Film počinje pokušajem glavnog junaka da opravda devojci svoju želju za statusnim napredovanjem. Sa takvim motivom, pred njom će ispasti loš drug, čovek i frajer. Do kraja filma, vreme će pokazati njihove statuse u suprotnom svetlu
Naslov originala: Social Network
Scenario: Aaron Sorkin
Uloge: Jesse Eisenberg, Andrew Garfield, Justin Timberlake
Žanr: drama
Trajanje: 121 min
Proizvodnja: SAD, 2010.
Filmovi za „polu-intelektualce“ predstavljaju vrh savremenenog komercijalnog filma. Ali, za razliku od ostalih filmskih publika, kvazi-intelektualce niko ne naziva pravim imenom (ciljnom grupom). Isto tako, otkrivamo naslov najskrivenijeg kopirajterskog motiva današnjice - tržište umerene gradske inteligencije.
Kako nasloviti publiku filmova reditelja poput Davida Finchera, Christophera Nolana, Darrena Aronofskog, pa i Martina Scorsesea... Činjenica da je Nolanov Početak (film o misaonim arhitektama koji utiču na promenu fizičkih teritorija) koštao 160 miliona dolara govori da je naš svet ili jako pametan ili da taj film nije napravljen za pametne već za one koji žele da ispadnu pametni. A njih možemo podeliti u dve grupe: na stvarne učenike i lažne proroke. Novi Fincherov film analizira obe grupe.
Društvena mreža je priča o Marku Zuckerbergu, osnivaču Facebooka i najmlađem bilijarderu na svetu. Dok je kao student Harvarda pripadao manje privilegovanim klubovima, osećao je klasnu nepravdu. Želeći da bude šire priznat, samoinicijativno je prešao u društveni sektor i dizajnirao internet projekat koji će postati jedna od najunosnijih poslovnih ideja svih vremena.
Fincher u svom novom filmu podseća na legendarnog Williama Wylera (Ben Hur, Praznik u Rimu, Časovi očaja, Prijateljsko ubeđivanje, Gospođa Miniver, Orkanski visovi), reditelja koji se kroz svoje filmove bavio analizom različitih statusnih revolucija. Tako Fincher, prateći revolucionarni put grupe mladih jevrejskih naučnika - od muvanja riba na fakultetu do njihovog preobražaja u ribare ljudskih duša na internetu, pravi film o društvenim promenama i o pobedi pojedinaca koji su osetili nepravdu u prisustvu onih prijatelja koji misle da klasna svest predstavlja grešnu misao. Upravo se takvi „moralisti“, po Fincheru i Wyleru, zovu - robovlasnicima.
Građansko društvo (po ekonomisti Aleksandru Koževu), zajednica je bivših robova. Kao inferiorni, robovi ne osećaju uzvišenu plemenitost čistih ideja, univezalnih metafora i otmenih vrlina. Naprotiv, građansko društvo teži ka vladavini sporednih asocijacija, tračerskih senzacija, novinarskih špekulacija i svih urokljivih pogleda koje društvo čine grešno nemirnim i podložnim stalnim promenama. To jeste neravnopravno društvo, ali je u njemu, za razliku od feudalnog sistema, svako prihvaćen kao ljudsko biće (zakon ekvivalentnosti). A šta obično ljudsko biće može da zanima više od poređenja sebe sa bogatijima, uspešnijima i slavnijima? Tu dolazimo do ideje o društvenim mrežama - statusi promenljivih vrednosti, zvezde koji se uspinju i padaju, a sve nas to upućuje ka filmu, rokenrolu i internetu, hibridima moderne kulture koji su globalizovali istoriju idejom da su društveni odnosi dinamičke prirode i da se staleži menjaju. Taj (zapadnjački) put možemo nazvati smerom - od politike ka ekonomiji, a Marks bi rekao - od naučnog do utopijskog socijalizma.
Ko sme javno da prizna da želi društveno priznanje više od novca? Koji sponzor bi radije finansirao žurku nego rad? U Fincherovom filmu, to je Sean Parker (Justin Timberlake). Ali u Srbiji, takvi ekonomični liberali zarobljeni su u konzervativnim prostorima. „Čestiti“ ljudi, koji ne razumeju niža moralna tumačenja od svog, tvrde da je čovekov karakter bitniji od njegovog statusa. On to i jeste - iz ugla gospodara. Robovi pak, u želji za ravnopravnošću, teže ka komparativnoj logici, poredeći se sa drugima. Zahvaljujući tom poređenju, situirani bezbrižni čovek posle 1789, za buržuasku istoriju spada u nezasluženo privilegovane. Zato i postoje slobodni novinari, nezavisni mediji i društvene mreže, da konotativno tumače ljudske statuse, odvojeno od njihovog klasnog određenja.
Ideja da najmlađi bilijarder na svetu ne može lako da nađe devojku, baš govori o pobedničkoj razlici između njegovog statusa i njegove klase. Upravo zato je glavni problem Društvene mreže u tretiranju ženskih likova kao negativne refleksije muških socijalnih napredovanja. Radnja u kojoj muškarci do kraja filma osećaju nepravdu nanetu od strane žena, čini ovaj film ženomrzačkim šamarom, maskiranim dioptrijom kompjuteraške dalekovidosti. Ova priča ne tretira ženu kao revoluciju (kao kod Eugene Delacroix u Sloboda vodi revoluciju), već revoluciju kao ženski poraz (kao kod Camerona Crowea u Almost Fameous). Činjenica da su "groupi“ devojke u ovom filmu postavljene kao psihičke nakaze, čini Finchera lažnim revolucionarem; to je onaj koji krade devojke od pravih generacijskih heroja, čineći, ne heroje, već te iste žene, gubitnicama.
Umesto da prikaže prve ženske pristalice FB pokreta kao Magdalene apostolskih mreža, Fincher ih slika kao žene u zabludi. U nameri da pruži podršku statusno inferiornim frajerima sveta, on podilazi njihovoj osvetoljubivosti, osporavajući njihov trijumf, podsećajući ih na kompleks prvobitnog čulnog neuspeha. Ali, to su porazi, samo iz ugla propadajuće više klase (Fincher). Za nižu klasu u usponu (Zuckerberg), sećanje na inferiornost može biti samo sadašnji dokaz trijumfa.
Ovim filmom, Fincher menadžerskom inteligencijom redukuje Zuckerbergov status, potiskujući genija do izlaznih vrata na žurci, kao kada srpsko javno mnjenje potisne realitet ljudi poput Tesle - tumačeći genijalnost kao izolovanu usamljenost. Ostanite asocijalni, znači - pustite nas, prosečne generacijske agente, da krademo ideje od vas pametnijih, da bi preuzeli vašu društvenu nagradu. U filmu, lažni geniji poput Finchera lako pobeđuju. U (virtualnoj) stvarnosti, uspeh nije tako muška stvar. Facebook je bal u kojem ipak dominiraju ženski statusi, bez obzira na status šefa sale. Ta sloboda i omogućava studentima da upoznaju žene, pre konobara. Ali, ko tvrdi da je Facebook samo mreža za upoznavanje, živi u filmu (za poluintelektualce), odnosno - nije upoznao B stranu mreže.
A mnoge moje FB drugarice, sem face, objavile su i ono drugo.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
lix (gost)
| 17.11.2010. 12.43.49
nisam gledao film pa ne mogu izraziti svoje osobno mišljenje, ali ovo je prva negativna kritika na ovaj film, a pročitao sam ih barem 10-tak što naših što stranih
-
marija (gost)
| 17.11.2010. 12.44.23
razvalio
-
djape (gost)
| 17.11.2010. 13.07.51
za*ebano
-
žensko (gost)
| 17.11.2010. 13.23.29
sve nešto imam utisak da nismo isti film gledali marko k. i ja.
odbacivanje od strane žene/momka počest je i arhitepski motiv za pokretanje nečega i smišljanje ideja. to što je fb smislio momak samo uslovljava da se priča ispriča sa njegove strane, rekla bih.
ja bih ovom filmu dala 9/10 i gledala bih ga još jednom.
-
3oe (gost)
| 17.11.2010. 14.02.56
http://kenlevine.blogspot.com/2010/10/aaron-sorkin-responds-to-commenter-in.html
-
retro (gost)
| 17.11.2010. 14.18.25
prilično haotična kritika za ne toliko dobar film. previđa se upravo ta eksluzivnost proizvodnje značenja - mala prljava tajna koju autori pokušavaju da sakriju, a to je da su postali irelevantni u odnosu na fejsbuk. U prevodu - mogli su da snime bilo šta, i da to bude takođe nevažno. Sada je tu veći igrač. Ko je to, ko su ti ljudi, zašto? Ovaj film se time ne bavi, autori pretpostavljaju da je želja za uspehom samorazumljiva, a da je sve dozvoljeno.Oni veruju u kontekst, jer nemaju izbora - plata od toga zavisi.
Setimo se, tako je moguće predstaviti Bred Pita kao anarhistu koji u Fight Clubu govori okupljenim borcima nešto u stilu “..svi mi sanjamo da ćemo jednog dana postati velike zvezde sa gomilom para..ali nećemo“. To je ključna scena, mesto preloma savremene kulture - mađioničar je učinio da svet nestane na trenutak nam pokazavši Srce Tame, ne kao objekt koji “gleda na Smrt“ već kao svet čiji deo moramo da želimo da budemo. Ja često zamišljam kako Bred (ne lik Tyler, već Bred, u “realnosti“) u tom momentu uzima pištolj i puca sebi u glavu, prekidajući time stalnu reprodukciju Smrti. Bio bi to pravi umetnički čin kojim bi čitava istorija Holivuda dobila smisao. Katarza. Ovako, osuđeni smo na ovakve filmove, nikad zadovoljni, ali sa iluzijom da smo nešto bliži oslobođenju.
Duhovnost i intelekt se kriju na drugim mestima, pre svega na onim koja pokušavaju da ispituju gde je granica između raznih režima produkcije svetova koji pretenduju da budu prepoznati kao realni. A u toj pustinji neće biti toliko važno iz koje klase potiče istraživač, zato što će on prvi znati da je to sve podvala, i što će ga to saznanje tamo i dovesti.
-
Dosada Bozija (gost)
| 17.11.2010. 14.47.37
Ova marksisticka tirada nema nikakve veze sa smerom filma i naravno da ce za ishodiste imati potcenjivanje takvog ociglednog genija, kakav je Fincher, koji doduse sve teze propusta svoj genij kroz sve uze medijske rukavce Holivuda.
Dujovic, na www.looker.rs jeste u mnogome obnevideo, ali cak ni kao takav nije promasio temu.
Svaka cast Retru na komentaru!
-
sts (gost)
| 18.11.2010. 10.11.26
fenomenalna ideja za analizu filma!
ali to je već očekivano od MKa, tj niš novo...najmanje što očekujem od njegove recenzije je da preispitam sve šta znam o društvu
samo da je malo koherentnije objašnjeno za nas polu-inetelktualce ;)
-
Lilika (gost)
| 18.11.2010. 10.38.36
Havarija.
-
Matija (gost)
| 18.11.2010. 11.17.17
Ovo je sve, samo ne recenzija
-
dusans (gost)
| 18.11.2010. 16.04.46
ovo je tema za lapo sata,a ne za igrani film.čudi me da se reditelj zaintersovao za nešto tako neinteresantno.sve to piše na fejsu ;)...a i onaj b.baton je propas'.
-
D. (gost)
| 18.11.2010. 19.55.35
meni se dopada Markovo opoziciono tumacenje ovog filma (nisam ga gledala)i ovaj sarmantni haos od recenzije.
hvala Retru na poslednjem pasusu njegovog komentara i ziveo drug Markuze.
-
Noodles (gost)
| 19.11.2010. 10.53.20
"Marksizam prozima sve pore naseg drustva"
Kako moze citava ideja da bude zenomrzacka, ako prikazuje vidjenje jednog coveka posle neuspeha u ljubavi. To je samo motiv, a od necega mora da se krene. Da su ga na pocetku filma izbacili iz Mcdonaldsa, sigurno ne bi zakljucio da ovaj film zeli da se obracuna sa tom firmom.
-
Zemlja slepaca (gost)
| 19.11.2010. 16.35.04
Ah, kolika je pretencioznost autora recenzije i njegovo razmetanje pridevima pred nama, ne-intelignetnima i samo do pola urbanima. Drage volje ostajem neurban, polu-intelektualan, drage volje uzivam u svakom kadru svakog Nolanovog filma, starijih Fincerovih i skoro svih Skrosezeovih ostvarenja, jer su to kvalitetni filmovi i price, i necu ih ad acta odbaciti samo zato sto su komercijalni. Mi, neurbani ponosno i dalje nastavljamo da se ne odusevljavamo ''Prorokom'' i odbijamo da imamo lancani orgazam na film o Boj Dzordzu. Bez namere da to promenimo. A ''Socijalna mreza'' me i ne zanima previse.
-
vasilevs (gost)
| 20.11.2010. 15.55.00
Molio bih pojasnjenje: koliko BILIJARDER ima novca?
-
Kožev (gost)
| 20.11.2010. 18.51.35
Ne znam od kada je Kožev ekonomista...
-
ELPASO (gost)
| 01.12.2010. 13.22.36
odlican film i losa Markova recenzija, tj ovo nije recezija nego drustveno socijalna analiza iz levicarskog ugla, smisao recenzije je valjda da steknemo utisak kakav je film a ne koliko je autor urban i nacitan. Na stranu sva scenaristicka prica o osnivacima facebooka ono sto je fascinatano jeste cinjenica kako fincher rezira i gardi atmosferu filma iz nekoliko kamernih scena, histericno i brzo, skoro pa u digitalnom ritmu facebook ere, gdje sve ide u delicu sekunde a svaki kadar svaka muzica nota je uklopljena do perfekcije, pri cemu mi se cini da ovo nije film o socijalnoj revoluciji putem facebooka nego prica kako jedan " serona" ostaje seronja i sa deset dolara i sa 20 milijardi u dzepu, samo ga ljudi pocinju drugacije gledati i tetirati...bez obzira da li je u stvarnosti tako ili nije ovo je samo film...
-
nick (gost)
| 08.01.2011. 19.47.47
Sta smo mi (poluintelektualci) a sta je ovaj covek (intelektualac) gledao, ili bolje reci sta je zeleo da vidi? Verovatno razlicite filmove. Recenzija je jako losa a drustveno-socijalna analiza pretenciozna i nejasna. Ne znam sta je pisac hteo da kaze? Jako su zabavni skoro svi komentari napr Noodles o Mc Donaldsu, i Zemlja slepaca o Boj Dzordzu... Verovatno je najveca vrednost ove recenzije sto je izazvala dobre komentare.
I stvarno sta je to bilijarder?! Verovatno milioner i milijarder zajedno! (Savet - koristiti srpski recnik ponekad!)
-
billiejean (gost)
| 22.01.2011. 00.32.36
ideja filma je ok... mozda malo skorashnja istorija da bi postigao veliki uspeh...
glumacka ekipa ok... jesse eisenberg i vishe nego odlichan ali je film precenjen skroz...
bez ikakvih emocija...
-
minexkv (gost)
| 06.12.2012. 15.17.12
ovaj recezent je toliki pozer i laznjak da ga treba izbaciti sa sajta! svoje neznanje prikriva kvazi-intelektualnim zapazanjima i stranim recima. i sta je, kog djavola, BILIJARDER? doduse, svidja mi se sto je generalno popljuvao kapitalisticku produkciju, ali je promasio temu.
sto se tice filma, od holivuda sam i mogao da ocekujem ovakvo povrsno, apsolutno bezvredno djubre. film nema ama bas nikakvu poentu. jedina svetla tacka je trent reznorov soundtrack, sve ostalo je pi*anje uz vetar
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.