Public Enemy – II put

Najčuveniji rap bend u petak baš u Beogradu započinje evropsku turneju koja proslavlja 20-godišnjicu antologijskog albuma It takes a Nation of Millions to Hold Us Back

Goran Musić

Public Enemy su krenuli na svoj istorijski pohod novembra 1987. kada je londonska publika dočekala baš njih - novajlije na etiketi Def Jam, inicijalno skeptično primljene u Americi - kao vrhunac večeri, pored hedlajnera poput L.L. Cool J-a i Eric B & Rakim. Momenat kada Proffessor Griff, zapovednik S1W (Security of the First World - scenski igrači i telohranitelji benda), upozorava englesku publiku na nadolazeći Armagedon a ovi mu uzvraćaju bukom sirena i pištaljki, ušao je u istoriju popularne muzike kao otvarajuća sekvenca albuma It takes a Nation of Millions to Hold Us Back.

Ovog petka, 28. novembra 2008, bend upravo iz Beograda započinje evropsku turneju koja proslavlja 20-godišnjicu izdavanja ovog antologijskog ostvarenja.

Srbija je ortodoksno muzičko tržište, zemlja gde veliki deo slušalaca još uvek pre povezuje muzički ukus sa životnim stavom i političkim opredeljenjem nego sa trendovima. Okoštali militanti poput Chuck D-a bi tako po prirodi stvari kod nas u gostima trebalo da se osećaju ugodno. Međutim, dvodecenijska ljubav između Srba i ove crne braće nije spontani fenomen.

Odmah nakon prve evropske turneje, engleska muzička kritika diže Public Enemy u nebesa, prepoznajući u njima estetiku rock’n’roll benda i predanost društvenom angažmanu, koji se pretpostavlja kao imeprativ za crnog umetnika još od pokreta za građanska prava 60-ih i soul pevača.

Teza o rapu kao novom punku ubrzo je preuzeta od strane pionirskih zastupnika hip hop kulture kod nas okupljenih oko Ritma i B92, kao najefikasnije oružje protiv zlih jezika koji su negirali bilo kakvu vrednost ovom izrazu. Još od vremena kada su Disciplina Kičme, Rambo Amadeus ili beogradski proto-rap sastav Budweiser neskriveno u svoje pesme ubacivali sekvence preuzete sa ploča Public Enemyja, preko simboličnog omaža nošenjem majica sa prepoznatljivim logom na nastupima duvačke sekcije Dece Loših Muzičara pa sve do semplovanja Welcome to the Terrordome od strane Dragane Mirković (Poklanjam ti svoju ljubav RMX), pozicija benda kao najvažnijih repera svih vremena nikada nije dovođena u pitanje na našim prostorima.

Antisistemski imidž Public Enemyja obilato je korišćen 90-ih u uličnim protestima i džinglovima opozicionih medija kao soundtrack za ulične pokrete protiv Miloševića. Koliko su Public Enemy postali sastavni deo plejlista srpskih domaćinstava pokazalo se 1994. kada Chuck D i ekipa gostuju u Budimpešti. U hali ih pored lokalne publike dočekuju navijački organizovani fanovi koji iz tadašnje Jugoslavije na gostovanje pristižu u pet autobusa.

Devet godina kasnije Public Enemy se konačno odužuju našoj publici dvosatnim koncertom u Hali sportova na Novom Beogradu pred više od 3.000 posetilaca. Iako su kontroverzni dani bili daleko iza njih, Public Enemy 2003. uspevaju da dignu propisnu prašinu po prestonici.

Flavor Flavu se pred koncert po običaju gubi svaki trag. Radio javlja lokacije ekstravagantnog crnog čovek koji se šeta po gradu sa satom oko vrata. Slušaoci javljaju da deli autograme deci u Knez Mihajlovoj, drugi se kunu da su ga videli u Mc Donaldsu na Novom Beogradu, dok momci iz Beogradskog Sindikata, koji su nastupali kao predgrupa, tvrde kako je Flavor smešten u sigurnoj kući na Dorćolu.

S1W obilaze objekte pogođene NATO bombama, dok tadašnja BK Televizija u poslednjem trenutku otkazuje gostovanje Chuck D-a u večernjem Telefaktu zbog bojazni za potencijalno pogoršanje srpsko-američkih odnosa.

