Rat i sećanje

Originalni naziv: Waltz with Bashir
Scenario: Ari Folman
Uloge: Ron Ben-Yishai, Ronny Dayag, Ari Folman, Dror Harazi, Yehezkel Lazarov, Mickey Leon, Ori Sivan, Zahava Solomon
Žanr: ratna drama
Trajanje: 90 min.
Proizvodnja: Izrael, 2008

Valcer sa Baširom mešavina je dokumentarca i rekonstrukcije stvarnih dešavanja u formi animiranog filma. Scenarista i reditelj Ari Folman igra sebe – glasom i nacrtanim likom – dok pokušava da se priseti vojničkih dana u ratom zahvaćenom Bejrutu. Kroz razgovor sa poznanicima i saborcima Folman nas vodi kroz fragmentarnu priču u kojoj svaka lična ispovesist predstavlja jedan unikatni, nekad groteskno komični, a neretko brutalni delić mozaika koji se sklapa.

Prvo nekoliko reči o formi...

Veći deo filma nalik je na animiranu verziju Apokalipse sada, samo što su prašume Vijetnama zamenjene betonskom džunglom Bejruta. Ali, nadrealni pejsaž ratom izmenjene realnosti je tu, psihodelični ugođaj koji se provlači kroz izlomljena sećanja je prisutan; najzad, slično kao što su popularne pesme The End i Satisfaction postale neraskidivi deo filmskog tkiva, tako i This Is Not a Love Song u jednom trenutku postaje idealna zvučna zavesa za besomučni vizuelni trip.

U uvodnoj sceni košmara 26 besnih pasa progoni nekadašnjeg vojnika... Vojnici se voze kroz noć i pucaju u tamu i nevidljivog neprijatelja kako bi „upucali“ strah koji se rađa iz tišine i neizvesnosti... Nagi vojnici izlaze iz mora, uzimaju odeću i oružje, i obasjani sablasnom svetlošću signalnih raketa hodaju kroz grad; ovaj flešbek ponavlja se više puta, iako je možda tek fragment u groznici izmaštanog sećanja...

Međutim, kako se film bliži kraju i kako se polako ljušte svi slojevi koji obavijaju učaurena sećanja, tako se i brutalni realizam situacija sve više probija kroz redove pojedinačnih ratnih priča. Kao da delimično distorzirana slika viđena očima golobradih mladića bačenih u vrtlog ratom izmenjene realnosti polako dolazi u fokus.

Potom, i nekoliko reči o suštini...

U jednom trenutku Folman sa prijateljem razgovara o prirodi sećanja. Sve je to potkrepljeno konkretnom faktografijom koja će biti poznata svima koji su bar malo čitali o psihologiji pamćenja. Ovaj detalj je, između ostalog, tu da nas podseti kako je pitanje suočenja sa prošlošću prevashodno stvar ličnog čina, i da se tek preko individualnog osvešćenja može doći do nekakvog podvlačenja crte na opštem planu.

Valcer sa Baširom, dakle, ne predstavlja nekakvo lažno pokajanje zbog počinjenog ratnog zločina, dato u ime izraelskog naroda, već je reč o svojevrsnoj psihoterapijskoj seansi ovaploćenoj kroz animirana sećanja konkretnih ljudi. Zato se ona, umesto kakvog moralnog imperativa silom nametnutog publici, doživljavaju empatijski spontano preko katarze kroz koju prolazi sâm Folman.

I na kraju, o načinima na koje se prožimaju...

I tu dolazimo do toga zašto je odluka da Valcer sa Baširom bude animirani, film više od puke stilske dosetke, odnosno više od izgovora za zaista prelepu animaciju. Jedinstvo forme i koherentnost priče bi u slučaju kombinacije dokumentarnih deonica sa igranom rekonstrukcijom donekle bili narušeni, dok animacija briše tu razliku. Takođe, animacija vas, hteli vi to ili ne, pomalo i uljuljka, odnosno dodatno izmešta iz realnosti, pa onda i završna scena dobija jači efekat.

A kad je reč o završnoj sceni... Formalno iskakanje na samom kraju neće svima prijati gledano na čisto estetskom nivou, a neki će taj oštar rez osetiti kao nepošten udarac ispod pojasa. Međutim, kad se prevlada inicijalni šok, u pitanju je nužno podsećanje kako sav taj crveni tuš zapravo odgovara stvarno prolivenoj ljudskoj krvi.

Još kritika sa Festivala autorskog filma:

• GLAD – Steve McQueen
• PRISMOTRA – Jennifer Lynch
• SKIN – Hanro Smitsman
• GRAD – Živojin Pavlović, Marko Babac, Kokan Rakonjac 
• SKORI POVRATAK – Solveig Anspach