Za sreću je potrebno troje

Originalni naziv: Savages
Scenario: Shane Salerno, Don Winslow & Oliver Stone (po istoimenom romanu Dona Winslowa)
Uloge: Aaron Taylor-Johnson, Taylor Kitsch & Blake Lively
Žanr: Krimi
Trajanje: 131 min
Proizvodnja: SAD, 2012.

Roman Dona Winslova je zaista izuzetan: kratak i ubitačan, izuzetno ubedljiv i uzdudljiv. Zaplet je prilično jednostavan… Chon i Ben su manje-više miroljubivi kalifornijski uzgajivači/dileri prvoklasne marihuane čiji se put ukršta sa Elenom Sánchez i njenim meksičkim kartelom. Elenin ubica Lado kidnapuje Ofeliju – skraćeno O, Chonovu i Benovu zajedničku devojku, a sve sa namerom da ih prisili na saradnju. Momci odlučuju da po svaku cenu izbave svoju ljubljenu – bez obzira na žrtve i posledice.

Ménage à trois koji sačinjavaju Chon, Ben i O je srce romana, pa samim tim i filma. Nažalost, između mladih glumaca koji su odabrani za glavne uloge ne postoji potrebna hemija. Da stvar bude gora, odnos tri glavna lika nije najuverljivije postavljen na samom početku, pa u pitanje dolazi sve ono što sledi. Aaron Taylor-Johnson (Fajter) pokazuje najveći talenat za glumu. Njegov Ben je kao kopi/pejstovan iz romana: idealista nesklon nasilju, koji će ipak pristati da okrvavi ruke kako bi izbavio onu koju voli. Taylor Kitsch je prava sirovina, ali na sreću to i pasuje liku koji tumači. Chon je nasilan, ćutljiv i povučen, pa Kitschova loša gluma, za razliku od Bojnog broda i Džona Kartera u kome je igrao glavne uloge, ne dolazi toliko do izražaja. Glavni kamen spoticanja predstavlja Blake Lively. Provobitno odabrana Jennifer Lawrence je odustala od Divljaka zbog uloge u Igrama gladi, a Lively nije adekvatna zamena. U pitanju je glumica veoma ograničenih sposobnosti koja se može iskoristiti za manje filmske role (Grad lopova) ili u glumački nezahtevnim TV serijama (Tračara). O treba da bude eterična i neodoljiva, ona je povod za sve što se u filmu dešava, pa je prava šteta što je tumačenje ovog lika povereno nekom toliko lišenom magnetizma. Holivud je prepun lepih i mladih plavuša, ostaje misterija zašto je za glavnu žesnku ulogu odabrana baš Lively. Zbog svog glumačkog talenta svakako nije.

Ostatak kasta je veoma solidan. Ističu se Benicio Del Toro i Salma Hayek, dok su zapažene uloge ostvarili John Travolta, Emile Hirsch i Demián Bichir. Uma Thurman je glumila Paqu, Ofelijinu majku, ali njena uloga je, u nastojanju da se trajanje filma svede na razumnu meru, u potpunosti isečema iz filma. Paqu je u romanu bila jedan od najupečatljivijih likova, pa će njeno uklanjanje zasmetati svima koji su upoznati sa predloškom. Stone je kvalitetan režiser, to nije sporno, ali nema više onog poleta koji se mogao uočiti u njegovim ranijim filmovima.

Imajući u vidu tematiku, Divljaci su mogli biti „prljaviji“ i hrabriji, ali se Stone opredeljuje za konvencionalniji pristup. Sa druge strane, film odiše ambicioznošću koja krasi skuplje holivudske produkcije, u vizuelnom pogledu je izglancan do visokog sjaja. Scenario sadrži nekoliko manjih i par većih izmena u odnosu na roman, od kojih je većina sasvim na mestu. Winslow je nadgledao nastanak filma, potpisan je kao jedan od scenarista, pa su veći kiksevi izbegnuti. A onda, kada se već činilo da se Stone vratio u formu, dolazi poslednji obračun i sve pada u vodu. Dok je završnica romana izuzetno riskantna i efektna, poslednji minuti filma sadrže kukavički kompromis u vidu na silu nakalemljenog hepienda koji kopromituje inače solidno ostvarenje.

Uzimajući u obzir izvanredan književni predložak Dona Winslowa (nedavno preveden i na srpski) i reputaciju Olivera Stonea, trebalo je da Divljaci budu mnogo bolji nego što jesu. Uz samo malo zdravog razuma, mnogi loši izbori su mogli biti izbegnuti, ali to se nje dogodilo. Tako smo dobili jedan pristojan, ali takođe i ozbiljno manjkav film… A moglo je i moralo bolje.