Još napuštanjem Def Jama krajem 90-ih Public Enemy shvataju svu apsurdnost pokušaja da ponovo figurišu kao igrači na mainstream rap sceni, i umesto toga svu energiju usmeravaju na razbijanje mita o hip hop kulturi kao jedinstveno američkom fenomenu.

Partijsku disciplinu ranih dana, pod kojom su članovi mogli biti izbačeni zbog jedne nesmotrene izjave za medije, zamenjuje opušteniji koncept benda kao skup individua sa svojim karijerama. Tako Flavor Flava danas možete videti u reality TV projektima, Terminator X se povukao na farmu nojeva negde duboko na američkom jugu, dok ih na živim nastupima sada prati živi bend koji često reinterpretira klasike u slobodnom maniru.

Umesto nekadašnje borbene mašine, Public Enemy danas sebe više vole da vide kao Rollig Stonese hip hopa. Veterani sada obilaze svet i profesionalnošću i pristupom publici iskupljuju svoju maloletnu MTV braću koja se intoksinirana šepuri naokolo držeći bledunjave 30-minutne nastupe na play back. Za Chuck D-a jedina šansa koju rap ima za dalji razvoj jeste pomeranje fokusa sa Njujorka ili američkog juga na globalnu pozornicu, jer hip hop kultura je već odavno prestala biti privatno vlasništvo crne Amerike.

U skladu sa tom idejom, Public Enemy su već godinama najvredniji reperi u šou biznisu, koristeći ugled koji su stekli tokom svoje karijere da bi dosegli mesta gde nijedan “brat” nije kročio pre njih.

Poput Jamesa Browna u disco eri, Public Enemy su, gubeći korak sa novim trendovima, na sebe preuzeli ulogu ambasadora crne Amerike. U Beogradu se ovog puta ujedinjuju sa dekom hip hop pokreta, Afrika Bambaataaom, koji je izgradio fundamente hip hop kulture u parkovima Južnog Bronksa.

U Beograd, dakle, stižu visoki predstavnici zajednice koja je svetu podarila jazz, soul, pokret za građanska prava, modernu košarku... jednom rečju gro pop kulture kakvu poznajemo danas. Dočekajmo ih kako treba i dolikuje po drugi put!

Napomena urednika: Goran Musić je autor verovatno najstudioznijeg eseja o grupi Public Enemy objavljenog na srpskom jeziku - Moć narodu i ritmovima.

Povezani članci:

Glavom i bradom i satom – izveštaj sa koncerta u Zagrebu, 2006.
Crna kiša će pasti – Ritam, 1994.

Komentari

Tras! Boom! (gost) | 26.11.2008. 16.10.48

YO! YO! YO! YO! YO! YO! YO! YO! YO!
djape (gost) | 26.11.2008. 18.06.46

pa i da ljudi ne znaju ništa o public enemyju, ovaj tekst bi ih naterao ili da dođu na koncert ili da shvate da ne govore srpski. brrrrring the znooooooooooooj!!!
krcun (gost) | 26.11.2008. 19.24.26

genijalan tekst!
Stalker (gost) | 26.11.2008. 21.48.11

Ovaj tekst je dokaz da ovde ima i pismenih novinara-saradnika
maare (gost) | 26.11.2008. 22.00.47

respect.
jovica stanisic (gost) | 27.11.2008. 02.02.48

ovaj momak je pravo pojacanje za popbox. bio sam u dilemi da li da idem na cert ali me je tekst prelomio da idem... FIGHT THE POWER!
Aleksandar (gost) | 27.11.2008. 13.52.38

Gorane oce li raditi samo It Takes A Nation ceo il ce posle toga biti i neki drugi hitovi?
keith shocklee (gost) | 27.11.2008. 16.23.34

koliko znam radice sigurno "It Takes a Nation" a preko toga nisam siguran sta i kako
uh uh (gost) | 29.11.2008. 08.14.09

dobar pevač ovaj enemi
tom lord alge (gost) | 30.11.2008. 09.36.51

Musiću, ništa nisi slagao. Odličan je koncert bio.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike