Puno srce i prava mera

Skandalozan odabir predgrupe, odličan (premda očekivano kratak) nastup zvezda večeri, disco-lento, bell canto, malo opere, i sasvim nenadanog industrial zvuka

Stanislav Milojković

Mesto: Beogradska Arena, Beograd
Vreme: Sreda, 25. maj 2011.

Otkazivanje nastupa bez i najmanjeg povoda i rezona „povampirenog“ Richarda Marxa u Beogradu je pokazalo da se beogradska publika uozbiljila i napokon odlučila za razumniji pristup vlastitim novčanicima; ipak nastavlja se poplava ražalovanih zvezda i iz pravičnog i zasluženog dugog zimskog sna razbuđenih penzionera (terminologijom dalekih pop-prostora – has/had been-ova). Ipak, našlo se mesta i za gostovanje istinski aktuelnih i relevantnih izvođača, a duo Hurts svakako pripada obema tim kategorijama. Problem je, kao što su i najmanje zainteresovani laici mogli da pretpostave manjak repertoara. No, posle onakvog sinoćnjeg nastupa i sa tim se da živeti.

Koji minut posle najavljenog početka pred par hiljada ljudi (kasnije se taj broj približio projektovanoj brojci od 4000 duša u „skraćenoj“ Areni) pojavio se trio Inje. Naredni redovi ticaće se upravo tog skandaloznog odabira pre-act izvođača, i to ne samo u svetlu razočaranja zbog izostanka u mnogo navrata pominjanog Sevdah Babyja. Inje su predstavnici samodovoljne srpske pop-alternative, lo-fi synth pop niskog intenziteta i teško zametljivih ambicija. Teško je pronići u rezon da se pred nekoliko hiljada ljudi, a pre nastupa naglašeno konceptualnih Hurts izvede grupa koja oočigledno svoje izvorište i ishodište vidi u kućnoj radinosti. Reč je o trapavom i neinventivnom prisvajanju prepoznatljivog Ladytron zvuka sa komično pretencioznim stihovima (pevačica nam je tako u jednoj od pesama istrajno nabrajala dane u nedelji, dok je za refren druge izabrana domišljatost tipa „odneće nas kanalizacija, to znaš, prepoznaće nas vozač iz taksija...). Sve je zaličilo na scenu (inače, genijalnu) iz filma Uvek reci da u kojoj Zooey Deschanel izvodi farsični electro-pop, pa krene da se poimenice zahvaljuje svima prisutnima (a kojih je pet). Zbunjuje i odsustvo zainteresovanosti članova Inja za dokazivanje pred tako brojnom publikom, ali, ako je za utehu, barem nas je Bog pogledao i spasao zagrevanja uz kraljeve dotiranih nastupa (Svi na pod!, Zemlja gruva...) ili, daleko bilo, Ane Stanić.

Prisutni su darovali Inje aplauzom, ali očito iz različitih pobuda (učtivosti, ironije ili su naprosto tapšali svojoj izdržljivosti), što je ipak nešto, setimo li se poniženja kojim je (inače, karajnje uprizorena) publika dočekala i ispratila pominjanu Anu Stanić pre nekoliko godina u Sava Centru na nastupu pre Saint Etienne ekipe.

Nakon Inja i kolopleta hitova iz Winampa (Verve, The Cure, Massive Attack...), par minuta posle 22 časa na scenu su stupili Hurts, prepoznatljivo dizajnirani i u koncertnom izdanju od pet muzičara (uključujući violinistkinju i operskog pevača). Za početak su iznenađujuće odabrali suptilnu i ne toilko upadljivu Unspoken tokom koje je (baš kao i tokom Illuminated u finišu koncerta) Theo Hutchcraft svoju sklonost ka bel cantu preveo i preko granice ka operskim izvedbama. Usledila je, očekivano, zanosno melanholična, i istovremeno energična Silver Lining, a potom himnična Wonderful Life koja je, sasvim razumno, izazvala prvi cunami ekstaze prisutnih. Ova numera se i u živom izdanju pokazala kao odlična i potentna pop-pesma neograničenog roka trajanja.

I na albumu dosta bleda Happiness je uprkos za Hurts ne toliko karakterističnom upbeatu ostala u senci prethodnog kolosalnog hita, ali je sve došlo na svoje već narednom – elegičnom, a poletnom Blood, Tears and Gold. Ipak najveće iznenađenje večeri je bilo primetno žustro izvođenje Evelyn koja je uz gustu zavesu buke i pomoć operetiste u refrenu dobila ponešto od industrial žesta i izazvala asocijaciju na doživljaj znan iz dela JG Ballarda (sa čijom su poetikom uostalom Hurts upadljivo koktirali u spotu za Wonderful Life). A sve to je bilo ispraćeno i nenadanom skočnošću inače rezervisanog Hutchcrafta. Melodičniji i nežniji pop iz Sunday se sasvim skladno ukomponovao za dramatičnošću Evelyn.

Ovo je nastup benda (dua) koji za sobom ima tek jedan album, te se moralo odsvirati sve što se našlo na (prvobitnom) izdanju. Zato su se na repertoaru našle i nedovoljno osobene i upadljive Moter Nature i Devotion (kojoj je prethodila na albumu blago prikrivena operska vinjeta i omaž ljubljenoj Italiji, Verona). Devotion je, naravno, izvedena bez vokalne ispomoći Kylie Minogue, ali je ova numera ipak poslužila kao dobar izgovor da Hurts repertoar dopune i izvođenjem daminog klasika Confide in me, na koje su senku bacili problemi za ozvučenjem (koje je, inače, vrlo dobro funkcionisalo čitavim tokom koncerta).

Za konac koji delo krasi su odabrane neodoljivo hiperdramatizovana Stay, elegantna i u ovoj inkarnaciji izarzito ubedljiva Illuminatied koja baš kao i na albumu rastače granice poimanja uobičajene pop-pesme. A potom na bis Better Than Love u svoj svojoj poletnosti.

Uprkos činjenici da govorimo o nastupu od tek 65 minuta, uz to benda sa tek jednim dužesvirajućim izdanjem i nevelikim koncertnim iskustvom, a sve to uz dosta gotovog zvuka, mora se priznati da je sinoćnji nastup Hurts poslužio kao ogledni primer serioznog i konsekventnog nastupa muzičara koji znaju šta rade i kako to da rade. Uzimajući sve to u obzir, potpisnika ovih redova je ponela emocija, pa je donekle revidirao svoj sud o kvalitetu albuma Hurts u celini, a spreman je da ovom dvojcu oprosti i beg u opšta mesta poput „Hvala, Belgrad“ posle svake pesme ili domišljatosti „Čuli smo da najlepše devojke na planeti žive u Srbiji“, bez kojih se svakako može. Čista petica za Hurts, a imaćemo još pola godine da predahnemo do inja.

Komentari

Dragan (gost) | 26.05.2011. 13.55.52

Duži je Zoranov tekst, nego njihov nastup.
Arf (gost) | 26.05.2011. 13.57.44

Neko nabraja dane, neko prisutne, a pisac pet izvođača koji mu očito smetaju. Svako izgleda ima neki svoj spisak.
dokle ce se (gost) | 26.05.2011. 14.36.55

upotrebljavati reci kao "seriozno"? sta to znaci?
evo ruke Zorane (gost) | 26.05.2011. 14.44.15

hvala nebesima da bar neko skupi muda i zvanicno opljune po ovom novom turbo pop folk talasu domacih bendova, makar to bilo u recenziji za Hurts
Pexa (gost) | 26.05.2011. 14.48.26

