Kad neko ima devet albuma, a i dalje je poštovano ime, onda sebi može da dozvoli luksuz da podbaci na desetom
Na ovogodišnjoj dodeli BRIT nagrada priznanje za životno delo i doprinos muzici je pripalo Pet Shop Boysima. Desetominutnim medlijem najvećih hitova koji su izveli zajedno sa Lady GaGom i Brandonom Flowersom iz Killersa, Neil Tennant i Chris Lowe su nas podsetili zašto je svetsku pop scenu u poslednjih 25 godina nemoguće zamisliti bez njih.
I dečkima treba skinuti kapu - 10 studijskih albuma, pregršt hit singlova, najrazličitijih saradnji… Počevši od diva kao što su Dusty Springfield i Liza Minnelli, preko remiksovanja Bowiejevih i Madonninih pesama, te današnjih sledbenika, poput Lady GaGe i Girls Aloud, kao i umetničkog kredibiliteta stečenog radom sa Derekom Jarmanom, umetnicom Sam Taylor-Wood i arhitektom Zahom Hadid. Dakle…
Bez sumnje, reč je o velikom bendu. I kao takav, on ima dovoljno kredita da sebi da dozvoli i poneki promašaj.
I pored očiglednih artističkih ambicija, Pet Shop Boys nikad nisu zazirali od čistog komercijalnog popa. Neil Tennant je dugo bio novinar magazina Smash Hits, posvećenog masovnom/tinejdžerskom popu, i zato ne čudi da se kao producent ovog albuma pojavljuje Brian Higgins iz tima Xenomania, zadužen za hitove ženskih bendova kakvi su Sugarbabes ili pomenute Girls Aloud.
Ali ono što njima daje upeglani, dobro osmišljeni pop glanc, PSB-u oduzima od karakteristične pomerenosti. Tako umesto koherentne celine albuma imamo pojačani utisak da je u pitanju matrica na koju se Tennantov vokal nikako ne uklapa. Najviše kod tekstova, koji su uvek bili dvosmisleni i u formi društvenog komentara, primećuje se zamor materijala.
Prvi singl u tom smislu još nekako i drži kontinuitet. Love Etc. je kritika potrošačkog društva, a “I bogati plaču” je savet mladim naraštajima. Zbog muških horskih pratećih vokala ne mogu da izbacim Poker Face Lady GaGae iz glave, ali možda sam samo ja u pitanju.
Dalje, More Than a Dream i Pandemonium prizivaju evrovizijski treš (but not in a good way). Tako bi zvučala kompozicija DJ Boboa, kad bi ponovo predstavljao Švajcarsku na ovom takmičenju. Building a Wall takođe ide na prvu loptu, isprazni sintisajzeri i tekst koji aludira na zatvaranje zemlje prema imigrantima (“I am building a wall, a fine wall, not so much to keep you out, more to keep me in”).
A šestominutni Legacy je pesma koja PSB uopšte nije trebala – najbolje su prolazili kad su time što su se dobro zabavljali uspeli da kažu nešto što će vam dugo odzvanjati u glavi, a sad kad su pokušali da budu mrtvi ozbiljni, to toliko gnjavi da niko neće dočekati kraj pesme.
Yes se, naravno, može preslušati, to je veseo pop album, ali ne donosi ništa novo - samo podbacuje u odnosu na staro. Dve numere podsećaju na PSB kakve znamo i volimo – Did You See Me Coming? tempom vuče na Electronic (što je i logično, pošto Johnny Marr svira gitaru), dok bonus numera We’re Criminals Now tipično distancirano tennantovski analizira atmosferu nadziranja i straha u savremenim velikim gradovima, inspirisana smrću Jeana Charlesa de Menzesa, vodoinstalatera iz Brazila, kog je ubila policija zbog sličnosti sa osobom osumnjičenom za pripremanje terorističkog napada u Londonu.
Pre nekoliko nedelja, Pet Shop Boys su ljubazno odbili ponudu organizacije za zaštitu životinja PETA da promene ime u Rescue Shelter Boys. Time i dalje dokazuju da imaju duha, pa samim tim treba tretirati Yes kao malo skretanje sa puta.
Povezano:
"Autsajderi“ u pop menažeriji – Ritam 1989.
Fundamental
PSB na Exitu
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari