Dolazimo iz male zemlje – Severne Irske, i samim tim nikada nismo imali ambiciju da budemo rok zvezde, više nam se sviđala ideja da radimo kao muzičari, da možemo da živimo od muzike. Lepo je kada napraviš uspeh, ali smo mi brzo shvatili da nikada nećemo postati U2 ili Guns n' Roses zbog muzike koju sviramo, našeg izgleda i koliko generalno nismo bili “kul”
Kada se grupa Therapy? pojavila na malim ekranima u prvoj polovini devedesetih, brzo je zagrejala srca najrazličitijih segmenata publike. Njihov čvrst a melodičan gitarski zvuk osvojio je i metalce i pankere i ljubitelje indie zvuka. Pošto je sredinom pretprošle decenije doživela respektabilan komercijalan uspeh, grupa nastavlja sa radom, a ove godine se oglasila 13. po redu albumom A Brief Crack of Light.
Kragujevačka publika biće u prilici da u četvrtak vidi bend iz Severne Irske na bini Arsenal festa, što je bio dovoljan povod da telefonom popričamo sa Andyjem Cairnsom, pevačem i gitaristom grupe.
Ćao, Andy. Bili ste nedavno u Moskvi na Maxidrom festivalu, možeš li da mi kažeš kako ste proveli vreme tamo?
Bilo je odlično. Svirali smo po danu dobar jednoiposatni set, posle smo se preselili na fudbalski teren i igrali utakmicu sa Rusima. Dobili smo meč i ostatak večeri proveli u hotelu gledajući televiziju.
Pre Rusije, svirali ste po Evropi. Nakon koncerta u Kragujevcu, sledi jednomesečna pauza pa nastupi po festivalima. Šta spremate za Kragujevac, i kako su prošli prethodni koncerti?
Dolazimo u Kragujevac, nismo nikad ranije bili tamo. Sviraćemo 70 minuta i za Srbiju smo spremili repertoar sačinjen kako od nekih novih stvari sa ovogodišnje ploče A Brief Crack of Light tako i od starih hitova tipa Diane, Nowhere, Teethgrinder i Screamager, po kojima pretpostavljam da nas ljudi tamo već poznaju od ranije.
Što se tiče koncerata koje smo već odsvirali, njihova dužina zavisi od toga da li nastupamo u klubu ili na festivalu. Klupske svirke traju preko dva sata, mi imamo 13 objavljenih albuma i nije nam teško da proberemo pesme. Na festivalima sviramo kraće.
Kao bend koji je doživeo komercijalan uspeh pre dvadesetak godina, reci mi gde pronalazite motivaciju da i dalje objavljujete albume i neumorno radite turneje?
Prvo, moram da kažem da mi dolazimo iz male zemlje – Severne Irske i samim tim nikada nismo imali ambiciju da budemo rok zvezde, više nam se sviđala ideja da radimo kao muzičari, da možemo da živimo od muzike. Lepo je kada napraviš uspeh, ali smo mi brzo shvatili da nikada nećemo postati U2 ili Guns n' Roses zbog muzike koju sviramo, našeg izgleda i koliko generalno nismo bili “kul”. Ali zadovoljstvo nam je da sviramo našu muziku širom sveta, da budemo vredni kao muzičari.
U jednom intervjuu sam pročitao da si rekao da je Therapy? na domaćem terenu zbližio protestante i katolike. Kako vam je to pošlo za rukom?
Odgovor leži u činjenici da smo mi u vreme kad smo počinjali bili jedan od retkih severnoirskih bendova čiji su članovi bili različitih veroispovesti. Ja sam protestant, basista Michael McKeegan je katolik, a naš prvi bubnjar Fyfe Ewing je iz mešane porodice. Skupili smo se, vežbali smo zajedno i svidelo nam se šta možemo zajedno.
Vas je uvek bilo teško smestiti u jedan određeni muzički pravac. Kakav je osećaj biti “negde između” toliko dugo?
Uvek smo slušali raznovrsnu muziku, nije nas zanimalo da stavimo prst na samo jednu stvar, jer bi tako naše ploče bile manje interesantne.
Već neko vreme živiš u Kembridžu, ali sigurno bi mogao da preporučiš neki noviji bend iz Severne Irske. Znam za And So I Watch You From Afar, Bats mi se dosta sviđaju...
Da, Bats su dobri, ma odlični su. Grupa LaFaro je super, vrlo dobar je i singer-songwriter Robyn G Shiels, svira mračnu i akustičnu muziku kao Bonnie Prince Billy. Tu je i The Redneck Manifesto.
Znam i za njih, oni izdaju za Richter Collective, kao i Bats.
Tako je, oni su isto odlični. Pomenuću i grupu Axis of, nekad su se zvali Axis of Evil, ali su vremenom izbacili to Evil iz imena. And So I Watch You From Afar si već pomenuo, oni su u ovom trenutku prvi rock bend u Severnoj Irskoj.
Pretpostavljam da je za bend iz Severne Irske teže da se probije u medije nego za neki, recimo, engleski bend?
Pazi, tako je bilo kad smo mi počinjali. Scena nije postojala, bio je samo jedan metal/punk klub, politička situacija je bila nestabilna. Jedino su ljudi iz undergrounda poput Warzone Collective bili aktivni. Sada je tamo relativan mir, dosta je lakše za bendove, imaju gde da sviraju, tu su lokalne radio i TV stanice, da ne pričam o internet sceni. Ima i publikacija koje pokrivaju lokalnu scenu i dosta je bolje nego što je bilo. Bend Two Door Cinema Club je dosta popularan.
Michael McKeegan i ti ste preostali originalni članovi benda. U čemu je tajna dugovečnosti vašeg prijateljstva?
Michael se mnogo bolje kapirao sa originalnim bubnjarem Fyfeom nego sa mnom, kad smo počinjali, što je negde i normalno, pošto su njih dvojica nešto mlađi od mene. Onda smo se nas dvojica zbližili nakon što smo potpisali ugovor sa velikom kućom. Proliveno je mnogo znoja na konstantnim turnejama i albumima, ušli smo u neku rutinu što se tiče posla. Ne mogu da kažem da smo najbolji prijatelji, nekad se ne čujemo mesecima, ali se razumemo i bez reči. Naše dugotrajno prijateljstvo je sjajna stvar.
Ove godine se navršava 20 godina od objavljivanja Panterinog albuma Vulgar Display of Power. Oduvek sam mislio da je osnovni rif iz Screamager veoma sličan nosećem rifu iz Panterine pesme Rise...
Nije nam bila svesna namera da liče, ako me to pitaš, ali mislim da su prvih pet pesama sa tog albuma među najboljim iz devedesetih. Mouth For War, A New Level,Walk, Fucking Hostile, This Love...
Rise je šesta (smeh)...
Zar nije Attack the Radical šesta? (opet se preslišava) Oh, u pravu si! (smeh) U to vreme, Michael je slušao Panteru, ja sam voleo Helmet, a Fyfe je bio veliki fan Jesus Lizard. Tonac koji je snimao Screamager u studiju, Chris Sheldon, je takođe bio veliki fan Pantere, tako da je moguće da i zbog toga ima nekih sličnosti sa njima.
Imaš sina koji se zove Jonah Ramone, da li je njegovo ime inspirisano imenom jednog poznatog punk benda?
Tako je! Dobio je ime po Ramonesima.
Tvoja žena Kristina više voli new wave muziku nego ti. Da li ima problema u kući kada treba da se odlučuje koja će muzika da se sluša?
Ne baš. Ona pušta muziku na kompjuteru i u kuhinji, ja više koristim iPod i imam jedan izdvojen, dobro izolovan deo kuće gde puštam muziku, pošto volim da je slušam veoma glasno (smeh).
Kao vlasnik godišnje karte za utakmice FC Chelsea, sigurno si bio oduševljen što ste nedavno konačno uspeli da osvojite Ligu šampiona? Znam otprilike kakav ti je osećaj, pošto kao navijač Crvene Zvezde imam slično iskustvo.
Bilo je fantastično. Nisam mogao da prisustvujem finalu, pratio sam ga na klupskom TV kanalu. Gledao sam uživo finale FA kupa protiv Liverpula. Vaš igrač Branislav Ivanović je po meni jedan od naših najboljih prvotimaca.
Za koga navijaš na Evropskom prvenstvu? Ko će biti šampion?
Za Engleze jer mi je žena Engleskinja, i za Irce jer dolazim odatle. Nadam se i da će Španija dobro proći, oni igraju odličan, efikasan fudbal. Favoriti su mi i Nemci i Italijani.
Za kraj, moram da te pitam i koji viski najradije piješ?
Bushmills.
Uh, i ja! (smeh) Koji Bushmills? Svi su sjajni, ali mi je beli ipak najbolji.
I meni! Kad živiš u Irskoj, često ga dobijaš kao poklon za Božić.
Komentari
Majstorski intervju (gost)
| 14.06.2012. 13.59.29
dodje mi da posle 20 godina opet zavolem Therapy
Pexa (gost)
| 14.06.2012. 14.27.18
Sjajno! Vidimo se u KG!
Remp (gost)
| 15.06.2012. 15.23.26
Iako nikad nisam pratio Therapy, ovo je fenomenalan intervju! Tako neopterećujuć, prirodan i pitak, svako pitanje i svaki odgovor zvuče kao da dva drugara razgovaraju u nekoj bašti uz pivce. Sjajno!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Majstorski intervju (gost)
| 14.06.2012. 13.59.29
dodje mi da posle 20 godina opet zavolem Therapy
-
Pexa (gost)
| 14.06.2012. 14.27.18
Sjajno! Vidimo se u KG!
-
Remp (gost)
| 15.06.2012. 15.23.26
Iako nikad nisam pratio Therapy, ovo je fenomenalan intervju! Tako neopterećujuć, prirodan i pitak, svako pitanje i svaki odgovor zvuče kao da dva drugara razgovaraju u nekoj bašti uz pivce. Sjajno!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.