Ukoliko postoji odgovornost, smelost potrebna da se komentariše sadašnjost i predviđa budućnost muzike možda je i veća nego ranije. Bavimo se prognozama drugih: dokle će dogurati Low vs Diamond, Ra Ra Riot, Lykke Li, Santogold, Camille, Annie, Ladyhawke…
U poslednjih desetak godina mnogo toga se promenilo u funkcionisanju muzičke scene. Prodor interneta u većinu krajeva u kojima postoje vodovod i kanalizacija revolucionarizovao je mnoge aspekte popularne kulture. Njegov uticaj se odražava na sve zainteresovane, pa i na mnoge koji to nisu: od diskografskih magnata, preko posvećenih fanova, do usputnih konzumenata.
U celoj toj priči muzičko novinarstvo i dalje nastoji da obavlja dužnost posrednika i filtera, iako je uloga muzičke štampe kao informatora delom prevaziđena. Ali upravo zbog obilja dostupnih informacija i lake proverljivosti kako nešto zapravo zvuči, njena selektorska uloga možda je važnija nego ikad.
Rolling Stone, koji se, uprkos vremenom stečenim osobinama koje mu ne idu u prilog, i dalje kotira kao prilično uticajan medij, tipuje na losanđelesku grupu Low vs Diamond (dole levo), koja ocenjuje da američkom roku nedostaje veličanstvena melodična muzika kakva se obično vezuje za bendove s Ostrva.
Frontmen Lucas Field kaže da se u Americi nečim sličnim bave jedino Killers, ali kaže da ne želi da svoj bend vezuje za 80-e kao oni, nego ga zanima "klasični songwriting", "melodramatičan i nostalgičan".
Ovoj redakciji se sviđa i grupa Ra Ra Riot (Boston), koja je pod uticajem Death Cab for Cutie, a porede ih i s grupama Arcade Fire, Vampire Weekend i Talking Heads. Njihova etiketa je Barsuk, udoban dom za male i srednje alternativne bendove sa iskustvom lansirne rampe za širu popularnost (Death Cab). Bubnjar im je prošle godine umro pod nerazjašnjenim okolnostima; kažu da ih je to dodatno zbližilo.
Početkom godine RS je pogodio da će Leona Lewis, Foals i Does It Offend You, Yeah? ostvariti širi proboj.
Slično se već događa s njihovim novijim favoritom Lykke Li (desno), švedskom ćerkom hipika. Mala Lykke se bunila protiv alternativnosti svojih roditelja tako što je slušala Michaela Jacksona, ali kad je poodrasla (sad je u ranim 20-im), i sama se okrenula blagoj ezoteriji i snimila debi pod producentskim nadzorom Björna Yttlinga. Osim Rolling Stonea, ceni je i Bryan Ferry, a ona kaže da bi volela da postane velika pop zvezda, a zatim zatrudni, ode u Alžir i ima punu kuću muškaraca i životinja.
“Želim da budem i Madonna i Angelina Jolie”, kaže Lykke Li.
Lykke se sviđa i Sunday Timesu, koji – u pokušaju da svoje čitaoce, često ne naročito zainteresovane za muziku, ubedi da postoji "novi talas ženskih pop izvođača" – uz nju ističe Amerikanku Santogold.
Ona voli da psuje i smatra da su Britney, Kylie i Girls Aloud zastarele i da je vreme za nju. Na Santogold je uticala Aretha Franklin, ali i Pixies. Pisala je za Lily Allen, a za njen eventualni veliki proboj može biti značajno to što ima istog menadžera kao Coldplay. Santogold smatra da se treba držati okvira pop pesme i unutar njega odlepiti.
Kao treću predstavnicu ST navodi Parižanku Camille, koja smatra da je stari način funkcionisanja popa prevaziđen, mada se "divi Madonni što se i u 50-oj trudi da bude seks ikona". Ona veli da nije uvek dobra ideja da žena koja hoće da se bavi muzikom pristane da oličava muške fantazije. Ovakav pristup doneo joj je pola miliona prodatih ploča; sve više peva na engleskom, pa ćemo je se i mi možda uskoro nagledati koliko i njeni zemljaci.
Tu je, naravno, i Annie (iznad), Norvežanka koja se proslavila već lo-fi debijem, kada je na pomalo predvidljiv način zadovoljila rastuću potrebu konzumenata indi muzike za nečim što je pop poput Kylie, a "bezbedno" – kul. Na drugom albumu Don’t Stop već je sarađivala s Kylinim saradnicama, ali zato živi u Berlinu i druži se sa Peaches.
Ladyhawke je stidljiva 27-godišnja Novozelanđanka koja voli Phila Collinsa i da sedi kod kuće. U pesmama pokušava da prizove uspomene iz rane mladosti, prema kojima su ljudi sentimentalni i kad zađu u nešto ozbiljnije godine.
Selekcija 3 – selektori Koliko god da se publika osamostalila u poslednjih nekoliko godina, štampa još igra važnu ulogu. Rolling Stone – nekada novine s ozbiljnom kritičkom oštricom, i to ne samo prema muzici, a danas neuporedivo pitomiji medij kome nije problem da se bezrezervno stavlja u službu Obamine kampanje tek uzgred se baveći muzikom – i Sunday Times, koji ni ne pokušava da se predstavi kao medij zainteresovan prvenstveno za muziku, zanimljivi su primeri formiranja i plasiranja izbora kojima se ipak nastoji sačuvati relevantnost u sve konfuznijoj ponudi. Zgodan momenat da se baci širok pogled na odnos štampe prema današnjoj muzici sve je bliži: uskoro će početi da niču godišnje liste, na kojima se i danas iskristališe nekoliko izdanja koja se često pojavljuju među najboljima po proceni različitih glasila. Koliko su takvi konsenzusi, kao i konsenzusi oko toga da li gurati npr. Lykke Li ili ne, plod istinski kritičarskog pristupa, a koliko dobrog PR-a ili pomodarstva – o tome se može diskutovati. Tu će, naravno, biti i naše liste, pa ćemo i njih moći da uporedimo s ostalima. Neke od naših favorita ste verovatno već upoznali. Što se mene tiče, u skorijoj budućnosti najviše očekujem od U2. Pored toga što je istorijski solidno utemeljen, ovakav stav može izazvati prijatan osećaj alternativnosti nekada rezervisan za ljubitelje znatno manje poznatih izvođača. Što je, na kraju krajeva, još jedan pokazatelj da su se vremena promenila. Ipak, kad je pisanje o muzici u pitanju, jedna stvar je vazda ista: istinski kvalitetnim i uticajnim medijima nije toliko bitno da li se čitaoci s njima slažu koliko da li im je važno ono što kažu. |
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari