Strip u Srbiji – Srbija u stripu

Poslužićemo se ovim tekstom da rekapituliramo šta se značajno desilo u devetoj umetnosti u Srbiji i malo šire u poslednjih nekolicinu meseci, da bismo se potom vratili u redovan ritam koji će na džuboksu sajta vrteti samo najbolje nove hitove u rubrici Strip.

Takođe, lepo se možemo nadovezati na mini tradiciju izveštaja odnosno perspektiva koje su u tekstovima Dinamitno (srpsko strip tržište u 2009.) realizovali Dušan Mladenović i Mladen Jugović odnosno moja malenkost u dvodelnom eseju Šta je dečak bez stripova?/Visoke potpetice, hitlerovski brčići i (ju!) strip (srpska strip scena poslednje decenije – Sve po spisku) kao i još ranije Branislav Predojević u tekstu Naučni progres kaže boink.

Još bolji pokazatelj šta se dešava sa stripom u poslednjih par godina, to jest, kakav je njegov prijem kod publike jesu rezultati glasanja za godišnje nagrade popboksa na osnovu lista koje su ponudili kritičari 2009. u 2008.

Sredina 2010. se čini kao dobar trenutak (kao i svaki drugi, uostalom) da pokušamo da odgovorimo na pitanje da li se i šta suštinski promenilo vezano za strip u poslednje vreme, u zemlji u kojoj su inače Mirko i Slavko bili i ostali najveći heroji NOB-a, a Sir Oliver idealni primer uspešnog poslovnog čoveka.

Izdavačka kombinatorika

Veseli četvrtak, izdavač koji je najbliži tome da posle ciglo dve decenije vrati slavne dane novosadskog Dnevnika, ostvario je pretnje da će nas zasuti strip albumima povrh nakrcavanja i po tri Bonelijeva izdanja četvrtkom, te je do danas objavio impresivnih osam tvrdokoričenih albuma, u dijapazonu od spektakularnog i vrlo komercijalnog Zigfrida, preko artističkog ali mejnstrimaškog Malog princa i Bilalovog najnovijeg: Animal’z, do suve alternative kao što je Do viđenja, gospodine…

Povrh toga, pokrenuli su strip časopis BZZZ! i zalaufali se sa knjigama Dylana Doga i Zagora koje izbijaju i ono malo preostalog džeparca Bonelijevcima.

Samizdat B92 nastavlja sa Will Eisnerovim poznim opusom, objavljujući prvu knjigu trilogije Ugovor s bogom, a na još alternativnom planu Dirty (SKC Novi Sad) i Fabrika knjiga tu i tamo dopunjuju svoje izdavačke kataloge stripovima. Stari i novi giganti Marketprint i Beli Put izbacuju redovno, odnosno nešto manje redovno kapitalna izdanja kao što je Redov Bili ili albumi Jeana-Pierra Gibrat, a povremeno u strip vode zalutaju i drugi veliki izdavači kao IPS sa Tintinom ili 90 klasičnih romana za ljude u žurbi (u stripu).

Malo izdavačko čudo zvano Lavirint (čija čudesnost, nažalost više potiče zbog upornosti i broja kvalitetnih autorskih izdanja nego komercijalnog uspeha) izbacuje sve bolje i bolje epizode Zabave za celu porodicu i Sergeja. Pojava prvog srpskog dugometražnog crtanog filma Edit i ja je izazvala i konačno dostojno i dopunjeno izdanje Technotisea, a kad smo već kod System comicsa, Pepeo je dopunio Prah Vekovnika. Da ne zaboravimo, ekranizaciju je doživeo i legendarni Marti Misterija u urnebesnoj srednjemetražnoj niskobudžetnoj adaptaciji Između smrti i jave.

Kome je do još većeg izbora na SHS jezicima uvek može obići neke od kultnih beogradskih striparnica i snabdeti se francuskim albumima, japanskim mangama, američkim superherojštinama i naravno neizbežnim portfoliom Bonellija iz ponude komšijskih izdavača kao što su Bookglobe, Libellus, Fibra, Algoritam, Ludens, Strip Agent… ali se samo tamo mogu naći i novi domaći izdavači kao recimo Phoenix Press sa friškim prvim izdanjem italijanskog mini serijala Caravan.

I kad smo kod stiparnica, strip klub Darkwood je započeo sa ambicioznim izdavačkim planom i ovih dana izbacuje nešto klasično tj. Tarzana i nešto novo tj. serijal Gea koja predstavlja i konačno pojavljivanje jedne Boneli heroine kod nas.

Crtajmo domaće, osvajajmo kioske!

Na žalost, još nema Dinamita!, domaćeg strip časopisa koji je ohoho najavljivan ali je zato formiran Studio S.O.K.O., i šuška se o malom milionu planova ove ekipe proizašle iz strip radionice škole Đorđe Lobačev. U međuvremenu, reanimaciju starih strip junaka u vidu reprinta održavaju i časopis Zlatno doba i izdavač Stella, ali su mogli da dožive i neke sasvim drugačije avanture u knjizi Nastaviće se… poznatog fantastičara i pesnika Ilije Bakića, zbirci originalno koncipiranih „stripopriča”. Komiko je objavio i jedan pravi domaći album, Niti snova o moći i druge priče Zorana Tucića, Ljuana Koke i Radeta Tovladijca.

Najzad, promociju autora pored sajtova kao što su Strip vesti i UPPS, odnedavno pojačava i internet Internet video kanal pod nazivom Strip TV.

Kioske su nakratko napali neki novi izdavači, kao Dukrees Communications koji je započeo (ali ne i nastavio) sa izdavanjem korejskih mangi Hero i Archlord, a bogami se odigrao i svojevrstan skandal sa jednim lažnim izdavačem. Za prostor sa novinama se i dalje guraju Alan Ford, Blek, hrvatska izdanja Marvela i raznoranih mangi, Mikijev Zabavnik, Munja strip magazin… Na polju časopisa, Stripoteka i Politikin Zabavnik guraju kao i pre, sa solidnim izborom svežih albuma i kraćih stripova, a domaće autore forsiraju kako Strip Pressing i Think Tank strip specijali, tako i novi magazin STRIPOLIS kojem želimo duži vek nego što ga je imala Ennea (ili makar drugi broj).

Može se uočiti i jedna konsolidacija u produkciji posle par uzlaznih godina. Najzad, pored svih novih edicija i izdanja Večernje Novosti su, recimo, prekinule sa izdavanjem Simpsonova u oktobru 2009. posle 24 broja.

Sve je to samo strip...

Strip je dospeo i konačno osvojio i svest lokalnih marketinških magova, koji su prepoznali potencijal i dominantnost ilustrovane pričice u svim štampanim materijalima, te u ovoj formi nalazimo postere sa primerima kako treba da se ponašaju lekari (i mnogo zabavnije i stvarnosti primerenije, kako ne treba), instrukcije kako da dobijete kredit ili rukujete blenderom, liftom ili robotom za reciklažu a čak je i Rista sportista u Pressu transformisan u Ristu vaterpolistu, promotera Vaterpolo saveza Srbije.

Stripa ima i na TV-u, npr. u šou Javna tajna na Pinku… Iako ovo podrazumeva posao za talentovane crtače, pa čak i šansu da se za razliku od storyboardova za filmove ili češće, reklame, nešto od tog talenta i vidi, takođe implcira da se uglavnom radi tezgaroški, a jedina šansa da rade na pravom stripu i dalje ostaje na zapadu, pre svega u Francuskoj i eventualno na nekim plaćenim sajtovima…

Još bitinija je mogućnost Srbiji da se ogleda i nasmeje samoj sebi (mada sumnjamo da glavni akteri ovih stripova imaju toliko smisla za humor na svoj račun). Smešna strana srpske stvarnosti scenariste Mihajla Medenice i crtača Siniše Radovića u Pressu ima po celu tablu subotom, a Marko Somborac je izašao kako iz okvira kaiša koji Blic radnim danom čini nezaobilaznim štivom, pa makar samo gvirnuli na kiosku na treću stranu i produžili dalje, i proširio svoje delo na NIN.

Umetnički dojam

U međuvremenu su nas posetile i takve zvezde kao što su Jamie Delano ili najpoznatiji autor Hellblazera ali i naše a svetsko ime Rajko Milošević Gera, koji je dočekao da mu posle XY godina bude objavljen strip u Srbiji – Ubice kao ti i ja… i pojačali ugođaj na Sajmu knjiga koji je po prvi put imao ceo program posvećen stripu, (kao i skorašnji Novobeogradski sajam knjiga, koji je strip imao i u podnaslovu) odnosno Salonu stripa u SKC-u, koji je ove godine mogao da preseli večernju žurku u obližnji novi klub posvećen je l' te, stripu.

Strip se ne libi izložbi, najzad, kada je u pitanju nedvosmesleni umetnički kvalitet likovne strane ovog spoja reči i slike, galerije u i van prestonice su neretko ustupale svoje zidove ctežima sa umetnutim oblačićima, među poslednjima su bila „Paralelni svetovi“ Aleksandra Zografa u galeriji Remont, izdavačke kuće Beli put u Francuskom kulturnom centru ili izložbi u Pančevu u okviru Grrrr! programa i kao i promocija/izložba Šlica i albuma Iz pera jednog hororiste... u okviru „Dana supkulture“ u Rumi.
 
I dok u velikom svetu originalne table i kadrovi iz stripova dostižu milione evra na umetničkim aukcijama a kolekcionarske primerke prebogati gikovi plaćaju milione dolara, strip se ovde i dalje nalazi na raskrsnici - nedovoljno priznat da bi bio punopravni deo kulture, nedovoljno čitan da bi isplatio autorstvo domaćih autora, nedovoljno skroman da bi ostao alternativan.

Nadamo se da će do sledećeg ovakvog teksta, naći put. Do tada, ostanite uz ovaj program.