Chuck D-a masi saopštava da odlično zna gde je došao, da je upoznat sa skorom istorijom bivših YU republika i poziva na mir, bratstvo jedinstvo, pomirenje. Na taj govor nadovezuje se, šta drugo, do Make Love Fuck War
Do Beograda stojadinom, odatle do Vinkovaca vozom, a od Vinkovaca, do Zagreba vlakom. Stižemo knap nas dvojica, sve smo ali ne i reperi. Ipak, glavni razlog našeg dolaska u hrvatsku prestonicu ovog puta nije bio ništa drugo do koncert
Public Enemyja. Činjenica da sam ih gledao na Novom Beogradu pre par godina bila je dovoljna ubedim drugara da se uputimo na ex-yu ekskurziju. Sa glavnog zagrebačkog kolodvora izlazimo u 21:00, a na kartama koje smo ranije obezbedili tako što smo ispljunuli tridesetak evropskih para piše da svirka počinje za sat vremena.
Ranije iskustvo nam govori da u Hrvatskoj koncerti ne kasne; znači, stigli smo u poslednjem momentu. Na našu sreću, ekipa zagrebačkih hardkoraša koju srećemo na ulici biva toliko ljubazna da nas automobilom odveze do samog ulaza u Tvornicu, klub dva puta veći od Pogona beogradskog Doma omladine, u kome njujorški državni neprijatelji trebaju da nastupe.
Vremena imamo taman da ispijemo po jednog žuju (Ožujsko pivo, od mila zvanog žuja) i to je to. 21,55 h, ulazimo, dvorana puna, iz zvučnika rokaju Busta Rhymes, House Of Pain, KRS 1, De La Soul... velika gužva, temperatura barem 35, erkondišn kao da ne radi, svi nestrpljivi iščekuju izlazak na binu Chuck D-a, Flavor Flava i ekipe, kad ono ništa. Prolazi 22, i 20 minuta više, pa publika postaje malko nervozna.
A sastav ispred bine je definitivno neobičan: jeste da sviraju reperi, ali na sve strane likovi u majicama Fear Factory, The Exploited, pa čak i Sex Pistols, tek pokoji 2Pac. U najmanju ruku - interesantno.
Atmosfera polako postaje napeta, pronosi se glas da nešto nije uredu, da koncerta neće ni biti. Ipak, niko se ne usuđuje da napusti klub, dobro, velik broj ljudi napušta veliku salu, ali ne odlazi dalje od hodnika u kojima se toči, šta drugo do - žuja. I tako posle par čaša već nahvaljenog piva sa bine iz koncertne sale dopire zvuk distorzirane gitare, mnogima pada kamen sa srca, tamnoputi momci su pod svetlima. Raja hrli unutra, kreće skandiranje, aplauzi, glas Flavor Flava, koji je tu negde ali ga niko ne vidi, loži masu, opipava atmosferu.
Na žalost, opet ništa, to je bila samo tonska proba. U međuvremenu dobijamo informaciju da su PE zakasnili na avion koji sleće u Zagreb, pa su zbog toga doleteli u Ljubljanu, odakle su kombijem stigli do Tvornice.
Kada je strpljenje već bilo pri kraju, 15 minuta pre ponoći, kada su se već čuli i zvižduci upućeni manje bendu više organizatorima, na bini se pojavljuju Neprijatelji Svih Država Na Svetu.
Ekipa, možda jača nego ikad: Chuck D, Flavor (glavom i bradom i satom oko vrata) Flav, Professor Griff sa mikrofonima u ruci, iza njih gitara, bas, bubanj, naravno DJ Lord i neizbežna ekipa iz S1W (Security of the First World) i dva nama nepoznata, pomoćna MC-ja. Masovna histerija počinje, razularenu raju ne zaustavlja ništa, pa ni onih 35 stepeni celzijusa koji su se u međuvremenu pretvorili u paklenih, ne znam koliko, ali znatno više. U prvih pola sata svirke PE su raspalili najveće hitove, poput Public Enemy N0. 1, Black Still, He Got Game, Bring Tha Noize, Give It Up, Shut Em Down..., tipično repersko skakanje do iznemoglosti se sa prvim rifovima distorzirane gitare u pesmi Son Of A Bush pretvara u pogo (šutku ili kako već).
Strasti se nakon toga stišavaju, desetak minuta traje freestyle uz nekoliko političkih govora Chuck D-a koji masi saopštava da odlično zna gde je došao, da je upoznat sa skorom istorijom bivših jugoslovenskih republika i koji pri tome poziva na mir, bratstvo jedinstvo, pomirenje. Na taj govor nadovezuje se, šta drugo, do stvar Make Love Fuck War. Nakon toga, priliku za svoj mini šou dobija i Flavor Flave koji je prisustvo par hiljada ljudi iskoristio da najavi skori izlazak solo albuma.
Priliku da prikaže svoje umeće stvaranja muzike uz pomoć ploča i gramofona dobija i DJ Lord koji je, po rečima Chuck D-ja, „jedina adekvatna zamena za Terminator X-a“, koji je grupu napustio krajem 90-ih. Lord je u Zagrebu dokazao da je Chuck upravu, a onda na binu ponovo ulazi cela jedinica, i dvočasovnu svirku Public Enemy završavaju sa Fight The Power, What Side U On, Soul Power... i kraj.
O bisu gotovo da niko u publici i ne razmišlja. Danas već sredovečni Njujočani su za dva sata razbili, rasturili, razvalili... napravili čudo, pozvali na revoluciju i bukvalo iscrpeli zadnji atom snage većini ljudi u sali... teško da neko može više.
Svetla se pale, fajront sledi, a mi, napunjenih baterija, na izmaku snage, ali ne i bez želje sa novim PE majicama na sebi i stripovima u kojima su glavni, ko drugi, do momci koji su nas doveli u Zagreb, žurimo dalje. Čuli smo da u „nekom skvotu, u blizini, sviraju neki zagrebački demo punk bendovi“. Toliko.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.