Koncert za zagrevanje

Goran Tarlać: Pretpostavljamo da vam je već dosadilo pominjanje vašeg imena uz Amy Winehouse. Ali, ako biste mogli da nam kažete: je li njen uspeh otvorio vrata za druge britanske muzičare inspirisane američkim crnim zvukom?

ALICE RUSSELL: Pa, sa jedne strane jeste, a sa druge i nije. Mislim da je ponovo otvorio apetit za soulom u mainstream vodama, ali opet, soul je oduvek prisutan u undergroundu. Mislim da je omogućio da se čuje za neke bendove koji su već uveliko gurali tu priču, poput fascinantnih Sharon Jones and the Dap-Kings, za koje je mnogo više ljudi čulo nakon Amy Winehouse. Ali, da, moram da priznam, do sada sam uradila samo četiri intervjua i, da je živa i zdrava, Amy se pomene u svakom od njih.

Zašto ste odabrali Seven nation Army i Crazy za obrade – koji je bio vaš kriterijum pri tom izboru?

Seven nation Army je izbor Nostalgie 77 – on me je pozvao sa tom idejom, meni se pesma svidela tako da sam iz istih stopa pristala! Što se tiče pesme Crazy – ja sam se jednostavno zaljubila u tu stvar, u te reči i tu melodiju, pa sam počela da je izvodim uživo za klavirom. Nakon toga smo je izvodili bez klavira, sa pozadinskim vokalima i gitarom i tako je rođena ova Pot Of Gold verzija.

Svirali ste u dosta bendova. Imate li nekakvu listu želja sa kim biste želeli da radite u budućnosti?

Ima ih baš dosta... možda i previše da bih nabrajala. Volim bend sa kojim radim ovde i u Americi već niz godina. To je jedna divna proširena muzička porodica. Ali, naravno, postoje moji muzički heroji, oni sa kojima bih volela da radim - Prince, Stevie Wonder, Diplo, David Bowie, Tom Waits, Kate Bush, Gilberto Gill, Damon Albarn, Tony Allen... eto liste.

Na internetu smo često čitali izjave koje je David Byrne davao o vama. Šta vi mislite o njemu?

Mislim da je divan čovek, obožavala sam Talking Heads, a on je jedna potpuno nezaustavljiva energija – piše knjige, pravi izložbe... Nedavno sam od prijatelja pozajmila jednu njegovu knjigu, koja govori o vožnjama bicikla kroz gradove širom sveta. On je humanista, radoznao, uvek širom otvorenih očiju i ušiju. Volim njegove stihove, a Stop Making Sense je jedan od mojih omiljenih koncertnih DVD-jeva.

Koja pesma vam je omiljena sa albuma Pot Of Gold Remixes?

Hmm, volim Vadimov mix! On uvek napravi sočan remiks uz koji poželite da mrdate svime što vam je podarila majka priroda! Takođe, volim remix Laure J Martin, jer je napravila nešto sasvim drugačije u odnosu na original!

Koga cenite od muzičara i bendova iz Brajtona i da li biste voleli da preporučite neke od njih?

Shona Forster, The Mountain Firework Company, 12 Stone Toddler, eto, da pomenem samo nekolicinu.

Koliko znamo, po treći put ste u Beogradu – prošle godine ste nastupali sa Nostalgiom 77, kao i sa Quantic Soul Orchestrom 2003. godine. Iskreno, da li se sećate tih svirki i koje ste utiske poneli iz beograda u to vreme?

Tako je. Super sam se provela – puno žurkui, malo sna i poznanstva sa lepim ljudima! Zaista se radujem ponovnom dolasku.

Da li znate da fudbalski tim Brighton & Hove Albion ima svoju fan bazu u Beogradu? Možete li im preporučiti neki specijalan razlog, nešto što bi im značilo, da se pojave na vašem koncertu?

Zaista? Imate Brighton & Hove Albion fanove! Pa, sad ste me zatekli. Ne znam šta da kažem izuzev da ih pozovem da održimo utakmicu nakon koncerta, a svirka nek nam bude zagrevanje!