Ako ne i prvi, onda najbolji srpski dugometražni animirani film, u debitantskoj režiji Alekse Gajića, smešten je u Beograd, u budućnost koja se ne razlikuje mnogo od sadašnjice
Scenario: Aleksa Gajić
Uloge: Sanda Knežević, Igor Bugarski, Nebojša Glogovac
Žanr: naučna fantastika, animirani
Trajanje: 100 min.
Proizvodnja: Srbija, 2009.
Višegodišnji rad Alekse Gajića i njegove filmske ekipe na filmu Technotise - Edit i ja predstavlja pravi proleterski podvig, pošto je utabao put modernizaciji naše kinematografije, koja sad može mirno da spava.
Šalu na stranu, hrabro je biti moderan u konzervativnom sistemu, ali to nužno donosi i kompromise. Gajić upada u najčešću zamku srpskog scenarija poznatu kao - prosečan glavni lik. Budući bez inteligencije i harizme, protagonistkinja Edit ne uspeva da opravda sebe ni kao glavni, ni kao naslovni lik.
Izjednačavajući Edit, već na samom početku, sa njenim okruženjem unutar kog junakinja nemoćno pristaje na bezličnost svakodnevne komunikacije, Gajić (ne)svesno najavljuje da ne želi mnogo da reskira. On će reskirati, kao i sama Edit, ne kad mu to nalažu kreativni ili moralni principi, već samo kad bude morao!
Zato se može reći da Aleksa Gajić mudro i oprezno ulazi u kinematografiju, ali ne i trijumfalno. Posledično svom liku, uz puno truda i dobre namere, ali bez ofanzivne želje za društvenom promenom, on snima tipičan srpski film! Ostaje pitanje - čemu onda animacija, čemu budućnost, zašto 3D i Manga rukopis..?
Deluje da je po sredi licenciranje moderne estetike i tehnologije, sa motivom da i mi dobijemo nešto što liči na inostranstvo.Takav stav, umesto da animira budućnost u Srbiji, animira Srbiju u budućnosti, crtajući uputstvo svim gazdama - kako da održe istu društvenu hijerarhiju i pored tehnoloških promena koje neizbežno dolaze.
Ali, kao SF film, film dvosmernog vremena, Edit i ja uspeva da bude iznad tog stava - dalekosežni ideal autora može se videti iznad trenutnog interesa većine njegovih kolega, unutar ili van njegovog tima.
Nesklad između Gajićevih umetničkih nastojanja i radnih motiva sistema u kom ih ovaj autor (ne) ostvaruje, postaje bojno polje suprotnih ciljeva - patrijahalnog i emancipovanog, virtualnog i realnog, seljačkog i gradskog.
Jednu od bitaka, na polju jezika je izgubio – preovlađujuće vulgarne replike navodno bi trebalo da situiraju film u gradski milje. Ovaj princip, čest u našem filmu - da psovke u kombinaciji sa intoksinacijom lažiraju doživljaj urbanog dizajna, podesan je za sve prosečne narkofile kao i za prosečne Balkance. Ne zato što oni čine većinu publike, već zato što čine većinu filmskih ekipa u Srbiji.
Činjenica da je, na kraju, u ovoj neravnopravnoj borbi protiv domaćeg Golijata postignut remi, čini Aleksu Gajića stvarnim herojem, a njegovu junakinju lažnom žrtvom. A zajedno se greškom, nalaze u naslovu filma.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari