuceta nasmejanih devojaka instrumentalima zvukom nalik na one majstorske radove izbačene na sunce iz studija Sira Coxsonea Dodda.
Na svojoj strani Coyote je kao pravi predstavnik ove supkulture (piše se sa “p”, ko misli drugačije zalaže se za srbsku gramatiku) imao ideologiju Marcusa Garveya, priču koja slavi Rasa Tafarija Makonena iliti cara Haila Selasija, te su harmonične, lako pamtljive vokalne pesme na jednosatnom sinoćnom repertoaru obilovale Rastamanima, Vavilonom, vampirima, zverima i žrtvama mentalnog smaknuća, ali i univerzalnim vrednostima kao što su ljubav, poštovanje i nesebičnost, koje su svojevremeno i preselile muzički centar sveta na zadimljenu mrvu kopna usred Kariba.
Besprekoran ugođaj posmatranja ovog nadahnutnog nastupa oplemenilo je i prisustvo gostiju: MC Milovana iz Zemlje gruva i Irie FM Vukašina u pesmi koja se nekad zvala Liberation Serbia, i najmlađe domaće reggae pevačice Natalije u lovers komadu I'll Be There For You. Coyoteov saradnik Jah Mason, prema njegovoj najavi, stiže u Beograd na proslavu rođendana Boba Marleya. Do tada će se, čuk-čuk, (Milkice, kafa za mene i majstor Ljubu!) i ovaj sneg otopiti.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari