BELGRADE BEER FEST - TREĆI DAN
Vremeplov bez kaucije
Pošto prođete rigoroznu kontrolu, prvi utisak je da je ovogodišnji Beer fest sasvim solidno organizovan. Ponuda hrane i pića je u odnosu na uobičajene festivalske standarde respektabilna, cene su mahom popularne, ima besplatne vode za piće, i dosta prostora koji daje osećaj slobode uprkos gužvi. Nema ni nervoze, a za sve koje ne zanima ni pivo ni muzika, tu je lunapark. Smeta samo neviđena prašina, prizor posetilaca koji štite disajne organe hirurškim maskama nije raritetan
Mesto: Ušće, Beograd
Vreme: 16. avgust, 2012.
Nakon dve predgrupe, čast da prvi overi veliku binu pripao je Ritmu nereda. Novosadski kraljevi ulice predvođeni stamenim pevačem i povremenim gitaristom Bobanom pošteno su isprangijali svoj set metaliziranih vapaja za životnom pravdom uz povremene dobrodošle uplive starih Oi! klasika. Boje se nije zvučala potentno kako je zabeleženo na davnom snimku, bendu su sinoć više ležale srednjetempaške himne kao što je Heroj, dok je Put beznađa dočekan očekivanim ovacijama. U publici je zabeležena visoka frekventnost keltskih krstova na majicama sa upadljivim izostankom kose na prisutnim lobanjama. Boban se trudio da održi prijateljsku komunikaciju sa prvim redovima, koji su mu ničim izazvani odgovorili skandiranjem pokliča "Ubij ubij ubij pedera".
Sledeći je bio lucidni Zoran Predin koji je manirom starog šarmantnog lisca suvereno vodio vatreno krštenje svog novog benda CoverLover u Beogradu. Mladići su brzo demonstrirali zbog čega im je ukazano poverenje da prate ikonu jugoslovenskog novog talasa – posebno je mladić sa neobičnim šeširom na glavi znalački “odšrafljivao” gitaru. Neočekivano energičan set i Predinova šarmantna ležernost brzo su istopili jezičku barijeru i poterali nekoliko desetina hiljada prisutnih na ples što svojim (Okupatorka) što Predinovim starim pesmama (Ne mi dihat za ovratnik, Praslovan). Do rastanka u vidu razbijačke obrade Kaćuše, Predin i prateći bend su uspeli da osvoje naklonost publike i podare Beogradu jedan od spektakularnijih nastupa u skorije vreme.
Do početka nastupa Galije skupilo se prilično sveta, jedan policajac je novinaru Popboksa dao procenu brojnosti publike na 6-7 hiljada, što znači da ih je bilo najmanje deset puta toliko. Niška rok institucija plovila je razigranim ali mahom mirnijim muzičkim vodama, sa kormilom u rukama starog kapetana Neše, koji i dalje zrači osmehom i reskim, prepoznatljivim glasom. Patos pokušaja ubedljivih poetskih slika u kojima se smenjuju libidozni krici te opsednutost geografijom i anatomijom praćeni profi izvedenom ali suviše ukrašenom muzikom velikih i burnih gestova i dalje nalaze plodno tlo između brojnih čekića, nakovnja i uzengija, terajući glasne žice na proizvodnju melodičnih vibracija kojima se slavi širina slovenske duše. Otprilike, muzika Nišlija je sigurna luka za sve one koji se javno kunu u ruske klasike a krišom čitaju vikend romane, dakle za najširi auditorijum, a njeno pompezno izvorište baca slušaoca u krilo i dalje popularnoj ali fatalnoj proceni da je rokenrol nekakva superiorna muzička forma, savremena klasika. Sudeći po toploj reakciji gomile, yu rock je živ i zdrav, ili što bi rekao sam Neša – Stare trube, kad zatrube...
Vremeplov se zalaufao još dalje u prošlost pojavom Dada Topića i Time After Time benda na bini. Dado je na početku iznenadio vatrenim evroskepticizmom u pesmi čiji je refren "Fuck You... Obećali ste mi demokraciju!", da bi se zatim prešaltao na svoj stari repertoar tokom čijeg je izvođenja iskorišćena šansa da se laganim korakom procunja okolo. Primećena je velika gužva ispred Luv Can Fan zone; ostaje nejasno da li zbog sniženih cena piva ili muzičkog izbora u kome se isticala nažalost nezaboravna kanonada skroz zaboravljenog Srđana Jula.
Interesovanje za događanja na velikoj bini ponovo rastu sa pojavom Psihomodo popa. Verniji čitaoci Popboksa znaju da ih potpisnik ovih redova gleda treći put u prethodna dva meseca. Zagrepčani su bili napaljeniji za svirku u Kragujevcu, a bolji kontakt sa publikom je ostvaren u Banjaluci, no i Beograđani su sinoć pokazali da nisu imuni na razoružavajuće čari Fride, Ramone i Sexy magazina.
Polusatna završnica treće večeri pripala je bendu koji je prvi put nastupio na Beer Festu i omiljeno mu je slovo P, jer, kako reče frontmen Čonta, „Pekinška patka voli pank, pivo i pičke“. Poderimo rok, poručili su na početku a onda poderali i Biti ružan, pametan i mlad, Kontracepciju, Ori, ori (pesmu koja „nije o oranju nego o ženskom orgazmu“), Stop, Stop sa standardnim „neću više folk“ umesto diska, povratničku Un Ano De Amor obradu... Bila je tako lijepa je, uveren je Čonta, „nešto što su ljudi čekali celo veče“ – čekali su mnogi i Bolje da nosim kratku kosu ali je nisu dočekali.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari