Na ovom albumu dominiraju elegične pesme sporijeg tempa, dok sve potencijalne plesne numere pre služe da podsete da Pet Shop Boys još mogu da vas pokrenu nego što ih to zaista zanima. Fundamental je u savremenom popu ono što je rolls royce u industriji automobila. Pet Shop su, uz Beastie i Beach, postali ključni dečaci u istoriji popa
Pet Shop Boys su u svojoj najpopularnijoj i najtiražnijoj fazi, uprkos izuzetnom kvalitetu ostvarenja, ipak bili pomalo izolovani unutar svog žanra, koji ih je udaljio od velikog procenta potencijalnih slušalaca. U tom periodu su se bavili plesnom, pop muzikom – prema kojoj su postojale snažne predrasude i koja je, sve dok nije postala apsolutni retro, bila getoizirana – iako su u svom radu imali kvalitet koji bi im svakako mogao pružiti potencijal za crossover priznanje na rock ’n’ roll tržištu koje su stekli
New Order.
Ili bi naprosto sve išlo lakše da se Neil Tennant ubio?
Međutim, od ploče Release (2002), Pet Shop Boys su se stilski udaljili od klubova, plesa i velikih tiraža, približivši se adult popu konačno pokazujući da je veliki broj njihovih pesama pisan na gitari.
Novi album Fundamental je produžetak estetike sa Release, i predstavlja još ubedljiviji dokaz zašto su PSB dostojni kultnog crossover statusa kakav ima baš New Order. Štaviše, na obe ove ploče Pet Shop Boys pokazuju da su inspirisaniji od New Ordera, pošto svoju zrelost i sofisticiranost pretaču u himne koje su dostojne najsvetlijih tačaka s vrhunca karijere, što se za mančesterske veterane ne bi moglo reći.
Angažman čuvenog producenta Trevora Horna (premda su Boysi najveće uspehe koji su ih definisali imali sa Bobbyjem Orlandom i Stephenom Hagueom) podseća malo na nekakvo ponovno okupljanje opasnih momaka iz 80-ih. Ipak, Horn je možda od cele ekipe i najveštije preživeo tranzicione 90-e i ne pomerivši se mnogo od svog nespornog hitmejkerskog statusa. Iako su mu nedavni blokbasteri, poput
t.A.T.u., pre bili besraman kemp nego proizvod doslednog pop instinkta.
Na albumu Fundamental dominiraju elegične pesme sporijeg tempa, dok sve potencijalne plesne numere pre služe da podsete da Pet Shop Boys još mogu da vas pokrenu nego što ih to zaista zanima.
Emotivni centar izdanja je pesma Casanova in Hell, sentimentalni komad u ključu It Always Comes As a Surprise sa ploče Billingual (1996), priča o klimaksu i potrebi velikog zavodnika da svoje ljubavničke moći obesmrti tako što će ih zarobiti u memoarima. U ovoj jednostavnoj pesmi Boysi zarobljavaju čežnju na kojoj bi im mogli pozavideti mnogi momački bendovi, s lakoćom plasiranja pop udica koja prosto frustrira.
Mrak kluba ponajviše evocira pilot singl Psychological, propovednički komad za sve one koji doživljavaju plesnu muziku kao nešto setno. Ne čudi da je baš ova numera puštena u instrumentalnoj verziji da pripremi klubove za Fundamental.
Glavni konkurent za prvi singl bila je Minimal, oštar elektro komad, koji za razliku od savremenika, ima i otmen tekst, kao i sitan dodir peterhookovskog basa. Konačno, I’m With Stupid je oficijelni prvi singl, himnična, lagana pop pesma, kakvu Boysi nisu imali na Release, ali jesu na izdanju PopArt (2003) u odličnoj Flamboyant. Hermetičniji klupski zvuk čujemo i u numeri Integral, koja se pretvara da je za ples a zapravo je za slušanje. Tipično za Boyse.
Tennant ovog puta nije izbegao ni politiku i istoriju. Opsesivna tema imigranata je metaforički dotaknuta u dirljivoj pseudoljubavnoj Indefinite Leave to Remain, dok je istorijska opservacija data u oporoj Twentieth Century, naslednici ili možda produžetku My October Symphony i It’s Alright.
Pop mistiku, svojstvenu bendu u kome odlučuje nekadašnji muzički novinar, zaokružuje pesma fabričke pesmopisateljice Diane Warren (Aerosmith, Celine Dion, Gloria Estefan) čiji su Boysi fanovi. Njena pesma Numb apsolutno zvuči kao ono što jeste, preuzimanje vrhunskog konfekcijskog proizvoda i uzdizanje na nivo umetnosti. Otud će verovatno ova pesma ostati kao artistički vrhunac njene karijere.
Uostalom, i sami Boysi su oduvek uživali u svojim visokokonceptualnim pokušajima da budu fabrički pesmopisci (Kylie Minogue, Patsy Kensit, Alcazar, fudbaler Chris Loweovog voljenog Arsenala Ian Wright – sličan slučaj onome kada je Tozovac pisao singl Draganu Džajiću...)
Fundamental je nadahnuta ploča koja pored kvalitetne muzike podvlači još dva elementa. Prvi je zaista visoka klasa mišljenja i egzekucije ploče. Fundamental je u savremenom popu ono što je rolls royce u industriji automobila.
Drugi je činjenica da je glas Neila Tennanta sada već nesumnjivo postao jedna od autentičnih i nezaobilaznih tačaka kolektivne pop svesti, rame uz rame sa Elvisovim ili Chuck Djevim vokalom, kao što je Chris Loweov pogled na muziku nešto što je po značaju i uticaju blisko gitari Johnnyja Marra, Timbalandovim bitovima ili već pomenutom basu Petera Hooka. Pet Shop su, uz Beastie i Beach, postali ključni dečaci u istoriji popa.
Pet Shop Boysi su, rečju, i dalje tate. OK, možda ne tate. Tetke. U svakom slučaju, blizak rod. Idealna muzika za one koji su prošli adolescenciju i shvatili da rođaci nisu baš totalno bezveze.
Komentari
-
karakazan (gost)
| 14.12.2008. 10.50.00
classy recenzija
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.