Veče logičnih izbora

Mesto: Amerikana Doma omladine Beograda
Vreme: Subota, 19. maj 2012.

DJ zagrevanje (u pitanju je bio melanž lako prepoznatljivih disco-house opštih mesta, gde se našlo i nekoliko minuta za tribute pre neki dan upokojenoj Donni Summer) je potrajalo oko sat vremena, i premda se ovaj izbor, iako ne u potpunom saglasju sa skorašnjim Sevdah Baby konceptom ganc novog  funka, pokazao sasvim funkcionalnim, prisutna publika (koju su činili mahom razgaljeni i veoma skočni tridest- i kusurgodišnjaci) je u nestrpljenju krenula da negoduje.

Negde oko 22 časa na scenu stupa SB šestorka i, pomalo iznenađujuće, otvora nastup najjačim adutom –  Najboljom pesmom koja se, i mimo početnih manjih posrnuća sa ozvučenjem, još jednom pokazala kao izvanredna numera, a vrlo verovatno i jedna od boljih pesama srpskog novog milenijuma. Na nju se bez predaha nastavila jednako hitična i neodoljiva Ljubi me brzo, žurim koja je dokazala  promišljenost i efektnost ganc novi funk koncepta okupljenih pod vođstvom Milana Sevdah Baby Stakovića, jer je vanserijski uspeo, a tri decenije star prog-funk ogled grupe KIM ovde, bez upadljivih šavova, preinačen u čistokrvni plesni pop sa jasnim žigom Srbije. Na Ljubi me brzo, žurim  se naslonila  Ti nikad nećeš znati srce jedne žene u kojo je Djixx dostojno odmenila veliku Zdenku Kovačiček, ali i potvrdila da je od značajne učesnice jednog muzičkog projekta šireg opsega izrasla u istinsku  „frontmenku“ kadru da umešno balansira između zahteva vokalnog zanata i upravljanja emocijama i reakcijama prisutnih u publici.

Djixx, koja je mamila uzvike oduševljenja svojim vokalnim bravurama i izdržljivošću, značajnu pomoć je imala u Lou Bennyju koji je, ako geekovštinu shvatimo kao uzvišenu i dragocenu pojavu (a što ona neosporno i jeste!), ovim nastupom u potpunosti opravdao značenje reči koje kuju skraćenicu  MC (Master of Ceremony, za zaboravne). Dok se Djixx opredelila za uspelu electro-punk odevnu kombinaciju sa sve majicom sa jednim od junaka Angry Birds pomame, Lou Benny nas je počastio sa čak tri presvlake, od toga dve sa začudnim modnim izborima. A tu su bile i njegove nesvakidašnje plesne kretnje. Ipak, daleko važnije je što se Lou Benny pokazao vrednim poverenog mu, podosta zahtevnog zadatka, a stiče se utisak da je tokom ovog nastupa prevazišao svojevrsnu respiratornu napetost koja u studijskim zapisima njegov MC stil čini donekle iritantnim. Elem, Lou Benny je suvereno vladao tokom „svojih“ ključnih momenata (Znoj!!!, BG Funk, Yo!hambin 91 sa gitarskim motivom Nirvanine Smells Like Teen Spirit na početku).

Tonus raspoloženja među prisutnima je padao tokom izvođenja pesama okupljenih na izdanju Baby Steps (2004-2009), pa čak i u slučajevima skočne Chit-Chat ovde preobražene u glasniji power pop, što nikako ne treba zameriti publici i optužiti je zavisnost od the best of trenutaka, već može da ukaže da je upravo (i tek) sa Ganc novim funkom! Sevdah Baby misija dobila na zaokruženju i punom smislu.

Srećom po sve prisutne u Amerikani sinoć, tu se našlo dovoljno drugih, poznatijih i prijemčljivijih povoda za radost. 3 poljupca (koju je ovde u muškom rodu izvela Djixx) jesu postala opšte dobro i donekle se izraubovala prečestom eksploatacojom, ali u sebi još uvek nosi potencijal da raspomami publiku i natera je na horsko pevanje i ples (u pokušaju, naravno, što je krajnje postignuće u uslovima gužve kakva je bila sinoć). Jednako srčano se reagovalo i na neprolaznu Koketu  Srđana Jula, kao i na  novije radove Izvini, dušo, izvini (kojoj ne smeta ni upadljivo istovetan kroj znan iz 3 poljupca) ili Pređimo na stvar, a koja u živom izvođenju dobija na punokrvnosti koje joj možda donekle manjka u studijskoj varijanti. Za ljubitelje trivije i zgodnih usputnih skica valja napomenuti da je tokom izvođenja ovog bloka Djixx na dar dobila kinder-jaje, a da je u par navrata u publici u vazduh poletela „lenta“ od toalet papira. 

Za bis su priređene Ljubi me brzo, žurim u poluakustičnom pakovanju, te Nothing Feels Like Home u ovoj prilici  u dream-rock silovitijem ruhu i, naravno, još jednom Najbolja pesma za kraj. Pa onda svi u noć predizborne tišine, sa posve jasnim sudom u glavi da je prethodno veče u Amerikani u svojstvu svedoka malenog trijumfa Sevdah Baby družbe bilo veče posve logičnog izbora.