Nolanova vizija kroz koju se gledalac isprva probija kao guska kroz maglu ostavlja utisak sveprisutnog autora, ali se sa tim prisustvom naposletku pretera
Originalni naziv: Inception
Scenario: Christopher Nolan
Uloge: Leonardo DiCaprio, Joseph Gordon Levitt, Ellen Page, Tom Hardy, Cillian Murphy, Marion Cotillard
Žanr: triler, fantastika
Trajanje: 148 min
Proizvodnja: SAD, Velika Britanija, 2010.
Tajanstvenost na kojoj je Christopher Nolan insistirao tokom snimanja svog novog filma, podigla je nivo očekivanja i uzbuđenja jer je, u tom smislu, Holivud obrnuto proporcionalan, pa se obično trese gora a rodi se miš. U velikoj meri, kada se konačno pogleda, Početak ostavlja utisak brižljivo pravljene relikvije.
Priča o kradljivcu ideja koji ulazi ljudima u snove sa za to posebno obučenom ekipom arhitekata, prevaranata i narkodilera regrutovanih, kako među kockarima Mumbaja tako po univerzitetima, omogućava Nolanu da se bavi suvim kvascem filmskog medija – scenografijom, projekcijom (hvala, Ellen Page), filmskim vremenom i rezovima. Priča na kojoj je Nolan dugo radio, po svojoj prirodi (snovi, snovi u snovima) lepi se kao tanki sloj masti na ovu filmsku kost, pa reditelj, zidarski zasukanih rukava, gledaocu ubrizgava čistu filmsku konstrukciju i iluziju bez ikakve sterilizacije. Rezultat je blagotvorno hipntišuće propadanje kroz brižljivo građeni svet.
Po tom oduševljenju filmskom mašinerijom, Početak podseća na legendarni Titanik, a sličnim poigravanjem porubima filmskog sveta, Nolan se bavio u Mementu, na skromniji i, do kraja Početka će se ispostaviti, uspešniji način. Jer, u slučaju novog filma, kada halucinacija filmskim derivatima popusti, pada se među zupčanike autoreferentnog mehanizma priče, u kojem nivoi svesti kroz koje junaci prolaze, usled neprestanog objašnjavanja svakog segmenta akcije, prerastaju u nivoe video igre.
Za razliku od filma Dark City sa kojim Početak deli noar glazuru i u kojem se, na sličan način, preko arhitekture i prostora, grade i međusobno razgrađuju različite percepcije stvarnosti, vođeni smenom stanja budnosti i sna, u ovom slučaju, ideja preterano glođe svoj mehanizam. Prekomplikovana pravila po kojima akcija junaka funkcioniše, umesto da budu prevaziđena ili kao u svetovima Williama Gibsona samodovoljna, tokom filma se formiraju u set pravila koja, kada bi morali da znaju i neprestano ponavljaju, žrtve Freddyja Kruegera nikada ne bi izvukle živu glavu.
Ovo telefoniranje najpre obavlja arhitekta lavirinta za manipulaciju podsvešću snevača, koju tumači Ellen Page. Zamaskirana karakternim crtama ažurnog racionaliste koji je tu da ukroti podsvest glavnog junaka (mada nikada ne saznamo zašto joj je do toga baš toliko stalo), ona poprima ulogu šaptača pod daskama koji enigmatičnost cele postavke, sasvim suvišno, prevodi na jezik priručnika za psihoanalizu.
Sa druge strane, Nolan preterano insistira na sinhronizaciji svakog delića akcije u završnoj trećini, pa film do kraja gubi gleđ priče-opsene, tako da se zabelasa čist mehanizam koji se hrani sam sobom.
Ako se izuzme ta iscrpljujuća telefonska senilnost ("to je projekcija", "ono je opsena", "ne idi tamo", itd) usled čega gledalac oseti da se film brani od samog sebe i svog haosa koji je ranije toliko prilježno gradio, uporan da održi euforiju, tragičnost i svetski nivo, Početak je u dobroj meri poseban film.
Ono što ga čini posebnim je predanost misiji zavođenja gledaoca, kao težnja prvobitnoj prirodi samog medija – hipnotisanje gledaoca slikama tako da je samo padanje u san vrednije od buđenja koje, kao što Početak i pokazuje, retko kada predstavlja nešo posebno.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari