Prve večeri Arsenal festa poteklo je dovoljno raznolike a životne energije da se preživi vetrovita šumadijska noć, uz posetu od oko 4000 ljudi i povremene probleme sa zvukom na Glavnoj bini
Mesto: Knežev arsenal, Kragujevac
Vreme: Četvrtak, 14. jun 2012.
Početkom drugog po redu Arsenal festa, popularno srce Šumadije, kako vole da tepaju Kragujevcu, zakucalo je sinoć u ritmu gitarske muzike u prostranom i simpatičnom Kneževom arsenalu. Blizina urbanog područja, a ujedno i izolovanost od njega, kao i sasvim dovoljno zelenila, najviše podsećaju na (mnogo veći) Sziget, uz dobrodošlo odsustvo vašarske dimenzije koja je u Budimpešti često nesnosna.
Popularne cene pića (i hrane) donekle zabašuruju krajnje suženu ponudu u asortimanu, pogotovo ako niste pivopija. Da li zbog činjenice da se sutra radilo ili zato što je ovo tek prvo festivalsko veče, poseta je bila niža od poželjne – tek polovina prostora ispred impozantne glavne bine bilo je popunjeno. Bilo kako bilo, stotinak najažurnijih posetilaca dočekalo je domaći bend LUR (Ludak u razvoju) kome je pripala čast da nastupom probije festivalski led.
Kragujevčani postoje dugo (gledao sam ih uživo u ovom gradu još krajem 1998. ili tokom 1999, davno je bilo, ne sećam se tačno), i njihova vernost melodičnom hardcore punk pretincu ima sve atribute postojanosti. Decenijski problem sa ovim žanrom i na globalnom nivou je što je brzo ispucao svoje kreativne limite i zapao u hroničnu generičnost, što se može reći i za LUR, kome se tehnički nema šta prigovoriti, ali opravdane kritike lako mogu da se upute na račun banalnih tekstova na srpskom, mahom ljubavne tematike. Prevelika bina je “pojela” bend koji se nije snašao u dodeljenoj mu ulozi zagrevanja – te se mogla čuti zamerka publici “da nije dovoljno popila da bi bila opuštena” te da bi, da je bend nastupao kasnije, “u 12 sigurno bila klanica”.
Dan je uminuo, atmosferu popravlja Eyesburn, čiji nastup zanima već osetno više publike. Beograđani sada sviraju kao septet, Coyote se potpuno posvetio pevanju, među novim-starim licima u bendu tu su i Đura – Mysterious (Overdose, Svarog) na gitari i bubnjar Boske (Good Eye Closed). Prisutni ispred bine nisu zaboravili minuli rad grupe, na repertoaru su uglavnom pesme od ploče
Fool's Control naovamo (mada je najbolje zvučala furiozna
Stark Blind). Coyote, uz Olivera Nektarijevića sigurno najznačajniji beogradski muzičar svoje generacije, i dalje je likom i delom glavni rasturač rastafarijanske propagande u okolini, pravi frontmen koji snagom svoje harizme s lakoćom uspostavlja kontakt s publikom. Rečenicom “Vi niste naši fanovi, već naši prijatelji” Coyote demonstrira svoju neupitnu veličinu, dajući dobrodošlu lekciju iz skromnosti, deficitarni melem ljudskosti u doba u kome je besramna samopromocija sve poželjnija norma. Grupa sastavljena od prekaljenih muzičara je vidno gladna svirki, no “teži” segment njihove svirke patio je u Kragujevcu od neizbalansiranog zvuka ispreskakanog mikrofonijom, dok su pulsirajući rege pasaži bili očekivani praznik za uši.
Zebnja da su Psihomodo pop postali sklepana mašinerija za prodaju jalove nostalgičarske magle razvejana je čim se ekipa purgera predvođena veeelikim fijukom Davorom Gobcem smestila na sceni. Zagrebačka rok institucija ove godine slavi 30 godina postojanja, i to je dovoljno duga kilometraža da se usput nauči kako raji pružiti zabavu. Teatralni Gobac je i dalje njuška kakvih je danas sve manje ne samo u ovom kutku planete i predstavlja kopču sa paralelnim univerzumom karikaturalne superherojske imaginacije, a u Kuzminim rukama bi, posle saksofona, klavijatura i daira, verovatno i kamenje propevalo. Bend koji u svom prepoznatljivom zvuku iskusno baštini sve one vanvremenske elemente bazičnih rok idioma nepravedno je sve ove godine svođen samo na Ramonese, uspeo je da svojom efektnom jednostavnošću zaraznih pesama stavi Kragujevac u top. Ni “osvežene” Ja volim samo sebe i Sexy magazin, koje u novom ruhu zvuče kao temeljno izmešani špil karata nisu bacile senku na lepo raspoloženje tokom uverljive svirke gostiju iz Hrvatske.
Therapy? je na početku svoje željno iščekivane posete Šumadiji mučio muku da opravda status hedlajnera prve večeri. Start je obeležen prenabudženim zvukom gitare i slabašnim bubnjevima (a Neila je milina bilo gledati kako sumanuto lupa bubnjeve poskakujući na stolici). Sve je došlo na svoje tokom izvođenja nestvarno moćne
Die Laughing i glavolomke
Teethgrinder, ranih hitova grupe koji svojom prijemčivom kompleksnošću i dalje mrse konce ziheraškoj logici. Do kraja svog seta, elegantna, u odela obučena trojka iz Severne Irske ipak je opravdala aristokratski status u rodoslovu žešćeg roka energičnim miksom starih i novih pesama znalački protkanog standardima poput
Shadowplay grupe Joy Division.
Da su Therapy? majstori svog zanata videlo se i po drugarskom odnosu sa publikom (posebno tokom pesme
Diane) i po čestim promenama gitara – najbolji zvuk iz Andyjevog zagrljaja puštala je ona crne boje. Od opuštenog ćaskanja sa publikom nije se libila ni Cairnsova desna ruka - basista Michael McKeegan. Troublegum triom
Nowhere-Knives-Screamager stavljena je tačka na druženje oko 4.000 duša sa jednim od prihvaćenijih bendova s kraja prošlog veka.
Therapy? set lista: Isolation, Nausea, Unbeliever, Before You With You After You, Die Laughing, Teethgrinder, Rust, If It Kills Me, Exiles, Get Your Dead Hand Off My Shoulder, Living In The Shadow Of The Terrible Thing, Epilepsy, Stories, Diane, Potato Junkie, Nowhere, Knives, Screamager.
Program na Glavnoj bini zatvorili su redovni gosti Kragujevca, Block out. Posle niza svirki u skučenom prostoru Doma omladine, pravo je osveženje videti bend na velikoj sceni i čuti ih na moćnom razglasu. Štaviše, slobodno se može reći da su Block out imali bolji zvuk od zvezda večeri iz Severne Irske. Prešavši preko svog standardnog materijala, bend se zahvalio entuzijastima koji su na radni dan ostali do 2 ujutru i, kao pre par dana na IQ festivalu, završio set pesmom Nedostupna polja.
Set lista: Deponija, Fotelja, Zadrži svoj dah, Vertikalno gledano, Zvezdane staze, Nikad (2000 i kusur godina), Majdan, Protiv sebe, SDSS, Nedostupna polja
Program na Garden bini otvorili su Za dž, melodični pank bend koji povremeno uplivava u indie i ska vode. Mlađani Čačani mogli bi biti malo usviraniji, ali taj nedostatak svakako nadomešćuju entuzijazmom. Njihov nastup zabavio je par desetina prisutnih i poslužio kao zagrevanje za Eyesburn, koji su privukli svu publiku, tako da su Baobab bili prinuđeni svoj set da odsviraju tek pred nekolicinom ljudi. Bend je zvučao sasvim korektno, tako da je šteta što nije bilo više publike da nagradi njihov trud. Usledio je lokalni bend Boneyard, koji su idealan termin posle Eyesburna iskoristili da energičnom metal core svirkom razgale ljubitelje čvršćeg zvuka taman pred nastup Therapy?. Iako je svirka tehnički zahtevnija, momci su zvučali utegnuto i imali najposećeniji nastup na maloj bini (više od 100 ljudi).
Kraj programa na maloj Garden bini bila je prilika da nadoknadim propušteno sa
nedavne svirke u Božidarcu i kao što sam tada i obećao pogledam koncert ponovo aktivnih Mrava. Uživo uverljivi Beograđani nisu pitki ali imaju svoj ukus - ramenom iz prošlosti češu se o rani Darkwood Dub (
Na travi (1998) je skriveni dragulj prefinjene domaće muzike) dok su novije pesme više uz bok grupi Haustor (
Ram bez stakla, odsvirana dvaput sinoć). Maštoviti gitarista Shobaya istinski je višedimenzionalan svirač – i snolik i energičan, kad šta zatreba, dok je šarmantni pevač Saša Ivanović na bini potpuno drugačiji u odnosu na hermetičnu poetiku ontološki zabrinute sete i melanholije stihova koje izgovara - fin, duhovit i opušten, koji u pratnji muzike priziva nirvanu transformišući se u razigranog šamana u zagasito narandžastoj majici. Šaka prisutnih odlepljivala se tabanima od zemlje u lelujajućem intimnom ritualu, tako neobičnom za masovke poput muzičkih festivala.
Komentari
-
6098 (gost)
| 16.06.2012. 03.23.38
ta precenjenost brava na travi je jedna od većih misterija domestique muzičkog recenzentstva.
-
liverpool (gost)
| 18.06.2012. 02.47.34
Za beležnicom na nastupima festivalskog karaktera, uvek mora da se nađe osoba koja se dobro razume u pravce muzike, kako bi mogla da ih doživi, skautuje i opiše...
-
bob (gost)
| 18.06.2012. 04.53.54
mravi kidaju.. od pesama, sviranja do produkcije..
6089 - izgleda da ili nemas pojma o cemu pricas ili si sa maliciozan iz preterane sujete...
al da ne bi smo bili pametni.. poslusajte ceo album "na travi" i porazmislite sta kako.. a cenim da su nove stvari jos zaebanije..
nisam advokat benda, samo postujem pravi i kvalitetni stvaralacki dar...
btw, iskreno se nadam da ce eyesburn da se vrati na stare staze.. treba nam takav bend
-
deadmanwalking (gost)
| 18.06.2012. 17.32.27
Sve ste pokrili a Sharks, Snakes & Planes koji su napravili odlicnu atmosferu nista...
-
Pexa (gost)
| 19.06.2012. 16.20.50
Eyesburn bili dobri, ali me ta muzika ne interesuje.
Gobac se udavio u usiljenoj teatralnosti.
Therapy? bili na nivou i ispunili moja ocekivanja, jedino je Andyev vokal bio prilicno "tanak", sto verovatno ide sa godinama.
Block Out sam propustio, jer smo krenuli za BG.
SKANDALOZNA odluka organizatora (ili koga god) da se prodaje iskljucivo Jelen pivo, kao da Apatin samo to proizvodi.
Sve u svemu, prijatno vece u odlicnom prostoru za organizovanje festivala.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.