@Dragan Haha,istina...
Znate šta? (gost) | 26.05.2011. 17.13.02

Inje grozno zvuče uživo.
Anoniman (gost) | 26.05.2011. 17.59.44

"Sve je zaličilo na scenu (inače, genijalnu) iz filma Uvek reci da u kojoj Zooey Deschanel izvodi farsični electro-pop, pa krene da se poimence zahvaljuje svima prisutnima (a kojih je pet). " ne zelim da budem ironican, ali ova scena je jako cesta na domacim koncertima, pa cak i na koncertima takozvanih bendova sa NSS
sanoniman (gost) | 26.05.2011. 18.57.14

sta je to NSS?
Alex (gost) | 26.05.2011. 19.29.10

E, kamo sreće da je Richarda Marx punio Arenu. A Hurts predgrupa. To ima logike. Negde u pozadini svega nastupili su Yello. A OMD i Human League niko i ne zove.
NKOTBBSB (gost) | 26.05.2011. 19.48.17

NSS - pa valjda Nova srpska scena
Zaka (gost) | 27.05.2011. 01.28.40

Samo Diorama!
sanoniman (gost) | 27.05.2011. 06.12.40

ali nova srpska scena je sve novo i srpsko i na sceni. ima ona bigz scena, ima hip-hop scena, ima ova nova pop scena, a sve je to valjda nova srpska scena
sanoniman... (gost) | 27.05.2011. 12.26.29

...je u pravu. Mozda i nije neka, al je nasa.
komsa (gost) | 27.05.2011. 15.19.51

Vau, pljujemo Inje. Zasto? A bas je lepo sto su Hurts dovedeni u Arenu, jer su.. relevantni? Za sta to?
wdf (gost) | 27.05.2011. 15.28.58

@Alex human league vec bili, pre 6-7 godina, na adi huji.
sm (gost) | 28.05.2011. 15.42.48

Licno sam odabrao predgrupu i verujem u njih veoma iskreno. Naravno, nisam ni najmanje uznemiren zbog razlicitog misljenja, naprotiv, svidja mi se u recenziji iskren zaokret u odnosu prema Hurts, jer i u njih sam iskreno verovao kad su mnogi mislili da je to sezonski secer za zaborav, ali kako sad stvari stoje, bice da mozda ipak imamo nesto vise od tog. Nastavljam i da puno verujem u Inje: http://bit.ly/mtP8w7 s.
snazno deluje (gost) | 28.05.2011. 16.04.47

il' si inje il' si grinje.
zjuhu (gost) | 29.05.2011. 16.48.40

hurts je dobar bio, a ovaj inje je promašaj.. koriste neke jeftine digitalne efekte
rac-q hiphopfan (gost) | 30.05.2011. 11.34.38

Inje bili predgrupa i na Faithlessima, neviđen smor od benda. Dobro reče autor, samodopadljivi, samodovoljni... Vrhunac besmislenosti u nastupu, nabrajanje dana u nedelji, a što se tiče energičnosti u nastupu, da parafraziram Đoganija koji je na kritiku da se Vesni stalno vide gaće kad nastupa rekao da je to normalno kad se žena polomi od igranja, za razliku od Merime Njegomir koja ni ruke ne pomera kad nastupa...
shurts (gost) | 30.05.2011. 13.01.31

meni je inje bolji bend od ove genericke raspevane pop fascinacije
Heisenberg (gost) | 30.05.2011. 15.45.55

ma nije inje tako lose ko sto hejteri kazu po zadatku, ali to je vise kucna produkcija, diy electro, a ne za predgrupu faithlessu i veliku binu. a mogao sam u zivotu i bez da saznam sta je hurts
malisa (gost) | 30.05.2011. 18.39.24

inje su i u okviru zanra u kome delaju izuzetno ne inventivni i plitki.
piter (gost) | 12.06.2011. 10.52.20

@SM Samo ti veruj u njih, al ih nemoj više gurati, ko boga te molim, evo, u ime vaskolike Popboks hejterske publike.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike