Underground je novi mainstream. Ili je bar tako bilo dugi niz godina. U stvari, kao i u mnogo čemu u pop kulturi, nestankom komercijalne isplativosti u prvi plan je izbila alternativa. Strip nije bio izuzetak, može se reći da je prednjačio u ovome. Časopisi kao na primer Striper, Grafička zavera i izdanja Aleksandra Zografa bili su aparati za održavanje strip scene u životu. Kako se poslednjih godina izdavači i kupci konsoliduju, tako i underground može da napusti ovu ulogu. Verujem da mu nije ni prijala.
Drugi nusproizvod nepostojanja pravih izdavača su naravno – pirati. Kad nema ko...
O „za“ i „protiv“ piraterije može se diskutovati nadugačko i naširoko. Setimo se samo da se zahvaljujući njoj održao priliv relativno svežih izdanja i odgovorilo na potrebe ljubitelja. Našle su se tu zaista kvalitetne stvari – Druna, Sendmen, Betmen, Krambovi i Mebijusovi kratki stripovi... To vreme polako ostaje za nama. Ništa više neću reći, ali ko traži, još može da nađe štošta zanimljivo.
Uhvaćeni u mreži
Kao i u svemu ostalom, Internet je omogućio način da nađete srodne duše – volele one visoke potpetice, hitlerovske brčiće ili (ju!) strip. Korak dalje su mesta gde se i konkretno možete edukovati o stripu, naročito ako su u pitanju ovi prostori.
Strip vesti Zlatka Milenkovića, saradnika Marketprinta, pojavile su se na Internetu 1998. Tu su svoj trag ostavili svi koji nešto znače u stripu kod nas. Nepresušan izvor pravih informacija,
Strip vesti su sajt koji bi trebalo da vam bude uvek pri vrhu
favorites liste ako vas zaista interesuje strip.
Korak dalje u organizaciji od prostog foruma je sajt
Udruženja za promociju stripa. Ekipa fanova koja se ovde okuplja pokazala je da ima ozbiljnije namere objavivši prelepo nacrtan album
Elazar slikara Dejana Nenadova.
I naravno, ono za šta bi Internet trebalo najviše da vam služi je skidanje stripova sa mIRC-a i ostalih dobavljača. Riznica skeniranih stripova na mreži je prebogata, mada, nažalost, ne i bezgranična, a od vaše upornosti zavisi šta ćete iskopati.
Zanimljiva pojava svakako su i stripovi koji se pojavljuju i prave samo za Net. Što se naših pokušaja u ovoj oblasti tiče, počnite od Strip vesti – tamo su najbolji.
Stripovi na zidovima?
Prelepe pločice na podu glavne dvorane SKC-a izdržale su stotine tvrdih koncerata, ali ne i
Međunarodni salon stripa. Lepo se moglo čuti kako pucaju pod oklopljenim telima modernih srpskih vitezova iz društva
Svibor, koji su isprobavali svoje veštine na jednom otvaranju ove najveće fešte stripa u Srba.
Održan već četvrti put, Salon služi na čast ovdašnjoj strip sceni, okupljajući svake godine sva bitna imena, uz bar jednog slavnog stranog gosta. Odlike su mu ponekad i decenijama čekane izložbe legendi domaćeg stripa (Pahek, Kerac), serija bitnih predavanja, berza stripa i, naravno – konkurs!
Izložba stotina tabli stripova, u svim zamislivim i nezamislivim formama i stilovima, koje dolaze svake godine iz sve većeg broja zemalja, osnova je svakog Salona. I, bogami, godinu za godinom, takmičarski stripovi su sve boljeg kvaliteta.
Naravno, Salon nije jedina manifestacija ove vrste, pa se razna dešavanja vezana za strip mogu ispratiti i u Leskovcu, Nišu, Subotici, a nikako ne treba propustiti ni Stripanziva Stage na Exitu, na kojem se okuplja veselo društvo najstripaša iz Srbije i Hrvatske. Ako ste dovoljno strpljivi i uporni, častiće vas originalnim crtežom lično Goran Sudžuka (Y-the Last Man), Zoran Janjetov (Avanture Džona Difua), ili već pominjani Aleksa Gajić. A ovakve ilustracije vrede i po koju desetinu evra tamo negde u velikom svetu.
Uz izložbe kakvu je nedavno Aleksa Gajić održao u Muzeju primenjene umetnosti ili onu posvećenu
Školi stripa Đorđe Lobačev, koja je upravo okončana u Srećnoj galeriji u SKC-u, jasno je da strip stidljivo, ali neumitno zauzima zidove donedavno rezervisane samo za slikarske egzibicije.
Igrani stripovi
Ako ćemo da budemo čistunci, ne bi trebalo pominjati animirane filmove u ovom kontekstu. Premalo je karaktera da se kaže sve o stripu, a da se još ubacuju i pokretni crteži.
Ali teško je ne biti ponosan što se trenutno u Srbiji rade barem tri dugometražna animirana filma. A čak dva od ta tri rađena su u stranoj produkciji i veoma hush-hush? Od ta dva, jedan je i završen -
Film Noar, koji potpisuje reditelj Risto Topaloski, i biće premijerno prikazan na ovogodišnjem Festu.
Treći je
Edit i ja autora Alekse Gajića. Radnja se dešava u univerzumu stvorenom u njegovom diplomskom stripu
Technotise. Trenutno su animirana 24 minuta i u potrazi je za finansijerima koji bi mu omogućile da se izgura do kraja.
Gde je ta peticija da je potpišemo pa da se vidi koliko nas zaista ima?
I kad sam već krenuo... Na par mesta (npr.
konvencija fantastike Beokon) već se mogao videti i trejler za kompletno kompjuterski animirani film rađen po stripu
Faktor 4 Milana Konjevića. I zaista, malo je reći da je spektakularan! O ovom projektu tek će se pričati...
Odlazeći u zalazak sunca...
„Volite strip?“, kaže kartonska cica u mini-kompletiću koja namešta čarapu u knjižari Plato u Knezu (častim piće onoga ko mazne ovu najbolju reklamu svih vremena!).
Volimo strip, nogekako!
I za one koji su prestali da ga čitaju sa 14 godina, i za nas koji ga čitamo i dalje, strip je nešto posebno. Izaziva one gorko-slatke emocije koje nas vraćaju u doba kada je sve bilo jednostavnije.
I sve nam je jasniji onaj poslednji kadar u svakoj epizodi Taličnog Toma. Jednim delom, svi smo mi usamljeni kauboji daleko od doma svog. Idemo dalje prateći sunce, u novu avanturu. U izmaštane predele daleko od strašnog i strašno dosadnog sveta odraslih.
(kraj)
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.