Tajna večne mladosti

Mesto: Narodni univerzitet Božidar Adžija, Beograd
Vreme: Petak, 20. april 2012.

Pre dvadesetak godina, dok sam još bio u osnovnoj školi, Božidarac je važio za gradsko mesto na kome će neko s kim se svakodnevno družiš a elementarno poznaje neki instrument po svoj prilici probiti koncertni led. Tamo negde početkom i sredinom devedesetih za ovaj koncertni prostor, nazvan po zagrebačkom komunističkom prvaku koga su ustaše streljale 1941, pronošena je legenda i o ne baš bezbednim nastupima gradskih hard core i skinhead sastava. Kad bi svirali jedni, svratili bi drugi – i pičvajz vrzinog kola se nastavljao u nedogled.

Onda je i ta praksa sasvim prestala, i dugo se ništa nije čulo o Božidarcu – sve donedavno, kada se po čaršiji razlila priča da je koncertna sala renovirana. Sledila je najava za festival odnosno serijal koncerata Vračar rocks. Dve aprilske edicije su već održane, a za “treću sreću” su najavljeni Stuttgart Online, Nežni Dalibor i Kazna za uši – svakako najrokerskija postava u ponudi festivala ovog meseca.

Sala za sviranje je zaista sređena, jedna od onih starinskih svečanih prostorija koje su nekad služile za igranke, nalik onim u filmovima poput Sećaš li se Doli Bel ili Život sa stricem. Sa zidova se smeškaju jugonostalgičarske reklame za Bazuka žvake, Borovo borosane, Ei Niš televizore i tome slične artefakte prohujalih vremena, tu je i simpatična kartonska panorama Beograda sa sve uzidanim profilom fiće i putokazima za Rovinj (?), Sarajevo (?), Dubrovnik (?) i Adu Ciganliju (?!).

Refleksije na bezobalne istorijske teme uz prisustvo ne više od stotinak posetilaca prekinute su sa pojavom dva člana Stuttgart Onlinea na bini. Omiljena boja ovog dvojca je crna, malo se nosi koža, više preferira pamuk. Omiljeni vid svirke im je vrlo glasan, a na repertoaru su se uglavnom našle stvari sa svežeg drugog albuma Prava stvar.

Podela bas-bubanj-glas je vrlo zahtevna i klizava, sve vrlo lako može da odluta u monotoniju  – Stuttgart Online rešavaju ovaj problem blic tretmanom samih pesama, krcatih gruvom i sviračkom posvećenošću, presečenih, bar što se potpisnika ovih redova tiče, uglavnom suvišnim pokličima. Akustika Božidarca je neobična i ne ide u prilog bendu – muzika je precizna i kinetička ali zvuk kao da u samo-rasplinjavanju beži na plafon – Stuttgart Online su svakako ubedljiviji uživo nego na snimcima, ali njihov Disciplina-Jarboli senzibilitet sigurno bolje funkcioniše u kompaktnijim prostorima, jer na manjim binama od sinoćnje ne bi toliko upadalo u oči potpuno odsustvo scenskog elementa njihove ekonomične i ekspresne svirke. Najjači utisak na entuzijastičnu publiku, očekivano, ostavio je Superheroj, video-singl sa debija.

Prošlogodišnji Normalan život, izvrsni drugi album Nežnog Dalibora, označio je veliki napredak u opusu benda koji se, sudeći po sinoćnjem repertoaru, nalazi u posebno plodnom periodu postojanja. Koncert je otvoren sa dve nove pesme, a kako je nastup odmicao mistički kvalitet uočen na još uvek aktuelnom izdanju dosezao je do kosmičkih atributa, u čemu velika zasluga ide klavijaturisti sastava, poništavajući tim bogatstvom relativnu scensku neharizmatičnost članova benda, koji je nekad važio za power pop sastav.  Sjajni psihodelični surf na tragu Man or Astro-Man? u Da li ste poludeli ljudi? prošaran starim hitovima Samo magli i Plutaju svesti samo je potcrtao sve širi opseg i uzlaznu kreativnu putanju Vranjanaca iz Beograda, koji, sudeći po reakcijama publike, postaju vodeća koncertna atrakcija u krugu bendova "Nove srpske scene".

Iako Kazna za uši postoji više od četvrt veka (uz pauze), sinoć je postalo jasno zbog čega Ivan Đorđević Ivek ne odustaje od svoje životne garažne misije. Sviračka radost i posvećenost otkrili su tajnu večne mladosti, još jednom potvrđujući ono staro uverenje da pošteni, prljavi rokenrol nije moguće prašiti bez fanatizma i mitomanije.

Od objavljivanja Ispod zemlje, dugometražnog prvenca ove grupe prošlo je gotovo dve decenije – sinoćnji koncert otkrio je da pesme (za mnoge i tada i sada suviše hermetične) sa ove ploče odlično sazrevaju, ne gubeći na kvalitetu sa godinama. Slično se može konstatovati i za pesmu Moćni i dobri, svojevremeno prokazanu samo zato što je objavio City records, dok su novije pesme malo drugačije u izrazu (pre svega zbog klavijatura i ženskog vokala) dok je stari nepokorni duh ostao netaknut. Pojačan Rudolfom Cibulskim, starim ortakom na basu, Ivek, iako uz sebe sada ima i šarmantnu pevačicu Anu Milosavljević, drži i dalje sve konce u rukama, naoružan gitarom, glasom, harizmom i raspoloženjem koje je bilo sve izraženije kako je preiskusna i nadahnuta svirka odmicala. Posebno je impresivan bio kazneni triling na samom kraju: Uvek-Nahranite hladne i na bis odsvirana Koska, tačka posle koje bi svaka reč bila suvišna.